Upoznajte Sloveniju – u komšiluku vam je

Prvi put smo u Sloveniji bili za doček 2012. godine, drugi put za moj rođendan 3 meseca kasnije, i ona je ostavila toliki utisak na mog muža-puža i mene da je o čas posla ustanovljen kvorum sa idejom o njoj kao o novoj lokaciji za život. O životu u Sloveniji ću nekom drugom prilikom, sa malo više iskustva, a ovaj put o Sloveniji kao destinaciji za odmor.

Lično, preferiram kraća putovanja i aktivniji odmor od običnog izležavanja sunce-more-pesak. Radije pobegnem negde na vikend, pa tako nekoliko puta godišnje, nego jednom ili dva puta na duži, ali krajnje statičan odmor. Nije moja sreća, nego moj izbor da pored sebe imam osobu koja deli isto mišljenje, pa smo tako u poslednjih godinu dana bili u Budimpešti, Rumuniji (nisam bila fer sa ovim tekstom, moraću da napišem normalan putopis, ipak :), Ohridu, Sarajevu i Jahorini, po Srbiji na par strana (između ostalih, i na Staroj planini), u Sloveniji.  U ovom tekstu pišem o nekim od lepota Slovenje (niti sam ja obišla sve, niti bi stalo u jedan tekst – dopunjavaću kako se ponovo skupi “materijala”).

Ukoliko vam je mrsko da čitate sve, izaberite mesto koje vas zanima i klikom na link pročitajte samo taj deo:

• Ljubljana
• Maribor
• Bled
• Bohinj
• Slovenija – uopšteno

Ljubljana

Znate već – glavni, i najveći grad u Sloveniji (oko 270.000 stanovnika), poznata i kao Laibach (nem.), ili Aemona (lat.). Iz Beograda se može stići vozom (postoji trenutno u ponudi tzv. Ljubljana Special, u pitanju je II razred, a cena karte je 25€ u jednom pravcu), autobusom (35-40€ u jednom pravcu, 55-65€ povratna), avionom (Adria često ima popuste, najjeftinija karta je 99€, ali je potrebno planirati unapred) i automobilom (530km u jednom pravcu, ili: oko 40l benzina, uz putarine u Srbiji, Hrvatskoj i vinjete u Sloveniji).

Šta videti?

Sve što možete. Ostavite automobil / zaboravite na autobus, i prošetajte se po jednom od najlepših gradova ovog dela Evrope. Još je bolje da iznajmite bicikl (biće neophodno da prvo kupite karticu Bicikelj na bilo kojoj trafici – piše uputstvo na sajtu) i provozate se što šire možete. Arhitektura je poznata svima koji su bili u bilo kojem Austro-Ugarskom gradu (makar i Novom Sadu, da), dosta očuvana, ali sa ponegde tako prepoznatljivim pečatom soc-realizma nekadašnje Jugoslavije.

Smeštaj neka vam bude hotel Emonec – u samom centru grada je, a ukoliko ste autom, imate besplatan parking. Smeštaj i hrana nisu ništa posebno, niti ekskluzivno, ali obzirom da ćete (najverovatnije) samo prespavati i istuširati se tu, bićete sasvim zadovoljni.

Obavezno:

• Sedite u bilo koji kafe pored Ljubljanice (lična preporuka: Randevu – ima wifi, ili Divine – ima odličnu kafu i još bolje sendviče).
• Jedite sladoled bilo gde, a posebno preporučujem sladoled od maline – zaista ima ukus maline, i nije voden.
• Prošetajte parkom Tivoli – ovde ćete imati najbolji susret sa “mindsetom”, iliti stanjem uma Slovenaca: vežbanje, vežbanje, zdrav život, vežbanje. Svi su tu: stari, mladi, vitki, debeli, profesionalci, početnici, amateri, trkači, roleraši – nekoliko puta smo videli i baletski čas na otvorenom!
• Se potrudite da pogodite dolazak sa nekim od (pred/post)sezonskih sniženja i posetite bilo koje “nakupovalno središče”, odnosno, tržni centar (da li Supernova ili BTC – on je veći, a u njemu posebno preporučujem CityPark) – ovde su sniženja zaista sniženja.

Maribor

Posle rođendana proslavljenog na otvorenom bazenu, gde je temperatura vazduha bila oko 25°C, a temperatura vode u otvorenom bazenu 32° (17.03.!), čim mi neko pomene “terme”, ništa više ne mora da dodaje :) Naravno da se ni trena nismo razmišljali muž-puž i ja kada nam je stigao poziv da budemo gosti hotela Habakuk (i ovom prlikom jedno veliko Hvala Andreju i Sanji na tome).

Maribor je drugi po veličini grad u Sloveniji (oko 110.000 stanovnika) i bio je glavni industrijski centar Jugoslavije (bio – ne samo zato što Jugoslavije više nema, nego zato što industrije ovde skoro da više nema). Do Maribora iz Beograda vam automobilom treba otprilike kao do Ljubljane (511km), i imate otprilike isti broj putarina. Nisam uspela da pronađem direktan let avionom, kao ni voz, a cena autobuske karte je otprilike koliko i do Ljubljane.

Šta videti?

Kroz Maribor takođe šetajte, uživajte u divnoj prirodi (npr. Mestni park ili brdo Piramida – odličan pogled na Maribor, i na vinograde – digresija: obavezno jedite slovenačko grožđe ukoliko budete u prilici!), odličnoj domaćoj kuhinji,  i naravno šopingu.

No, Maribor ima nešto što Ljubljana nema – a to su terme, ali još važnije: to je Mariborsko Pohorje – najveći ski centar u Sloveniji. Ukoliko je doba dana u kojem čitate ovaj tekst dan, obavezno pogledajte kamere uživo.

Ima i Srbija Kopaonik, je l’ da? Da. Ali nema, očito, nikog dovoljno pametnog da od Kopaonika napravi i posećenu letnju destinaciju. Kako su to uradili Slovenci? Sasvim prosto: imate uređene padine (ski staze zimi) => napravite od njih letnje staze za bicikle! I to ne obične bicikle, nego “planince”, ono što je rezervisano za zavisnike od adrenalina (nešto kao zavisnost od Interneta, samo se od ovog lakše gubi glava). Više o ovome pogledajte na zvaničnoj stranici, da ne širim tekst suviše.

[DODATAK] O utiscima iz prve ruke kako je voziti bajk po Pohorju pročitajte (i pogledajte odlične fotke) na blogu Hii Shii.

Ukoliko pogledate i ostale fotografije sa Pohorske Uspinjače (Vzpenjače), možete steći približan utisak kako izgleda putovanje gondolom na vrh planine (i kako izgleda putovanje bajsom s vrha u podnožje :). Ukoliko dođete van ski sezone, iskoristite priliku i kupite ulaznicu za gondolu sa ručkom u hotelu Bellevue za samo 15€ po osobi – i ne propustite supu od pečuraka! Prošetajte po vrhu, i obavezno ponesite nešto dugih rukava iako je leto i u podnožju je toplo. Ovde ipak duvaju vetrovi i ume da bude hladno i u sred avgustovskog podneva (ja naučih na hladniji način :).

Mi smo, kao što rekoh, bili smešteni u hotelu Habakuk: zamislite sve što bi jedan hotel sa 5* trebalo da ima, dodajte još malo evropskog šmeka i slovenačkog gostoprimstva, a onda isplanirajte zimovanje ovde, jer se nećete pokajati. Osim ukoliko niste aktivni bajker (ili neki sličan adrenalin-džanki, postoji i Adrenalin park i još nekoliko zabava ove vrste), mladi roditelji s decom, ili stariji par, možda leto nije pravi izbor za posetu Mariboru. Radije birajte zimu, kada možete da skijate od 8 do 16h preko dana, i od 22 do 24h noću. Gondola se nalazi odmah pored hotela – skijaši i borderi znaju koliko je ovo važno: ništa teže nego tegliti skije/bord pre, a pogotovo posle celodnevnih snežnih aktivnosti. U pauzama između dve smene skijanja uživaćete u wellness i spa programima, i toploj vodi u bazenu. Ako ste baš zagriženi vežbači, tu je i teretana sa svim spravama koje vam mogu zatrebati.

Što se hrane tiče, poznato je da srpski tviteraški sektor izuzetno ceni dobru klopu. Ma koliko smo se trudili, nismo našli zamerke. Ishrana je na bazi polupansiona (doručak, večera) a po principu “švedskog stola” – u 4 dana, koliko smo bili tamo, videla sam sve od hrane što je moglo da mi padne na pamet.  Bila sam uporna da isprobam sve slatkiše (a Maja mi je bila opasna konkurencija), ali – nismo uspele :( Ovo samo znači da moramo da se vratimo makar još jednom ;)

Najbolji deo ove naše ekskurzije je svakako bilo druženje – a o tome ne vredi pričati, a svakako ni pisati. Ukoliko niste, pogledajte fotografije kod Branka ili Neše, verujem da mogu da dočaraju makar mali deo atmosfere. I da citiram samu sebe, najlepše što sam ponela sa svake ekskurzije, pa i ove, jesu učvršćena stara i steknuta nova divna prijateljstva.

