Jedna potpuno neobična rođendanska čestitka

Ne bih ja bila Zmua, da stvari radim na klasičan način. Svima sve po zasluži, pa tako i Sonji Martić posebna čestitka za rođendan. Zašto? Šta god da vam napišem, izmislićete nešto kreativnije, prema tome, dopišite sami: ___________________

Tekst se sastoji iz ukupno 5 unakrsnih pitanja, 3 koja sam postavila ja Sonji i 2 koja je postavila ona meni. Sliku sam stavila zbog muškaraca, a linkove na njene tekstove zbog žena. Sonji još jednom srećan rođendan, a vama prijatno čitanje.

Ja: Kažu da je novi dečko kao i nove cipele: ona cipela koja je stajala u izlogu se lako obuva, dok ona druga, skrivena u magacinu, uvek napravi žulj. Da li Sonja kupuje leti cipele, ili nosi isključivo sandale i papuče?

Sonja: Ja to kažem ovako: frajeri su kao cipele – neke platiš 15 000, neke 900 din, a samo je jedan udoban kao starke.
Ne obraćam puno pažnju na cipele i ne pravim od toga filozofiju. Bitno je da imaš nogu koja korača sigurno. Btw, nosim samo dvanaestice i japanke.

Sonja: Kad god me neko pita kako da zaradi od pisanja uvek kažem “Ako kaniš živeti od pisanja, moraš živeti da bi pisao”. Da li si ti izabrala pisanje ili je ono odabralo tebe?

Ja: Volim da verujem da je mene izabrao taj umetnički gen oba roditelja. Tata slikar u javnosti, mama pesnik u tajnosti (ukrašću joj sve te njene sveske i postaviti na neki blog), nisam ni ja ništa bolje mogla da ispadnem. I mislim da bez pisanja ne bih mogla, makar pisala finansijske izveštaje.
Kad pišem bilo šta, pa i ovaj odgovor, to sam ja. Kad pričam, istina je: ne zaklapam, ali to je voda, reka koja neprestano teče.
Više cenim i volim pisanu reč, jer “pisana reč je mrtva reč i ne može da se brani”- samim tim ima veću težinu.

Ja: Početak divne bajke: dobijem 100 miliona evra na lotou, i kažem: ‘Aj, Sonja, da te častim za rođendan, izaberi automobil za sebe. Koji model i boju biraš? (Zamišljam nas plavuše na dvanaesticama na sajmu automobila – svi bi mislili da smo promoterke buahah)

Sonja: Uh, plašim se da automobili koji se meni dopadaju nisu ni prošli pored sajma automobila. U pitanju su WV Lupo, autić tek nešto veći od Smarta, i WV Buba, stara, u buggy varijanti (bez krova). Oba su naravno svetlo zelene boje. Jedan sam od onih koji automobile, tehniku i ostalo ne biraju po ceni, kvalitetu i izgledu, već koliko se uklapaju sa ličnošću. I naravno, retriver u autu. I Queen.

Sonja: Kako hendluješ situacije u kojima je neophodno da slažeš? Npr, tekst treba da je predat, a ti ga nisi ni napisala, društvo se uveliko skupilo na dogovorenom mestu, a ti nisi ni krenula, drugarica te pita misliš li da li će je zvati momak, na razgovoru za posao imaaš li iskustva u određenom segmentu za koji prvi put čuješ? Ja uvek nešto isfingiram :)

Ja: Na poslovni sastanak reetko kasnim, na društvene sastanke takođe, ali ako vidim da ću kasniti (a to uvek može da se predviti, jebeš ga, ako je 15 min do vremena kada bi trebalo da kreneš, a ti ni na pola – jasno je da nećeš stići), poslovne zovem i izvinim se, društvenima pustim sms: “Kasnim 15min. Krava sam, znam, evo žurim!”
Za ostale sitne laži. Hm. izvinim se, smislim izgovor, i nadoknadim čim pre (uradim obećano).
O iskustvu ne lažem – ako nešto ne znam, kažem da ne znam, ili da se do sada nisam sretala sa time, ali da sam uvek raspoložena da naučim nešto novo.

Ja: Imaš velika muda, onako, figurativno rečeno, a sad imaš i Mudiranje. Misliš li da ti je to mudiranje u životu donelo više koristi ili štete?

Imam još nešto veliko! :)
Ako malo bolje pogledaš, reč moodiranje je na mnogo nivoa višesmislena: mood kao raspoloženje, modiranje (a ne bavljenje modom), khm, recimo muda, ponekad podseća na ludiranje, a neko u njoj vidi i diranje.
Ne posmatram stvari na ovaj ili onaj način. Da sam išla linijom utilitarizma, prilagođavanja i manjeg otpora, svakako bih bila jako nezadovoljna osoba. Ja za drugi način no ovaj ne znam. Uvek mora da se plati neka cena i da se žrtvuješ, međutim, ako delaš u skladu sa sobom svaki uspeh ti je trostruko slađi.

Ja o Sonji: Prvi put mi je zakačila oko komentarom na moj besna-beba post o elitistima Srbije, potom sam otkrila da nije sponzoruša, majke joj i tim tekstom me je kupila dovoljno da pročitam sve ostalo što je napisala za Wannabe, pošaljem joj friend request i redovno lajkujem uglavnom svaki dubokoumni status koji napiše. Radim to iz sitne, sujetne koristi: volim da javno kažem “Vidi kako je pametna, misli isto kao i ja”. Jednom prilikom mi je tajno rekla da sam njena omiljena kučka, mislim da nije htela javno, da se druge kučke i kuje (vidi: Kučka u nekoliko poteza) ne uvrede. Nisam probala kako kuva, ali znam da mnogo dobro izgleda kad to radi.
Nije me platila da gostuje kod mene (nažalost, i ja kažem), ja ovo radim samo zbog SEO, HEO i drugih skraćenica.

Sonja o Ja: Rasprave tviteraša i blogera posmatram kao seks za sirotinju – koliko god da se uspinješ, uvek ostaneš nagužen. Iz tog razloga me je dotična gospođica iznervirala – branila je sajt za koji piše obračunavajući se sa nekom zlom tetom koja ih je prozvala. Pošto sam se potpisala imenom i prezimenom, oni koji su videli komentar su me uputili na njen profil na fejsu, a videvši preslatku plavu devojku sam se još više iznervirala: koji će joj to, da se obračunava sa paorima.
Dalje je istorija. Ofrendile smo se i zapratile, čak i sarađivale.
Sandra je moja omiljena kučka – zato što to ne pokušava niti nema nameru, već to jednostavno ide uz nju, kao kad nonšalantno zamahne svojom isfeniranom kosicom.
Što me je pozvala da gostujem? Pojma nemam, ili da joj dignem čitanost, ili da ovim iznervira nekog koga ja nerviram a ko nju nervira. :)
Uglavnom, ako vam treba PR-advokat koji će usput da sravni konkurente, bolju preporuku od nje nemam.