Jagode i šampanjac za život na rasprodaji

Zmua zaista voli kada može da vam preporuči nešto dobro, a ovih dana imam par nekih dobrih stvari na koje želim da vam skrenem pažnju. Prva dobra stvar je u nastanku, zove se PechaKucha Novi Sad, ali bih o njoj želela da napišem poseban tekst, te za sada dodatne informacije čitajte na linku – i pridružite se ako imate želju. Druga lepa stvar je tema ovog teksta, a to je pozorišna predstava Foruma za novi ples, pod nazivom Šampanjac i jagode (lifetime warranty gratis).

Nisam imala pojma šta da očekujem, jer mi draga drugarica, a u radno vreme balerina SNP-a, Bojana i nije rekla ništa, osim: Morate da dođete! Premijeru smo, nažalost, propustili, ali smo se najzad organizovali jedno godinu dana kasnije i pogledali je najzad. Naravno da mi je poruka: obavezno pogledajte! i to već u maju, kada bi trebalo se daje prvi naredni put (bez brige, podsetiću vas koji dan pred predstavu, javite u komentarima ako ste zainteresovani).

Nisam sigurna da bi trebalo da vam objašnjavam šta da očekujete, a šta ne – ili da samo kažem: Morate da vidite!. Možda je bolje onakav performans sačekati potpuno nepripremljen i u to ime vam ostavljam da birate. Ukoliko ne želite da znate šta vas čeka, ne čitajte naredni deo teksta pisan u kurzivu, odnosno italic slovima. Za one radoznale – nemoj da se neko posle žalio. Mislim, nije da ću vam reći da je u Šestom čulu lik Brusa Vilisa duh, ali može uticati na ukupan doživljaj. Dakle:

Prvo, ovo nije obična predstava, pa ni publika nije na svojim uobičajenim mestima. Ulazite u Malu salu, odnosno Scenu “Pera Dobrinović”, ali ne sedate na sedišta gde inače sedi publika, nego prolazite na binu, iza nekoliko zavesa. Mala sala je posebno uređena tako da izgleda kao Kamerna scena, da bi publika imala prisniji odnos sa glumcima, lakše se uživela i bolje doživela sve ono što će joj biti ponuđeno. Neću opisivati niti prepričavati samu radnju baleta, jer ne vidim ni potrebu za time, a ni svrhu. Igra koju ćete videti nije ni nalik Labudovom jezeru, recimo, iako su sve balerine ispred vas upravo i balerine iz te predstave. Ovo je moderan ples, neobičan performans, skup tačaka koje vas neće ostaviti razvnodušnim. Uzdasi, vrištanje, urlanje, ples, mimika. I toliko o tome.

Fotograf: Ivan Milinkov

Ono što je, meni barem, posebno bitno kada gledam predstavu/čitam neko delo jeste – šta ostaje posle predstave/čitanja? Da li sam razočarana, tužna, besna, srećna. Da li mislim o njoj, da li mislim o poruci koju ostavlja. Da li predstava ima poruku. Ova predstava mi je poslala užasno jaku poruku, i to u pozivinom smislu, jer me je naterala da se zamislim. Znate ono, kako ja vama uvek kažem: Mislite o tome. E, pa, o ovome ćete misliti sigurno.

Davno nisam pogledala nešto što me je ovako drmnulo u sam koren ovog mog drvenog bića. Koliko nam se samo život komercijalizuje, a da nismo ni svesni toga. Prodaj, kupi, zameni, rasprodaj, reklamiraj, lajkuj, podeli, šeruj, retvituj. Promoviši. Sebe. Mene. Njega. Nas.

Advertajzing sopstvenog života.

Na šta je sve čovek spreman radi (samo)promocije, jer želi da se izdigne iz mase drugih ljudi, da se prikaže drugačijim? A ipak, toliko se puta poziva na već viđeno, upoređuje sa drugima, boljima, poznatijima, uspešnijima. Želi da bude nešto što nije. Ne želi da bude sve ono što jeste. Koliko ste puta bili u situaciji da morate da ispromovišete sebe? Pišete biografiju, ono što danas zovemo CV, i reklamirate se nekome. Zamislite kada bi svako od nas imao ličnog menadžera za odnose s javnošću, ličnog PR-a! Da li biste mogli biti sopstveni PR? Umete li da reklamirate samog sebe? Želite li to uopšte?

Makar ste jednom pisali biografiju, konkurisali za posao/volontiranje/praksu. Morali ste nekada sebe nekome da hvalite. Predstavljali ste se nekada u nekom novom društvu. Osećate li se u tom momentu makar malo kao prašak za veš? Ili kafa? Uložak? Stambeni kredit?

Zmua!  Vaša draga saveta! Zelena kao livada na obroncima planina. Govori glasno i ne nosi psa sa sobom. Lajava, ali ne ptica rugalica. Ume da ujede u samoodbrani. Jednostavna za održavanje: redovno pranje, bez iskuvavanja, nikako ne peglati, a pogotovo ne štirkati. Živi brzo, i hrani se lako – čokoladama, plazmom i ljudskom sujetom. Spava redovno sistemom hibernacije. Piše često, mnogo, oštro i iz srca. Glavu koristi da reklamira kosu i oči, te da povremeno klimne njome u znak odobravanja ili negodovanja.

Život nam je na rasprodaji.

Mislite o tome.

Sandra Kravitz Simonović

Web preduzetnica od 2011. godine - osnovala agenciju Šnajderaj, za krojenje društvenih mreža po meri, koju 2013. zbog proširenja posla preimenuje u agenciju za poslovno (web) savetovanje Marketing ITD. Predavač i konsultantkinja pri Adizes Southeast Europe – ASEE. Govorila na nekoliko regionalnih konferencija, rado prenosi drugima znanje i iskustvo. Srećna mama jednog Mateja. Preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

You may also like...

5 Responses

  1. "Zmua! Vaša draga saveta! Zelena kao livada na obroncima planina. Govori glasno i ne nosi psa sa sobom" – hahaha, sjajno! :D

    Sve preporuke za ovu odličnu predstavu, zbilja je sjajna, i nosi dašak svežeg, preko-potrebnog vazduha! :)

  2. Boo says:

    hvala drugari!!! lep text !

  3. Gledala na prošlogodišnjem INFANT-u… odlično! Inače sam veliki poštovalac lika i dela ljudi okupljenih oko Foruma za novi ples, ali mi se čini da ih budžetska sredstva obično zaobiđu… osim Jezika zidova, Osmeha uma i Šampanjca i jagoda – nisam sigurna da su radili još nešto… da, ima još i Fragmenti, Spoljni i unutrašnji krugovi… No, čini mi se da su retko na repertoaru…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *