Home » Internet » Zašto nemam Like dugme na Marketing ITD magazinu?

Zašto nemam Like dugme na Marketing ITD magazinu?

I, kako stvari stoje, neću ga ni imati.

Jedno od najčešćih pitanja koje dobijam u vezi sa marketing ITD funkcijama (i izgledom) je: A gde vam je “Like” dugme?! Pošto nisam poznata kao osoba koja web tajne zadržava za sebe, daću vam razlog, isprobajte pa javite da li je imalo efekta.

Još prošle godine, Smashing Magazine je ukinuo sve share dugmiće, osim Tweet This na svojoj veb stranici, a kao rezultat su imali ovo:

Da budem iskrena, od tada tražim način da isto uradim i sa ovim, i sa blogom Šnajderaja. Dok ovaj tekst stigne do vas, nije isključeno da tih dugmića neće biti. Sa Šnajderajem bi potpuno ukidanje dugmića išlo malo teže, prosto – drugačija je ciljna grupa, dobar deo posetilaca nije toliko vičan trikovima Interneta i deljenju zanimljivih sadržaja na društvenim mrežama.

Ovaj, SK blog, je nekada imao kilometarske komentare, a sada ima – sto lajkova. Istina je da sam ja malo smirila strasti i spustila loptu i da ne pišem onako jake tekstove, ali je isto tako istina i nešto drugo.

Ono što je zajedničko za sva tri jeste: šta se dešava kada se ljudima dopadne vaš tekst.

Pre nego što je Facebook osvojio sve(t), oni bi ga komentarisali odmah tu ispod, razvijala bi se diskusija, autor bi dobio toliko željeni (i potrebni!) feedback.

Danas, autor mora da se zadovolji brojem lajkova, tvitova, plusova i ostalih šerova.

Kada pročitate tekst koji vam se dopada, daćete mu like bez razmišljanja. I to je OK: rekli ste autoru svoje mišljenje, podržali ste njegov stav, svi su srećni. Samo što tako misle i svi ostali, a onda tu nastaje problem: ne znam ko je sve lajkovao taj tekst. Imam samo hrpu lajkova. Jedno od rešenja jesu Facebook komentari: svako ko ima FB profil i želi da ga upotrebi u te svrhe može komentarisati odmah ispod vašeg teksta, a što će se pojaviti i na njegovom/njenom profilu. Komentar ostavljen, tekst podeljen. Samo što postoji jedan trik, a to je: niste vi vlasnici tih komentara, nego Facebook.

Postavljajući temu na mkt ITD, odlučila sam se na kompromis – samo share dugmići, malo maskirani. Oni koji bi samo dali “like” neće uraditi ništa. Oni koji žele da pohvale ili kritikuju autora, reći će mu to.

I onda dobijemo ono zbog čega pišemo: vašu reakciju. Napismeno.

Uostalom – pitajte autore i sami :)

About Sandra Kravitz Simonović

Web preduzetnica od 2011. godine - osnovala agenciju Šnajderaj, za krojenje društvenih mreža po meri, koju 2013. zbog proširenja posla preimenuje u agenciju za poslovno (web) savetovanje Marketing ITD. Govorila na nekoliko regionalnih konferencija, rado prenosi drugima znanje i iskustvo. Srećna mama Mateja i Maše. Preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

Check Also

20 stvari koje sam naučila od svog psa

Posmatrajući svakodnevno svog psa kako raste i razvija se, nije mi bilo teško da uočim …

18 comments

  1. Lidija Marković

    Mislim (ako dobro mislim) da si to lepo rekla. Mnoge tvoje tekstove sam komentarisala i rado čitala, nadam se da ću imati prilike i dalje.

  2. Hm, ima smisla – ponekad olakšavajući stvari drugima otežavamo sebi. Izbacivanjem “olakšavajućih” funkcionalnosti ostaju one sa kojima autor može bolje “izmeriti” prafi efekat efekat (“pravi ljudi” će svakako naći način da sharuju članak ili ostave komentar).

    Naravno, tu je uvek i stepen tehničke razvijenosti ciljnog tržišta ali jedan klik, bilo to share ili like, mislim da nije velika stvar za naučiti (mada mnogi i ne prave razliku sve dok se vidi da je u pitanju neka FB akcija) :)

    Uzeću u obzir ovo prilikom redizajna koji imam u planu :)

    • Uvek mi je drago kad podstaknem na razmišljanje, i kad dam inspiraciju i podstrek :)
      Da, ono što se u početku činilo kao odličan potez, ispostavilo se kao dvosekli mač: njima je lakše, ali smo mi dosta toga izgubili.
      Videćemo kako ovo ide :)
      Hvala na komentaru.

