Batine su dobre za decu, ali kravlje mleko nije

Tema o kojoj se u Srbiji ovih dana najviše govori u (ne)roditeljskim krugovima je da li decu smemo (i bi trebalo) tući ili ne, i da li bi to država zakonima trebalo da reguliše ili ne.

Stavovi su podeljeni, a najčešće se kao plus uzima “Pa, i mene su tukli i nije mi ništa”, kao univerzalno opravdanje za sve “i ja sam… pa eto”.

Imam problem, i to velik, sa time da se sve pravda time da smo “svi prošli kroz to, pa nam ništa ne fali”.

Jer, svi smo, recimo, i bombardovanje doživeli, pa nam (uglavnom) ništa ne fali – što ne znači da bi trebalo da za letovanje odaberemo Pojas Gaze, da bi i naša deca to osetila.

jvyyuie flickr

Nauka je napredovala od prošle godine do danas, kamoli od pre dve, tri, pet decenija. Naučili smo ponešto, i rado to primenjujemo u podizanju i vaspitanju dece. Recimo, da kravlje mleko nije baš idealan izbor zamenske ishrane za bebe koje nisu u mogućnosti da sisaju. Zapravo, da je i za stariju decu, kao i za nas odrasle, možda mnogo bolje da pijemo pirinčano, bademovo, sojino mleko, nego kravlje. I to smo prihvatili, bebama starijim od 6 meseci i dalje uglavnom ne dajemo kravlje mleko, već formule.

Naučili smo da bebama koje sisaju sve do 6. meseca nije potrebno baš ništa drugo osim majčinog mleka, pa ni voda, jer sve dobija kroz mleko, pa i vodu. I to je prihvaćeno.

Naučili smo da su bebe i deca visine ispod 150cm bezbedniji u svojim sedištima u kolima, nego da sede kod roditelja u krilu, ili na sedištima. Zakon je propisao, pa smo morali da prihvatimo da su auto-sedišta nezaobilazni deo kupovine budućih roditelja.

Ne dajemo deci previše šećera, ne solimo bebama hranu.

Sve ovo posledica je dugogodišnjih istraživanja i rada naučnika, i kao takvo, prihvatili smo.

Međutim, ono što nam ne polazi za rukom da prihvatimo je da možda batina ipak nije izašla iz raja, i da šamar nije pravo vaspitno sredstvo. Ma koliko istraživanja i dokaza da nam predoče, “svi smo mi dobijali batina, pa šta nam fali sad”.

Evo, ja sam dobijala batine, i šta mi fali? I bila je mama u pravu svaki put kad me je tukla, a i dalje sam je volela i volim najviše na svetu. I sigurna sam u to da mi nikada ništa loše nije želela, naprotiv, sve što je radila činila je to iz najbolje namere, jer me voli najviše na svetu. N puta sam rekla da bih samo želela da svojoj deci budem majka kakva je ona bila meni, i biću srećna.

Pa ipak, izabrala sam da neke stvari ne radim kao ona. Odabrala sam da svom sinu prvi keksić u mleko dam sa 6 meseci, a ne sa 3,5 koliko sam ja imala kada sam prvi put dobila Plazmu u mleko (i ništa mi ne fali, zaista). Odabrala sam da mu ne dajem sokove da pije do daljnjeg, već da voće uzima kao kašicu, a kad je žedan dobije vodu, eventualno čaj ili vodu u kojoj su se kuvale jabuke.

To što sam te stvari odlučila da radim drugačije nego ona ne znače da smatram da je ona radila bilo šta pogrešno. Prosto, u to vreme smatralo se da je to ono što je dobro za vaše dete.

No, kao što rekoh, nauka je napredovala, i danas znamo više nego pre 30 godina.

Zašto onda i dalje ne želimo da prihvatimo da batine nisu dobre za našu decu, a prihvatili smo da kravlje mleko nije?

Eto. Mislite o tome.

Ilustracija: sam j staton, jvyyuie

Sandra Kravitz Simonović

Web preduzetnica od 2011. godine - osnovala agenciju Šnajderaj, za krojenje društvenih mreža po meri, koju 2013. zbog proširenja posla preimenuje u agenciju za poslovno (web) savetovanje Marketing ITD. Predavač i konsultantkinja pri Adizes Southeast Europe – ASEE. Govorila na nekoliko regionalnih konferencija, rado prenosi drugima znanje i iskustvo. Srećna mama jednog Mateja. Preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

You may also like...

3 Responses

  1. carapice says:

    Slažem se u potpunosti.
    Deca su, rkela bih, nekad smatrana za mala bića koja nemaju pojma ni o čemu. Danas se deci daje više na značaju, poštuju se njihove želje i potrebe mnogo više. Uglavnom.
    Tretirati dete kao ravnopravnog člana porodice kojeg treba naučiti umerenim reakcijama, lepom ponašanju i (za nas) dobrim vrednostima je težak “posao”. I dalje tvrdim da je batina posledica izgubljene kontrole roditelja i ništa više. Može sve to i na drugi način, pitanje je naše volje, izdržljivosti i želje da pokušamo.

    • Upravo to. Vidim po sebi, nekad se u sekundi iznerviram i pomislim “jao, pa sad bih te nalupala najradije!”, ali razumem sebe da sam tad izgubila kontrolu nad trenutkom i da bi mi to bilo samo pražnjenje, a nikako konstruktivno rešenje.
      Ja verujem da sila rađa silu.
      Hvala na komentaru

  1. Nov 17, 2015

    […] sam zamišljala da će to funkcionisati, od trudnoće i porođaja, preko dojenja i spavanja, do ishrane i odgoja. Osim stvari o kojima nisam imala baš nikakvu predstavu koliko su zapravo teške (dojenje) ili […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *