[NAPOMENA: Neki čitaoci mogu naći ovaj tekst uvredljivim, i za to me baš briga. Sa druge strane, neki čitaoci mogu naći ovaj sadržaj uznemirujućim, zbog nekoliko šokantnih pitanja. Roditelji, čitate ovaj tekst na sopstvenu odgovornost.]

Svaki bi roditelj učinio sve za svoje dete. O ovome, uglavnom, nema puno rasprave, zar ne? Nemam dete, pa ne mogu da se kunem u njega, niti govorim iz ličnog ugla, ali u globalu – svako normalan razmišlja tako da bi svoj život dao za život svog deteta, nedajbože da zatreba.

Da li biste poklonili život svom detetu?

Pre nego što odgovorite na to pitanje, reći ću vam da život vašeg deteta vredi ca. 3,000 €.

Da li biste poklonili život svom detetu?

Hajde da prvo vidimo o čemu se, zapravo, radi i šta bulazni ova Zmua, ništa je ne razumem? Kakav život, kakve pare, kakvo dete?!

E, ovako: zapalo mi za oko sledeće: Volksbank – Krediti za čuvanje matičnih ćelija, krediti čija je namena plaćanje čuvanja matičnih ćelija iz pupčane vrpce. U ovom slučaju, konkretno, računica kaže sledeće: dinarski kredit, fiksna kamata, fiksni anuitet od 5,000 din mesečno x 12 meseci x 5 godina = 300,000 din. Kao što rekoh, ca. 3,000 evra, koji evro gore-dole.

Sa druge strane, imamo sledeću situaciju:

Prosečna srpska svadba broji oko 150 zvanica. Najjeftiniji meni koji može da se dobije iznosi oko 10€, sve ispod toga je verovatno ‘leba, masti i aleve paprike. Plus muzika, venčanica, burme, cveće, fotografisanje. Dođemo do najmanje 2,000€ za koje prosečan Srbin i Srpkinja mogu da organizuju svadbu. Koliko će se ljudi od onih 150 zaračunatih zaista napojiti i najesti (i napevati), nije predmet ove procene. Da dodaju još malo, pa da se ne postide i dođosmo mi do 3,000 evra, koji evro gore-dole.

Kako izgleda prosečna srpska svadba – ne moramo objašnjavati.

Šta ostane posle svadbe? Fotografije. Kumov trodnevni mamurluk. Nekoliko prevara između familija. Par svađa. Dosta lepih uspomena. Vesele drugarice i mamurni drugari. Progorena venčanica i doplaćeno iznajmljivanje.

Šta ostane posle smrti deteta?

Iznenadila sam vas ovim pitanjem? Pu, pu, daleko bilo!

Izvorna ćelija, klicina ili matična ćelija (engl. stem cell) je nediferencirana ćelija koja ima neograničenu sposobnost deobe, pri čemu posle svake deobe jedna od novonastalih kćerki-ćelija raste i diferencira se u određenom pravcu, a druga ostaje nediferencirana, izvorna ćelija. Pojavljuju se kod embriona, a u nekim tkivima postoje tokom čitavog života organizma, gde obezbeđuju prekursore iz kojih će nastati diferencirane ćelije.

Od 2007. godine roditelji u Srbiji imaju mogućnost da sačuvaju izvorne, matične, stem ćelije – od volje vam – i tako pomognu svom detetu, ako mu, daleko bilo i da ne čuje zlo, zatreba.

Trenutno se u istraživačkim centrima u Evropi radi na mogućnosti lečenja dijabetesa, bolesti srca i terapiji očnih bolesti. B92, 21.10.2010.

Zamislite, opet daleko bilo i pu, pu hare krišna anatema ga bilo da ne čuje zlo, jednog dana doktor vam kaže:

– Vaše je dete jako bolesno… Imate li sačuvane matične ćelije svog deteta? Ova se bolest veoma uspešno leči uz njihovu pomoć.

– A, pa, nemamo, doktore, znate, nama je bila bitnija svadba i te fotografije koje imamo sa nje. A što sam imala lepu venčanicu, sve su mi drugarice zavidele! A tek torta što nam je bila dobra! A moj suprug što je iznajmio limuzinu, svi su se po gradu okretali za nama! Donećemo vam fotografije da vidite, prelepo venčanje, zaista! A mislim – da Vam tek ne spominjem medeni mesec na Malti, u vereničkom apartmanu trep-trep mig-mig.

Ne znam dokle je stigla medicina i šta se sve uspešno sada i danas leči matičnim ćelijama. Ne znam ni šta će moći da se leči sutra. Znam samo da ne postoji dovoljno dobar izgovor da jednog dana, daleko bilo pu pu tri puta oko sebe puj na crnu mačku i prekrst s obe ruke i tri i četiri prsta i naklon ka Meki, kažem doktoru: A, pa, znate.. Mi smo se nadali da do toga neće doći… Al’ što nam je bila svadba…

Mislite o tome.