Uvaženi gospodine Jovanoviću, obraćam Vam se kao rektoru Univerziteta Megatrend, čiji sam bila student od 2006. do 2009. godine, pohađajući Fakultet za poslovne studije, Međunarodno poslovanje.

Priznajem da sam, kao i velika većina Vaših studenata, odlučila da upišem Megatrend upravo zbog glasina koje kruže – da nije završio samo ko nije upisao, da se ispiti polažu na lepe oči. Zašto Megatrend, a ne državni fakultet – zato što sam nekom već morala da dam pare, a kad već treba da platim, onda sam se vodila mišlju: platiću onima koji me za te moje pare neće zajebavati, i gde ću moći da radim i studiram u isto vreme.

To da sam se pošteno prešla, shvatila sam najzad dana kada sam diplomirala i izračunala svoj prosek, znatno niži od očekivanog, i znatno niži od proseka koji sam imala na Višoj (danas Visokoj) turističkoj školi. Kako sam to uspela? Omogućila mi je Bolonja, njojzi hvala: da bih imala 100 poena, odnosno ocenu 10, iz 80% predmeta je trebalo da: redovno dolazim na nastavu (10 poena), uradim najčešće dva kolokvijuma (2×10 poena), predam seminarski rad (10 poena) i izađem na ispit (70 poena). Da bih predala seminarski, moram redovno dolaziti na nastavu. Da bih izašla na kolokvijume, moram redovno dolaziti na nastavu. Da bih redovno dolazila na nastavu, morala sam da prestanem da radim. Kako ova opcija nije dolazila u obzir, tako je moj prosek takav kakav jeste.

Ali je moj.

Lično sam i personalno i samostalno ja.zaslužila.taj.prosek.

I nije mi ga niko poklonio. Ni na lepe oči, ni na lepu kosu, a ni na bujno poprsje.

Svaki ispit sam položila isključivo na svoje znanje, ne na prepisivanje, ne na bubice, ne na puškice, nije niko izašao umesto mene. Nije niko platio moj ispit.

Naučila sam i položila.

Neke ispite sam polagala i po 4 puta. Da li sam ja nesposobn(ij)a (od ostatka studenata UM)? Možda. Ali, to nije cilj ovog teksta.

A šta jeste? Molba.

Molim Vas, kao čoveka, kao rektora, kao vlasnika, direktora, prestanite da blatite moju diplomu!

Nisam Vam plaćala hiljade evra da biste Vi posle pljuvali po njima. Nisam učila za svaki ispit da bih posle u biografiji stidno pisala Završen Fakultet za poslovne studije, izostavljajući uvek ono Univerzitet Megatrend.

Poštovani gospodine Jovanoviću, pri Univerzitetu Megatrend postoji i Fakultet za kulturu i medije – ja Vas najljubaznije molim da njima prepustite vođenje reklamih kampanja za Univerzitet.

I kada Vas sledeći put svi budu ubeđivali da neka kampanja nije dobra – poslušajte ih.

Hvala Megatrendu što mi je omogućio najsavremenije amfiteatre, zgradu od koje se ne bi postidela ni kakva internacionalna banka, hvala što ste mi omogućili kvalitetne profesore, uvek raspoložene za saradnju i komunikaciju putem e-maila, profesore koji su stručni u svojim oblastima i koji su zaista dobro prenosili svoje znanje svima koji su želeli da to znanje prihvate.

A hvala i Vama, gospodine Jovanoviću, što svako malo uspete da ukaljate ugled svih svojih zaposlenih, svih Megatrend Alumni, svih trenutnih studenata Megatrenda.

Nataša Bekvalac počasni asistent? Stvarno?! Pa po kojim kriterijumima, zaboga?!

Završi Megatrend i – pali! Gde, u prljavu kuhinju nekog restorana u Nju Džerziju?! Šta ste Vi konkretno uradili da se diplome Megatrenda vrednuju i u Srbiji, ali i u svetu?

Jedan bivši student Megatrendovog Fakulteta za umetnost i dizajn je danas uvaženi profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, dobitnik brojnih nagrada na međunarodnim takmičenjima – i nikad ne navodi da je završio UM FUD.

A vi, poštovani gospodine Jovanoviću, mislite o tome.

A ja? Ko mi je kriv. I sama sam upisala zbog dobrog glasa koji je imao.