O Mariboru ročitajte još i: Weekend beg na granicu bivše Juge, Tviteraši u Mariboru – hotel Habakuk

Bled

Imadoh priliku da Bledsko (Blejsko) jezero vidim i u sred zime (Nova godina), i u sred leta (avgust). Dakle, savet iz prve ruke: ukoliko idete na odmor, neka to bude Bled zimi, a ukoliko biste malo aktivnosti – onda ipak leto (i možda radije Bohinjsko jezero). Ukoliko idete kolima, trebaće vam oko 6h puta, nalazi se na 60-ak km dalje od Ljubljane (oko 590km od Beograda). Autobuski prevoz vam može pružiti nekad od beogradskih auto-prevozničkih agencija (npr. San Marco travel), a povratna karta je oko 100€.

Za smeštaj toplo preporučujem Vilu Prešern – nije najjeftinija, ali na Bled (i uopšte, u Sloveniju) se i ne ide zato što je jeftino, da se ne lažemo sad. U vili Prešern očekujte odličnu (ali zaista, zaista odličnu) uslugu – još ako potražite konobara Gorana, dobićete najbolju uslugu ikad.

Bilo da dođete u zimu ili leto, obavezno se provozajte čamcem do ostrva – crkve Marijina Uznesenja – i popnite stepenicama do vrha (ima ih oko 100). Zanimljivo: u ovoj crkvi mogu da se venčaju mladenci svih veroispovesti (nešto poput Las Vegasa), ali je običaj da mladoženja na rukama odnese mladu do crkve, odnosno pred oltar – pa razmislite da li ste u dovoljnoj fizičkoj kondiciji za ovo venčanje :)

Na Bledu nikako ne smete da propustite krempite – najpoznatije kremšnite su upravo odavde ;)

Bohinj

Plivanje, kajak, planinarenje, paraglajding, šetnja, penjanje po stenama, adrenalin-park… ili još kraće: Name it – have it! Sve što vam padne na pamet da možete da radite na jezeru, uspećete da uradite na Bohinjskom. Na samo 10-ak km od Bledskog nalazi se Bohinjsko jezero – ako ste već stigli do Bleda, pojedite krempite i nastavite put dalje. Obujte najudobnije patike koje imate i krenite na pešačenje oko jezera (oko 12km obima). Dočekaće vas i pratiti utabane staze, ne uvek ravne i skoro nigde betonirane, prelepa priroda i još mnogo drugih šetača (i biciklista, verovali ili ne).

Zanimljivo: do jedne strane obale jezera se ne može doći automobilom. Ako ste pomislili da nema kupača, misao vam je pogrešna: svaka, i najmanja uvala, u tih 12km obale ima makar dva peškira na sebi: ljudima ovde nije teeško da prepešače i po par kilometara do svoje savršene plaže. Uporno me je pratila slika srpskog turiste koji je kolima došao do obale – ako je mogao. Ako nije – nema ga na obali.

I da – zaboravite na roštiljanje. Ovo je park prirode, i kao takav zaštićen svim i svačim. Isti savet kao i za Staru planinu: ne berite cveće niti kakvo bilje ukoliko ne znate šta berete – postoji mogućnost da uberete nešto što je zaštićeno, a to baš i nije dobra ideja.

Slovenija – uopšteno (i ukratko)

Cene u kafićima po Ljubljani (i ostalim turističkim mestima) su, koliko sam ja mogla da primetim, beogradske. Hrana po restoranima je odličnog kvaliteta, cena približno beogradskih (ponegde i jeftinije, da). Ne brinite oko sporazumevanja – svi razujmeju srpski (hrvatski, bosanski), a razumećete i vi jelovnike, jer su skoro uvek dvojezični (slo-eng), a vrlo često i četvorojezični (slo-eng-nem-ita).

A noćni život? Hm. Pa ne bi Slovenci onoliko dolazili u Srbiju ;)

Toliko za ovaj put. Svaka od ovih destinacija zaslužuje poseban tekst, i vrlo je verovatno da ću to uraditi čim mi vreme i obaveze dozvole. Ukoliko ste bili bilo gde, ili imate savet gde još ići u Sloveniju, biću vam zahvalna na ostavljenom komentaru.