Zanimanja (u) budućnosti: kako spojiti ono što volimo sa onime što je profitabilno?

/, Sponzorisani tekstovi/Zanimanja (u) budućnosti: kako spojiti ono što volimo sa onime što je profitabilno?

Zanimanja (u) budućnosti: kako spojiti ono što volimo sa onime što je profitabilno?

Oktobar se za koji dan završava, i poslednje je vreme da oni koji su ove jeseni krenuli u osmi razred osnovne ili četvrti razred srednje škole zaista daju sebi odgovor na pitanje:

Šta dalje?

Ono što volite. Uvek i pre svega. Nije poenta da upišete nešto u čemu ima novca, ali ćete vi svakog dana ići na posao namrgođeni, neraspoloženi i utučeni, jer ne radite ono što volite.

Nažalost, vrlo često se dešava da ono što volimo i nije ono što je najprofitabilnije. Kako spojiti neprofitnu ili malo profitnu pasiju sa onim što donosi novac?

Imam bratanicu koja je u VII razredu i kojoj je već neko duže vreme želja da bude – učiteljica. Da li se vama ovo čini kao zanimanje budućnosti? Ni meni.

Ali.

Učiteljica koja predaje na engleskom / nemačkom / francuskom / ruskom? To bi već moglo da bude. Dakle, moj savet bi joj bio: upiši Karlovačku gimnaziju, jezik koji najviše voliš od ponuđenih, a ukoliko i kad završiš ostaneš pri istoj ideji, upiši visoku školu ili fakultet koji će ti to i omogućiti.

Ogledni vrtići odavno postoje. Ogledne osnovne i srednje škole su u nastajanju, ima ih, ali će ih tek biti sve više. Privatne škole, kako srednje tako i osnovne, su okrenute elektronifikaciji ne samo ocena, nego i predavanja. Zamislite da vam propadne mesto nastavnika samo zato što (u XXI veku!) ne umete da se služite računarima u svojim predavanjima. Sramota.

Trudim se da izbegnem ponavljanje sopstvenih misli na istom blogu, ali nekada moram da citiram samu sebe: uopšteno znanje nije dovoljno! Umemo da se smejemo Amerima na tome što ne znaju gde je Pariz ili Venecija, umemo da se ponosimo time što je naše obrazovanje široko, a ne usko profilisano – ali ovo odavno nije poželjno. Žao mi je, ali zaista nije. Pogrešno je insistirati na tome da sva deca jednako uče i prirodne i društvene nauke. Umesto što su me maltretirali hemijom (koja mi i danas izgleda kao da gledam u hebrejski: potpuno nejasno šta su slova, šta brojevi, šta znaci interpunkcije – i odakle, dođavola, da krenem da čitam to što je napisano?!) mogla sam da naučim još najmanje dva strana jezika (tri mi do sada nisu bila nikakav problem).

S druge strane, sigurna sam da među vama koji čitate ovo ima vrsnih poznavalaca biologije, kojima je učenje istorije bilo ravno srednjevekovnim metodama mučenja o kojima ste čitali u tim udžbenicima.

Obzirom da nam je školski sistem takav kakav jeste: jadan i nikakav, zaostao u razvoju i bez izgleda da se nešto promeni po tom pitanju, moraćete sami da se profilišete. Ako vam leži učenje stranih jezika, naučite ih koliko god možete – potrebno je samo malo da pretražite Internet, na par klikova od vas se nalazi bezbroj besplatnih programa. I to ne samo za jezike!

Photo: http://img.timeinc.net/

Da biste se smatrali pismenima u XXI veku, potrebno je da znate engleski jezik i rad na računaru. Pod pojmom “rad na računaru” se, nažalost, ne smatra dodavanje prijatelja na Fejsbuku, lajkovanje fotografija i postavljanje statusa i srceparajućih pesama, već se podrazumeva da poznajete osnove obrade teksta (da umete da otkucate tekst u Wordu i formatirate ga), obrade podataka (Excel, da: pravljenje tabela, unošenje podataka, formatiranje), da umete da pretražujete Internet (da li ste sigurni da ovo znate pravilno da radite? Da li znate kako se pretražuje tačno određena fraza? Kako da iz Googlea pretražujete samo jedan sajt? Umete li da isključite određenu frazu iz pretrage? A da podesite jezik koji pretražujete?) Tek kad naučite da pišete po standardima XXI veka, onda se možete smatrati pismenima.

