Uspomene jedino vrede ako sećaju na dobro

Ova naslovna stranica je iz decembra 1996. godine. Sećam se svog dragog tate koji me je i “navukao” na čitanje novina, prvo Dnevnika, potom Blica, a sećam se i ovih događaja sa naslovne stranice.

blic naslovna decembar 1996

Hoću da kažem: lepo je podsetiti se kako je bilo kada si imao 14 godina i lupao u one neke šerpe, verovao u bolje sutra/prekosutra/nekad i mislio si da je najveći problem da li će profesori štrajkovati ili ne, pa ćeš imati pismeni iz matematike za koji uopšte nisi spreman.

Neću da kažem: rođeni te godine ovih dana pune 15 godina, idu u prve razrede srednjih škola i najveći im je problem hoće li biti tagovani na nekim fotografijama na Fejsbuku ili neće.

Hoću da kažem: nekada je Blic bio prva i jedina novina kojoj sam se “obraćala”, koju sam sa uživanjem čitala, sa mnogo više Kultura nego Zabava sekcije.

Neću da kažem: danas se sve više okrećem nekada toliko omraženom Pressu, i nisam sigurna da li sam ja promenila ukus i/ili mišljenje i stavove ili je Blic promenio target publike.

Hoću da kažem: vrlo rado se setim svog detinjstva, jer sam bila toliko voljena i pažena i mažena, jer sam imala najboljeg tatu na svetu, uvek raspoloženog da idemo u park, šetnju, vožnju bicikl(ov)ima, na bazen, Štrand; jer sam imala najbolju i najstrožu mamu na svetu, koja je uvek imala vremena za mene i moje palačinke u ponoć i beskrajno duge razgovore koje i danas mogu da vodim sa njom.

Neću da kažem: da sam svedok koliko ljudi imaju sve manje vremena i nerava za svoju decu, da će im umesto dva sata razgovora radije uplatiti Internet-sate, da će ih umesto u park radije odvesti u neku igraonicu, i umesto na spavanje u 20h uspavljivati ih latino-američkim/turskim sapunicama do kasno u noć.

Vrede li vaše uspomene?

A koliko će vredeti uspomene naše dece?

Sandra Kravitz Simonović

Web preduzetnica od 2011. godine - osnovala agenciju Šnajderaj, za krojenje društvenih mreža po meri, koju 2013. zbog proširenja posla preimenuje u agenciju za poslovno (web) savetovanje Marketing ITD. Predavač i konsultantkinja pri Adizes Southeast Europe – ASEE. Govorila na nekoliko regionalnih konferencija, rado prenosi drugima znanje i iskustvo. Srećna mama jednog Mateja. Preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

You may also like...

7 Responses

  1. @cieloblunad says:

    Moje uspomene JAKO vrede, ali o tome možeš da čitaš u mom blogu, a tvoj tekst me je JAKO dirnuo i naveo na razmišljanje. Zbog dece, naročito. Gledam mog brata kako je ushićen svojim malenim sinom, koga je dobio dosta kasno, i ne želim ni da pomislim da će mu jednog dana uplaćivati Internet sate radije nego da se njime bavi – zasad je obostrana fascinacija velika!

    • čitam, stojiš mi u RSS pa pratim sve (objašnjavala sam u nekom postu ovde i kako :)
      ja se iskreno nadam da ću imati vremena za svoje dete / decu barem onoliko koliko su moji roditelji imali za mene…

  2. @cieloblunad says:

    Inače ovo sam ja, Nada Đurović, al' sam zaboravila da ako se ulogujem preko Twittera, izlazi nick (ovaj komentar možeš da obrišeš, razume se).

  3. Exxx says:

    Vrlo često sam sebi postavljam to pitanje: "Posvećujem li dovoljno vremena svojoj deci". Na jednom od blogova bio je naveden neki citat na tu temu. Parafraziram. "Deci je dovoljno svega 5 minuta dnevno roditeljske pažnje, ali bez kompromisa 5 minuta SVAKI DAN". Ovako kada čitamo 5 minuta ne deluje mnogo. Čak naprotiv. Strašno je kad roditelji sagledaju čitavu situaciju (ako uopšte bilo šta i sagledavaju) i shvate da možda nedeljama ili mesecima ne mogu skupiti tih 5 minuta pažnje i ljubavi. Dranje, kritike i prekore nećemo da računamo jer to nije pažnja i ljubav.

  4. Laudanum says:

    Oni ce o svojim uspomenama pricati sa jednakim zarom kao i ti. I nece misliti da su manje vredne od nekih drugih. A novine… Pa, tada smo imali rezimske i one koje su protiv. Danas su sve kontrolisane na ovaj ili onaj nacin. Alterativa bi sada mogli biti e-portali. Pa i ovakvi blogovi kao sto je tvoj.

  5. Iva says:

    Svaki period života vredi sa distance…i onome čiji je to život. Koliko god da je sadašnjost profanisana, nekome će budućnost, njegova sadašnjost, biti još gora. Nažalost. :(

  1. Sep 17, 2011

    […] jutros blog Uspomene jedino vrede ako sećaju na dobro. Ja inače samo od uspomena i živim. Nemam snage da više gledam unapred. Ne znam, neko će reći […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *