Deset godina je prošlo kao tren

//Deset godina je prošlo kao tren

Deset godina je prošlo kao tren

Kud svi Turci, tu i mali Zmujo. Imam opet nešto da izjavim za Dnevnik. Potpuno objektivno, a opet, subjektivno posmatrano iz svog i ugla onih koje poznajem.
Da se samocitiram:

Peti oktobar deset godina kasnije? Da mi je dobro – nije. Da mi je bolje nego devedesetih – jeste.

I to je to. Govorim u ime svake osobe koju poznajem. Priznaj sad i sam sebi. Osim ukoliko ti je mama radila u banci, ili imala vezu za čekove. Ili tata švercovao benzin/cigare. Ili ratovao u Tigrovima.

Svi se danas upljuvaše da objasne jedni drugima što je sad ekstremno bolje ili gore nego tad. Demokrate kažu da smo toliko uspešni, da i Švajcarska može da nam pozavidi. Republikanci, pak, da smo gladniji i bolesniji od čitave Afrike.

Hajde da se ne lažemo. Pogledajte istini u oči i jedni i drugi.

Od početka ove godine ispratila sam četiri osobe na gastarbeit – danas odlazi i peta. Od njih petoro, dvoje imaju diplomu fakulteta, jedna ima master, a dvoje su apsolventi. Od njih petoro, troje je u Dubaiju, dvoje u US of A. Deset godina kasnije ovo je trebalo da bude mnogo manja brojka. Deset godina kasnije trebalo da je to bude broj onih koji se vraćaju. Svakog meseca.

Pojela nas je revolucija. Ne tražim krivca, niti žalim što sam bila simpatizer Otpora. Svaki Peti oktobar za mene je slavlje, jer ne želim ni da razmišljam kako bi izgledalo otcepljenje Crne Gore i Kosova, da je bilo drugačije. Sećam se kako je izgledalo otcepljenje svih ostalih posle Devetog marta. To mi je sećanje dovoljno za ceo život, hvala.

Žalim jedino što nikada nismo umeli da padnemo dostojno. Srbija ne prihvata poraz svoje dece. Vrlo rado se ponosi svojim šampionima, veša ih na balkone skupština kao muškatle, priređuje im dočeke i veliča u novinama.

Srbija ne razume himnu FC Liverpool You’ll Never Walk Alone.

Pali su stari šampioni tog Petog oktobra, došli neki novi. Koštunica je bio svetac. O Đinđiću da i ne govorim.
Jedan nas je pljunuo, drugog smo ubili. Opet nove šampione dočekali na pijedestal. I tako u krug…

Osvesti se, Srbijo! I drugo i treće mesto dobijaju medalje, takođe.

Mislite o tome. Ako smo se razumeli…

Photo: http://www.balkanstudies.org

By | 2012-10-05T16:32:00+00:00 October 5th, 2010|Da mislimo o tome|6 Comments

About the Author:

Web preduzetnica od 2011. godine - osnovala agenciju Šnajderaj, za krojenje društvenih mreža po meri, koju 2013. zbog proširenja posla preimenuje u agenciju za poslovno (web) savetovanje Marketing ITD. Govorila na nekoliko regionalnih konferencija, rado prenosi drugima znanje i iskustvo. Srećna mama Mateja i Maše. Preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

6 Comments

  1. Spoygg Oct 18, 2010 at 00:01 - Reply

    Ekstra :-)

  2. Sandra M Oct 18, 2010 at 00:17 - Reply

    :)

  3. Iva Oct 19, 2010 at 08:44 - Reply

    Ovo je super i veoma tačno. Ne može sve preko noći, niti je ikad moglo.

  4. Sandra M Oct 19, 2010 at 09:43 - Reply

    i nikad nije moglo, a mi se uvek silimo da to može baš tako…

  5. […] This post was mentioned on Twitter by Šnajderaj NS, Šnajderaj NS. Šnajderaj NS said: najavljuju 5.feb kao novi 5.oktobar. baš me zanima hoću li za 10god pisati opet ovako: Deset godina je prošlo kao tren http://bit.ly/htAEMi […]

  6. Marko Oct 5, 2012 at 16:49 - Reply

    Evo npr ja sam ’96 godiste,nemam pojma sta je se tacno desilo 5. oktobra?
    Jednostavno moze li neko ukratko samo da mi kaze.

Leave A Comment