Za zanimanja budućnosti ćete, najčešće, morati da se školujete sami. Za većinu stvari vam zaista nije toliko bitan fakultet, koliko znanje koje imate.

Tatjana Vidaković iz „Infostuda“ je u tekstu za Novosti potvrdila da istraživanja Infostuda pokazuju da IT stručnjaci najmanje čekaju posao u Srbiji.

Kompjuterskim znalcima je mnogo lakše da pronađu posao i ova zanimanja se u Srbiji smatraju deficitarnim budući da su relativno mlada i obrazovanje stručnih kadrova u oblasti IT počelo je relativno skoro.

Uklapajte zvanične diplome sa dodatnim sadržajem: da se nadovežem na ranije spominjanu želju Da budem učiteljica: veliki je broj učiteljica danas prijavljenih Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali: ukoliko se dodatno profilišete, i postanete učiteljica na engleskom, nemačkom, ruskom, mađarskom ili bilo kom jeziku nacionalnih manjina, onda ćete svakako manje morati da brinete o zapošljavanju nego vaše koleginice koje ne mogu da rade na stranim jezicima.

Zašto vam “samo diploma” baš ništa neće značiti, objasniće vam najbolje podatak sa “biroa”, odnosno Nacionalne službe za zapošljavanje:

Među nezaposlenima na evidenciji Nacionalne službe, inače, najviše je nekvalifikovanih i onih sa srednjom stručnom spremom, a posao čeka i 57.000 fakultetski obrazovanih, više od 800 magistara i 52 doktora nauka.

Jasno vam je, dakle, da 57 hiljada drugih ljudi ima diplomu fakulteta isto kao što (će biti) vaša – i čeka na posao. Kao kada prodajete neki proizvod, tako “prodajete” i sebe poslodavcu: šta je to što vas izdvaja od tih 57 hiljada drugih? Izdvojte se, recimo, diplomom za Project Managera, menadžera ljudskih resursa (HR), developera mobilnih aplikacija – jer morate biti usko profilisanog znanja.

Posebno za sve devojčice i devojke:

Sve znate čuveno pitanje na razgovorima za posao (koje je zakonom zabranjeno, ali o tome neki drugi put): Da li planirate porodicu? E, pa, hajde da im odgovorite: Planiram, ali sam dovoljno informatički pismena da radim od kuće. Uostalom, i ne trebate mi – počeću sama svoj posao. Preporučujem za čitanje prošlogodišnji članak objavljen na CNN-u u vezi sa time da sve više mama-domaćica postaju mame-radnice-od-kuće, zato što su žene obrazovanije, umno nezavisnije (u smislu: ne treba mi muškarac da bih bila srećna) i zato što žele da provode više vremena sa detetom – a da to ne znači da su osuđene na socijalnu pomoć.

Podršku za pisanje ovog teksta je pružila LINK group.

By | 2013-07-15T14:01:47+00:00 October 22nd, 2012|Saveti, Sponzorisani tekstovi|10 Comments

About the Author:

Web preduzetnica od 2011. godine - osnovala agenciju Šnajderaj, za krojenje društvenih mreža po meri, koju 2013. zbog proširenja posla preimenuje u agenciju za poslovno (web) savetovanje Marketing ITD. Govorila na nekoliko regionalnih konferencija, rado prenosi drugima znanje i iskustvo. Srećna mama Mateja i Maše. Preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

10 Comments

  1. Marija Oct 22, 2012 at 10:14 - Reply

    Odličan tekst! Šteta je što klince u osnovnim školama ne uče na ovaj način, nego se srednje škole biraju (njačešće) po principu “idem tamo gde je lakši prijemni” ;)

    • Sandra Kravitz Simonović Oct 22, 2012 at 13:28 - Reply

      Ili: ono što je želja mojih roditelja.
      Ne znam koje je od to dvoje opasnije.

      • Boris Oct 23, 2012 at 11:19 - Reply

        Opasnije je kada nesto volis a ne istrajes ili ne mozes da istrajes jer ti nedostaje neko ko moze da te usmeri…
        Da pojasnim… obozavam fiziku, razumem je, na istim smo talasnim duzinama…. ne znam matematiku…a ne ide jedno bez drugog..

