Stara planina, novi – stari ski centar Srbije

Stara planina spada u grupu mladih venačnih planina, nalazi se na teritorijama Srbije (gde zahvata 1802 m^2) i Bugarske, a drugi naziv joj je Balkan – po kojem Balkansko poluostrvo i nosi ime.

Najviši vrh u Srbiji joj je Midžor (2169 m n.v.), dok je najviši u Bugarskoj Botev (2376 m n.v.).

Ovoga puta pričamo o vrhu i turističkom centru Babin Zub (1758 m n.v.), na kojem se nalazi novoizgrađeni hotel Stara Planina, čiji je gost bila autorka ovog teksta.

Lokacija

Stara planina je udaljena oko 330 km od Beograda, 70 km od Niša, 100 km od Zaječara, 50 km od Knjaževca i isto toliko od Pirota. Trenutno je najbolji put Svrljig – Knjaževac – Kalna – Babin Zub, iako vam se tako neće učiniti dok budete išli njime. Svi mi koji redovno putujemo duž Srbije vrlo dobro znamo da je jedini “ispravan” put u Srbiji čuveni E-75, zapravo ono malo parče auto-puta što se proteže od Novog Sada do Niša. Ukoliko vas put nije skoro naneo van ovog putnog pravca, bićete neprijatno iznenađeni stanjem putne infrastrukture, a autorka vam savetuje izuzetno opreznu vožnju naročito na potezu Knjaževac – Kalna – Babin Zub. No, ma koliko je put loš, samo putovanje se isplati, iz više razloga, koje ću objasniti dalje u tekstu.

Priroda

Ukoliko odlučite da na Staroj planini provedete vreme van ski sezone, savetujem oprez u šetnji, i nikako ne savetujem branje cveća ili bilo kojeg bilja, ukoliko ne znate šta berete. Razlog je veoma prost: flora Stare planine ponosno čuva 147 ugroženih biljnih vrednosti. Dakle – nema romantičnog branja cveća po planini, osim ako niste botaničar.

Zimi je, gle čuda, sve pod snegom, ali će onima sa osnovnim poznavanjem flore i okom dovoljno zainteresovanim da gleda oko sebe verovatno biti interesantno da primete da iz snežnih smetova ne izviru jela, smrča, bor i ostalo zimzeleno drveće, već pre svega hrast i bukva. Ukoliko ste dovoljno radoznali da vas interesuje zbog čega je to tako, verujem da ćete biti dovoljno snalažljivi pa da odgovor nađete i sami – a onda nam ga i ljubazno ostavite u komentaru.

Skijanje

Dođosmo, najzad, i do najvažnijeg dela ovog teksta: Stara planina kao ski centar. Autorka, nažalost, nije bila u mogućnosti da skija ove godine, ali je zato bila u društvu skijaša i bordera, pa vam prenosi njihove utiske sa staze, zajedno sa svojim koje je stekla kao pešak:

Ukupna dužina staza je 13km, od kojih je na 4km obezbeđeno i veštačko osnežavanje, ukoliko se za to stekne potreba (nedostatak ili otapanje snega). Najduža staza ima 1155m, a sve staze su srednjeg tipa. Dakle, ukoliko se profesionalno bavite skijanjem ili bordanjem, osim par delova staza, teško da ćete naći adrenalinski izazov ovde. Doduše, ukoliko se profesionalno bavite skijanjem/bordanjem, onda i nemate vremena da ispitujete nove staze, već vežbate na proverenim.

Skijanje na Staroj planini je savršeno za početnike, a poprilično će učiniti zadovoljnim i aktivne skijaše i bordere, koji ne žele paradu i gužvu Kopaonika ili Zlatibora. Lično – upravo je to ono što mi se posebno dopada kod ovog ski centra, a imam s čime da poredim jer sam se samo dan ranije vratila sa Kopaonika.

Na Staroj planini ne morate imati najskuplje Colmar odelo ili Elanove skije, sasvim je dovoljno da vam je ski oprema funkcionalna – ma šta da piše na njoj.

Hotel Stara Planina

Kao po starom, dobrom filmskom klišeu: sva muka poprilično napornog puta nestala je onog momenta kada smo se smestili u apartmane i obišli hotel. Sve svoje četiri zvezdice nosi sa punim pravom, od soba, preko restorana do spa centra.

Svakoj porodici ili malo većem društvu iskreno preporučujem tzv. Senior apartman, koji se sastoji od dnevne sobe i trpezarije sa mini-kuhinjom, i dve spavaće sobe (svaka sa pripadajućim kupatilom), koje se nalaze na dva nivoa. Površinski i funkcionalno pruža utisak moderne planinske kuće, i tek kad izađete iz apartmana, ponovo imate utisak da ste u hotelu.

Doručak i večera su na bazi švedskog stola, i ni najveći izbirači poput mene ne mogu lako da pronađu zamerku izboru hrane koja im se nudi. Od zdravih žitarica i muslija, mleka bez laktoze i džemova bez belog šećera, preko gibanice, bureka i lisnatog testa, do mesnih prerađevina, viršli i jaja. Ni uz najbolju volju, u tri doručka i dve večere nisam uspela da probam sve što sam htela.

Ručak je à la carte, i koliko sam uspela da shvatim iz utisaka drugih ljudi (odraslih, gladnih muškaraca uglavnom) je da od porcija ne možete da se prejedete – što i nije cilj, pretpostavljam, obzirom da žičare rade do 16h, a večera je već od 18:30h.

Spa centar je poprilično zadovoljavajuć – bazen je dubine ca. 1,5m, pored njega je tzv. whirpool, iliti đakuzi, a tu su i sauna i parno kupatilo. Nakon istog iskustva na Kopaoniku, zaključujem da u Srbiji ne znaju da se za parna kupatila kupuju osveživači pare, kako se parna kupatila ne bi osećala na vlagu, tako da je moguće da vam boravak u istom neće prijati (ukoliko ne promene nešto po tom pitanju, a obećali su da hoće), ali sa druge strane, boravak u sauni je uvek odličan, pogotovo ako od osoblja zatražite i eukaliptus, pa dodatno obogatite svoje disajne organe.

Naravno, kao i svaki moderan hotel, i Stara Planina ima fitness, koji će redovnim vežbačima pomoći da ostanu u formi.

Zaključak

Ako zanemarimo put do Babinog Zuba, odmor na Staroj planini je bio pravo zadovljstvo. Obzirom da je ovo bila beta sezona, verujem da će problem saobraćajnica biti rešen do sledeće, a onda se definitivno vidimo tamo ponovo.

—–

Tekst je izvorno objavljen na stranici magazina Preko ramena