  3. Ovo je jako zanimljiv standpoint, i pozabavicu se time na ETFovcu cim ufanjam vreme :)

  4. Veoma interesantno zapažanje. Love it.

  5. Baš mi se dopao tekst, kratak i jasan. Ja sam odavno primetila da npr stranica udruženja preduzetnika na FB ima samo dvestotine “fanova” ali zato npr slike koje postavimo sa Mobilne učionice vidi nekih 1600 osoba …

  6. Društvene mreže čine ljude lenjim, činjenica… Lepo zapažanje, videćemo kako će i šta praksa pokazati…

  7. Lepo objasnjeno, bas.. ALI… Tekst je takav da tu nema sta posebno da se diskutuje i da se siri prica.. Ja bih samo kliknuo jedan mali lajk..:) Tekst iz neke perspektive, lici mi na jedan poveci status na FB-u, poput nekog Istokovog..:)) I zato mi sad nedostaje lajk..:D

  8. Heh, slično sam i ja razmišljala kad sam postavljala blog i nisam se pokajala. A FB komentare ne uvodim prosto jer su takvi komentari najčešće “lenji” (ili je moj utisak takav… ali mi se svakako ne dopadaju). Komentari koje ovako dobijam su mnogo smisleniji, često vrlo razrađeni i zaista daju dodatnu vrednost tekstovima, makar kao drugačije mišljenje ili nedoumica. Sa FB komentarima, gde god sam ih viđala/koristila, to se jako, jako retko dešava (verujem da je to dobrim delom i zbog toga što FB komentari privlače ljude sa FB koji najpre vide komentar pa tek onda tekst, što onda tekstu daje potpuno drugu dimenziju).

    A nekako, imam i otpor prema “lakim rešenjima” za čitaoce, mada to je lični utisak: što više stvari im se da na tacni, sve manje će se udubljivati. Doduše, moj blog nije zabavnog karaktera pa mi i treba druga vrsta reakcija/feedbacka. A i (bezobrazno) ako neće/ne znaju da se registruju na Disqus da ostave komentar… onda moj blog i nije za njih.

  9. Nije loša ideja, samo ako imaš dovoljno poseta. Ako ne, neće biti ni šerova ni komentara ni feedbacka. ;-)

  10. I tvoje i moje i svačije mišljenje je nebitno. Javi rezultate “share” kampanje i usporedi s Like buttonom – data over everything :) Publika Smashinga je VRLO specifična, a sa teoretske strane mediji koji zaista imaju dobru metriju (poput Vergea) bi već odavno stavili Share naglašeno da imaju više koristi od lajka. Ukratko – treba testirat

    • Testirala sam na samom početku, i rezultati su pokazivali u korist moje teorije, zato sam i ostala pri tome. Nisam od tada, ali razmisliću o tome, svakako da bih volela i ja da uporedim rezultate (samo da nađem vizuelno rešenje koje mi se uklapa u postojeći dizajn :))

      p.s. Sorry na kasnom odgovoru, znala sam da ću propustiti da odgovorim ukoliko ne napišem odmah. :(

  11. Sviđa mi se tekst. Mislim da si dobro objasnila poentu. I meni se čini da je publika danas postala dosta pasivna, čak i lenja. Iz razgovora sa ljudima koji uređuju blogove duže nego ja, pre FB-a je diskusija dosta bila živahnija, interesantnija, dublja. Dosta toga korisnog se moglo pročitati u komentarima. Danas je, čini se, drugačije – kao da se narod zasitio svih društvenih mreža kao i samom ponudom na internetu. Tako je sam šer ili lajk dobio značenje: “Da, podržavam to što kažeš”. To jeste dobro jer doprinosi tome da se o blogu čuje dalje čime se poruka širi. Sa druge strane, komentar bi bio konstruktivniji i korisniji za blogera jer dobija potpuniji feedback. Samim tim, komentar kao vid reakcije ima mnogo veći značaj jer podstiče i blogera i komentatora na dalje razmišljanje, razvija diskusiju što može dovesti do novih ideja.

    • Hvala ti mnogo na komentaru. Primetila sam da sam i ja sama postala lenja po pitanju pisanja – komentarisanja, pa i chatovanja: umesto da napišem recimo “u redu”, ja stavim onaj FB like simbol i kao – eto, rekla sam ti šta imam :)) a to je zapravo ružno.

      S druge strane, vremena imamo sve manje na raspolaganju (mada se radnici pre 1930. i uvođenja radničkih prava ne bi složili sa mnom) – jednostavno, reke informacija protiču pred našim očima, rasejani smo na sve strane, i trudimo se da sve aktivnosti svedemo na minimum, pa tako i pisanje. Da ne kažem: pogotovo pisanje,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *