IMG597
Ustupam prostor

Moje dojke su OK!

13 81

Jeste, opet ja o karcinomu dojke. I pisaću vam kad god bude trebalo, koliko god puta bude trebalo. I bude li samo jedna od vas na vreme otkrila promenu – smatraću da sam uspela. Ne smatram sebe uticajnom, već dovoljno upornom i dosadnom. Na neke od vas ne mogu da utičem ni ja, ni niko drugi. Ali neke od vas će reći same sebi: daj da odem da se pregledam, kad trube toliko o tome.

Vrlo rado sam prihvatila poziv Mahlat da se pridružim blogerkama (detalje o akciji potražite na Facebook stranici Moje dojke su OK) i napišem tekst o pregledu dojki, a kao podršku širenju svesti o raku dojke.

Koji je izlečiv.

Karcinom dojke je izlečiv!

Prvi put sam vam pisala o tome, citirajući dragu Aleksandru u tekstu Drage ženturače – moram da priznam, onako, od srca, da sam do kraja sveta i Interneta ponosna na sve vas moje drage čitaoce, jer je to najdeljeniji tekst koji sam ovde napisala. Da, pobedio je i Dudarima i Megatrend i Nokia telefon za crnogorce i svaki drugi od 85 objavljenih tekstova na ovom domenu. Malo šaljivog toga, tek da ne bude opet jedan u nizu smarajućih apela, sa par činjenica – zato vam se, pretpostavljam, i dopao.

Drugi put sam imala malo manje razloga za šalu. Šta se krije u tvom telu je drugi tekst, napisan izuzetno tužnim povodom: druga najbitnija žena u mom životu je izgubila borbu sa ovim glupim karcinomom: proširio se na preko 10 metastaza po telu.

Bez spoljašnjih simptoma! Bez tegoba!

Naravno da sam se uplašila. Ženska linija, izuzetno blizak rod. Karcinom joj dijagnostikovan kada je imala 43 godine. Uspešno operisan.

Ne radim samopregled, jer sam previše paranoična za njega – sve mi deluje kao nešto. Odem kod doktorke da me ispipa nekad, na 4-6 meseci. A prošle godine, na ultazvučnom pregledu dojki, dijagnoza: fibrocistična displazija dojki. U sekundi sam dobila tri raka i četiri tumora i umrla osam puta.

Šta bre ko bre kakva fibro i čega displazija i šta je to je l’ umirem kad ću da umrem koliko još imam da živim hoću li se mučiti je l’ se seče je l’ se vadi hoću li imati ožiljke kad mogu da ugradim silikone hoću li umreti da li ću morati da nosim proteze hoću li moći da idem na kupanje je l’ to boli nešto kako ništa nisam osetila jebem ti život sve je sranje da li ću ikada više nositi nešto usko jebem ti sise velike koji će mi očin koliko još imam života kad ću da umrem?!?!

E, tako nekako, samo još za nijansu šizofrenije je delovao moj tok misli. U svega par sekundi, dok doktor nije video, valjda, da sam promenila sve boje benetona, napisala testament, zakazala sahranu i ugovorila sastanak sa sv. Petrom. “Nije ti ništa. Te nepravilnosti koje osećaš ispod prstiju su normalan izgled tvojih grudi, koji se menja u zavisnosti od ciklusa blablablabla…” Ništa ja njega više nisam čula, nakon onog: nije ti ništa. I posle toga samo čuh još: redovna kontrola na 9 do 12 meseci. Došla kući, pročitala ceo Internet, zvala svakog za koga sam i pomislila da ima neko medicinsko znanje, maltretirala tetku da maltretira svog doktora da joj kaže šta je to i koliko je opasno.

Nakon godinu dana od pregleda i dva meseca od smrti tetke, zakažem pregled. Kod privatnika, naravno. Ne zato što nemam poverenja u državne, nego zato što mrzim iščekivanje. Danas sam odlučila da idem na pregled i danas, eventualno sutra, želim i da ga obavim. Samo ljudi koji imaju razloga da sumnjaju u svoje zdravstvene nalaze znaju šta znači i 5min, kamo li: “Dođite krajem meseca da uradite analize”.

