U najkraćem, poslužiće mi citat iz filma Snatch, 2000:

Customs official: Anything to declare?
Avi: Yeah. Don’t go to England.

E, pa – tako nekako. Dobra stvar (mada ne potpuno, već oko 80%) su im međumesni putevi. Naravno, svi izgrađeni od momenta ulaska u Evropsku Uniju do danas, iz fondova pomenute zajednice država, normalno.

Kako ono kažu – ruku na srce, meni je na ovom mini-odmoru bilo odlično, i hvala Kolektivi na divnoj ponudi za odmor u “House of Dracula”, hotel s punim pravom nosi 4* (jedina zamerka mu je što nema wi-fi po sobama, već samo u baru), a priroda je divna: Pojana Brašov (Poiana Braşov) je recimo rumunski Kopaonik, da ga tako najbliže objasnim. Tzv. Drakulin zamak (na slici) je nešto što ne može rečima da se opiše, ni slikama da se dočara, jer sve što sam pročitala i pogledala nije mi ni približno objasnilo o kakvom se kompleksu tajnih prolaza, uskih stepenica i prozorčića sa fenomenalnim pogledom krije u dvorcu koji je tek nešto veći od prosečne vile srpskog tajkuna.

No, ovaj tekst nije zamišljen kao turistička razglednica Rumunije, već mu je namena da skrene pažnju na nekoliko veoma bitnih stvari:

  • Ponesite kafu i sendviče sa sobom na put. Ne, ovo nije šala. Prešli smo skoro polovinu puta, od 591km, da bismo došli do kakve-takve hrane (i kafe) – McDonald’s, blagosloven bio. Duž puta jedva da imate i parking-prostor, a na pumpe, restorane, gostionice, krčme… zaboravite. ako i postoje, nimalo ne ulivaju poverenje. Ono što je sasvim normalno i uobičajeno jesu mini-parkinzi, sa stolom i dve klupe, gde lepo stanete, iznesete svoju hranu, prezalogajite i nastavite put. Nema hladovine, pa ni Toi-Toi wc-a. Parola: Snađi se.
  • Gorivo je jeftinije nego u Srbiji. Ali se pripremite na to da pumpi nema van naseljenih mesta. Zapravo, nema ih ni u selima. Ili ih makar nema pored glavnog puta. A ne želite da skrećete sa glavnog puta, ne, nikako.
  • Nemački ispred engleskog. Mada, sreća je pa Rumuni, isto kao i mi, titluju a ne sinhronizuju strane filmove i serije, pa mladi dosta govore (kakav-takav) engleski. Takođe, ovo potonje znači da ćete moći i pogledati neki film, ukoliko vam rumunski prevod ne bode oči previše. O razumevanju engleskog još ovoliko: tražite cabbage, dobijete krastavce, tražite (i vučete prstom po trojezičnom meniju) grilled chicken breast, dobijete svinjsku dimljenu vešalicu.
  • Osim na OMV pumpama, kafa za poneti je 1. misaona imenica, 2. iz aparata, i plaća se isključivo lejima, a u svakom slučaju 3. toliko loša, da nećete ni želeti da je pijete dok se ne vratite u Srbiju, ili pročitate čuveno illy na kafićima (to im je najzastupljenija kafa, mada, nije baš da svuda umeju i da je spreme).

Ono što je za vozače najbitnije da znaju je sledeće: Rumuni su užasno bahati vozači! Ne poštuju pune/isprekidane linije ni u mislima, uleću, izleću, pretiču nezavisno od situacije u drugoj traci, i pravo mi je iznenađenje da smo na 2x591km, plus vožnje do Brana i Brašova, videli svega jednu saobraćajnu nesreću. I onaj čuveni izbačeni zemunski lakat iz 4 od 5 automobila. Iz petog vire noge.

Sve u svemu, tri dana mi je bilo previše kratko da shvatim šta je to ova glupa država Srbija uradila od sebe da joj se jedna Rumunija podsmeva ponosno sa liste članica EU. Tačno je, Karpati su prelepi. Možda je zvaničnicima EU dosadilo da se skijaju na Alpima?

Mislite o tome.