        Ali kada sam se ja skolovao, nastavnici i profesori su bili “uvek u pravu” a deca glupa i lenja….Nastavnici i profesori su uvek “savrseno objasnjavali gradivo”, klinci su bili nemirni na casu i nisu slusali…

        I tako sam ja izabrao ono sto sam mogao za srednju skolu i nikad se nisam posvetio fizicia ko zna… da je neko imao nacin da me nauci matematiku, ko zna dokle bi dogurao u fizici…

        Boris

        • Sandra Kravitz Simonović Oct 23, 2012 at 11:30 - Reply

          Tačno tako. Meni je fizika uvek bila interesantna, ali nisam umela da je naučim, jer mi je nisu prezentovali kako treba – ili ne nisu učili da je učim kako treba.

          • Stanleysrb Nov 14, 2012 at 00:27 - Reply

            Искрено, да сте желели да научите физику, научили бисте је, но живот вас је одвукао у неке друге воде… Главни проблем је да се инсистира на објашњавању кроз математичке формуле а не кроз саму срж ствари јер је битније знати шта је флукс него изинтегралити кроз формулу истог :) Много је битнији принцип – механизам од тачног броја…

            • Sandra Kravitz Simonović Nov 14, 2012 at 09:24 - Reply

              Upravo to – da je onaj ko mi je prenosio znanje umeo da me zainteresuje, a potom i objasni, sve bi bilo lakše.
              No, ovde se stavlja akcenat na neke sporedne stvari…

  2. Brandz Oct 27, 2012 at 00:14 - Reply

    Mislim da je još gore kada dođeš u neke godine, a još uvijek nisi siguran što želiš raditi, sa mladima treba podijeliti svoje iskustvo i potaknuti ih na razmišljanje što im se zbilja sviđa kao moguće buduće zanimanje!
    Problem je što to ja koji sam puno stariji od osnovnoškolaca i srednjoškolaca ne znam što bih želio dalje raditi, niti jedna sfera poslova kojima se bavim me ne zanima u potpunosti niti me ne usrećuje!
    Možda i druge muči sličan problem ali o njemu ne pričaju, čitajući ovaj tvoj tekst draga Sandra, mislim da bi se bolje osjećao da sam to mogao pročitati sa 20 godina, nego sada kada imam skoro pa 40 :)

    Lijepi pozdrav

  3. […] Postoje poslovi koje volimo, i postoje poslovi koji su profitabilni. Kako često u životu biva, ove dve kategorije su najčešće posebne. No, u doba Interneta, vrlo je lako spojiti ono što volimo da radimo sa onim što je profitabilno. […]

  4. […] inače nikada nećete biti zadovoljni. A ako volite nešto što nije profitabilno, postoje načini kako da spojite neprofitabilnu ljubav sa profitabilnom veštinom i dobijete uskoro profilisanog stručnjaka koji će sigurno imati posao […]

  5. Ivica Kartelo Dec 4, 2012 at 17:13 - Reply

    Sandra, dodao bih tvojim tvrdnjama još ovo: u doba hiperteksta na kojem ima puno hiperlinkova naše zanimanje danas mora biti još jedan hiperlink = hiperspecijalizacija. Informacijsko društvo živi na krivulji Long Tail = jako malo njih živi u dijelu krivulje hitova, a većina je u dijelu repa. Rep je beskonačan, što znači da svih 7 milijardi danas i sutra koliko bude stanemo na taj rep, samo ako imamo svoju hiperspecijalizaciju. 7 milijardi hiperspecijalizacija = svi zaposleni.
    Ako ti ostaneš široko specijaliziran, na primjer s 20 specijalizacija, posao će ti odnijeti 20 ljudi s 20 hiperspecijalizacija. Ako ti trebaš na primjer zavariti nekome ogradu, dok variš ti moraš platiti i ostalih svojih 19 specijalizacija a i puno si sporiji od nekoga tko je hiperspecijaliziran u varenju.
    Osim toga, koliko god široko bili zainteresirani, malo bolje pogledajte sto je to sto najvise volite raditi, u čemu vam vrijeme stane = uvijek je to nešto jako usko. Tako sam ja za sebe otkrio da najviše volim pisati blog, ako ne računam Twitter mikroblog koji mi je još i draži. I ja radim to. Nećete vjerovati, ali posredno ili neposredno od toga danas i živim. Kako sam ikad u životu mogao znati da ću toliko voljeti pisati blog, kad blog postoji tek desetak godina.

Leave A Comment