Dan pregleda. Nervozna sam neopisivo. Ne smem da se pipnem, sve mi je sumnjivo, sve mi deluje kao da juče nije bilo tu, sve me boli i sve mi smeta. Odem 15min ranije, jer ne mogu da čekam. Uđem, skinem se do pola, sve vreme pričam i trtljam i gunđam, iznosim porodičnu anamnezu, doktorka me strpljivo sluša, pa me namaže od zuba do pupka, kako reče Magi. Mlati onom sondom po meni, gleda u monitor, ja ćutim i gledam u plafon. Čekam da mi kaže šta ima. Zakazujem operacije u mislima, sahrane, advokate, testament, šta da mi obuku. “Sve je u redu, draga Sandra. Možeš se obući.”

Kontrola za godinu dana

Sad sam mirna. Znam da ću za godinu dana ponovo kroz isti ovaj pakao da prođem, da se sahranim četiri puta na onom stolu – i da se sve vreme nadam da će mi ponovo reći: Kontrola za godinu dana. Ali – to je dogodine. Imam dokaz da tvrdim: moje dojke su OK! barem još godinu dana.

A tvoje?

Ovaj tekst su citirali:

P.S. kad proradi skener, postaviću skenirane fotke. Do tad, fotografisana potvrda da su i moje dojke okej.

P.P.S. pozivam sve vas koje ste pisale na ovu temu da se linkujete u komentarima.

About the author / 

Sandra Kravitz Simonović

Web preduzetnica od 2011. godine - osnovala agenciju Šnajderaj, za krojenje društvenih mreža po meri, koju 2013. zbog proširenja posla preimenuje u agenciju za poslovno (web) savetovanje Marketing ITD. Predavač i konsultantkinja pri Adizes Southeast Europe – ASEE. Govorila na nekoliko regionalnih konferencija, rado prenosi drugima znanje i iskustvo. Srećna mama jednog Mateja. Preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

Related Posts

13 Comments

  1. Emm Oct 26, 2011 at 11:40 -  Reply

    Čitam i smejem se, jer si upravo opisala moja prva tri pregleda :D "Fibro-štA??", a doktor te gleda kao da ga pitaš nešto intimno, a ne nešto vezano za tvoje telo i tvoje zdravlje…
    u svakom slučaju – BRAVO za tekst!

  2. Frajla Nov 12, 2011 at 13:30 -  Reply

    Preventiva je pola zdravlja!

  3. jasmina Jun 29, 2012 at 15:30 -  Reply

    moje dojke jesu ok, hvala bogu, budi, alahu i energiji! potvrdila mamografija i UZV. ne znam gdje mi je sad nalaz e da bih ga skenirala.

  4. Lidija Marković Oct 13, 2012 at 21:36 -  Reply

    Čitam Varagića zbog današnjeg predavanja, kad “mic po mic” evo me ovde kod tebe, opet! Slatko sam se nasmejala…ali, tako je…čim te označe pod “genetsku predispoziciju” i stave ti plus na karton, nije lako…još unazad mama, baka, pa ujka, pa stric, pa sa svih strana i “uzduž i popreko po babu i stričevima”, sve ti se prevrne…preživiš sve “oluje” sa majkom i vremenom naučiš da se isključiš i na “opipavanje” i na hladan gel i ukočen pogled doktorke dok gleda u monitor. Valjda, je kod svih tako? Prođe pregled, a ti se osetiš super i padne ti “kamenčina sa tih istih grudi” i vratiš se kući nasmejana i krepka da se “boriš sa olujama” koje preživljava majka…ali misli proleću, tako nekako, kako si opisala…važni su, ti, kontinuirani pregledi i za zdravlje, i za psihu…

  5. anastasija Nov 17, 2012 at 21:25 -  Reply

    ..e fantasican tekst,upravo se smejem od srca -i upravo -vec mesec dana prolazim kroz sve to ,ali cekajuci operaciju i hemot.-namerno necu da napisem celu rec.Zaista ovaj komp i ovaj net nisu losa stvar-evo cek se i nasmejala ,pozdrav srdacan i hvala za tekstove !

    • Sandra Kravitz Simonović Nov 17, 2012 at 22:06 -  Reply

      Drago mi je da si se zabavila, a izuzetno žao zbog… nećemo napisati reč.
      Hvala mnogo na čitanju i svraćanju, želim ti svu sreću i snagu sveta da što lakše podneseš terapiju.
      Sve najbolje.

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *