Kako sam se zaljubila u Oslo

U ovom tekstu ću pokušati da u najkraćim crtama sumiram svoje utiske iz Osla. Pisala sam dan za danom, poput dnevnika, a objavljujem na kraju – pošto iskreno sumnjam da među vama ima nekoga ko bi želeo da 6 dana za redom čita moje oduševljenje ovim gradom i ljudima u njemu. Daleko od toga da sam uspela da opišem sve – da sam to radila, ni fetljon iz nedelje u nedelju u trajanju od jedno 52 članka mi ne bi bio dovoljan. Za samo 6 dana provedenih tamo.

Priprema, pozor, sad

Za one koji planiraju put u Oslo par saveta: Avio-kartu rezervišite što je moguće ranije, zbog popusta, naravno. Naš izbor – Lufthansa. Hotel rezervišite preko Visit Oslo, sve preporuke za Anker – pogotovo što uz rezervaciju u ovom hotelu dobijate i Oslo Pass za 96h, koji vam omogućava besplatan javni prevoz, posetu muzejima i galerijama i razne popuste po restoranima i prodavnicama. Ponesite sve pare koje imate u kući, na karticama, u slamaricama – Oslo zaista jeste najskuplji grad u Evropi i drugi u svetu, odmah posle Tokija.

Dan Prvi – Ukraden novčanik; nedelja je dan za odmor

Obzirom da nam je prvi let bio u 6:15h, a sledeći u 9h (sa kašnjenjem od 50min), te da smo u Oslo stigli oko podne, a narednih 30min pokušavali da 1. pronađemo smer u kojem treba da izađemo sa stanice i 2. pronađemo mesto na kojem da kupimo karte za prevoz – opravdano je, rekla bih, što je premor prouzrokovao nepažnju. Posledica nepažnje je jedan ukradeni novčanik, srećom bez novca, samo sa kreditnim karticama i dokumentima – srećom, bez pasoša. Pošto je bila nedelja, što je i njima neradni dan (nemaju krupne kapitaliste koji drže Delta i Ušće tržne centre, koji rade i neradnim danima), a padala je kiša kao da joj je poslednji put, šetali smo tek koliko smo morali – jednu stanicu tramvajem do policijske stanice da prijavimo onaj novčanik i još jednu do večere sa Oslo Pass popustom (46€ za dva burgeda i dve pepsi kole, uz 20% popusta).

Dan Drugi – Nema besplatnog interneta; baletanke i kaputi

Prva dva dana sam “imala slobodno” da istražujem sama, od ranog jutra sve do negde 4 posle podne i evo prvi sam iskoristila maksimalno. Ponedeljak im je dan kada najčešće rade drugačijim radnim vremenom, a muzeji, galerije, pozorišta i slične institucije ne rade uopšte – što mi je bio odličan izgovor da krenem u pohod na tržne centre. Nakon nekoliko tržnih centara i nekoliko više ulica između njih, shvatih da ne poznaju pojam “free wi-fi” osim u T.G.I Friday’s, McDonald’s, Burger King. Internet-zavisniku, kakav sam, to je bio primarni utisak koji je nadvladao zaista mnogo bitnije: čisto, uređeno, organizovano. Džemper od 80€ se reklamira kao ekstra snižen. Savršeno im je normalno da u reklami za lanac burgera kažu: “Naše mušterije smatraju da smo bolji/jeftiniji/kvalitetniji od McDonald’s ili Burger King restorana”. Gojazne osobe su statistička greška, uglavnom su vižljasti, vitki, rumeni. Deluju kao dosta zdrava nacija. Baletanke i zimske jakne, kao najnormalnija pojava. Termostat mog tela i njihovog ne reaguje isto na tih 9 stepeni iznad nule, njima je to sasvim dovoljno za bermude, ja zavijena kao u hidžab.

Dan Treći – Zeleno i čisto; pojam zimske obuće

Drugi dan i manje tržnih centara, više šetnje na otvorenom, jer je i vreme bilo lepše. Gde god su mogli, uglavili su neki park(ić). I sam pogled na mapu Osla ukazuje na brojne zelene površine, koje su do milimetarske preciznosti pokošene, čiste i uređene kao prave oaze među zgradama. I, u redu, ‘ajde, čiste ulice, to je nekako normalno. Ali njima su fasade na zgradama savršeno čiste, očuvane, okrečene, svi prozori uglancani do sjaja sa reklama (ne znam kako im je to uspelo nakon one kiše u nedelju). Osim crnkinja i meleskinja, nema prenašminkanih devojaka, i nema narandžastih, solarijumskih tenova. Moda: bez napadne garderobe, isturenih dekoltea, ne izgledaju kao pevaljke. Dosta hipstera, ali sa malo manje boja kao kod nas. Norvežani i norvežanke imaju poprilično lepe crte lica, boju očiju ne moram da napominjem. Pogled u cipele i čizme koje se prodaju vrlo jasno dočarava kakve su zime tamo. I na to zaista vredi dati pare, na zimske jakne i čizme – koliko god da su skupe, izuzetno su kvalitetne i obećavaju toplu zimu.

Dan Četvrti – OK, i zvanično: skupo je; arhitektura u najboljem izdanju

Odakle krenuti danas? Opera je savršena za jutarnje sunčanje. Ulice tik uz obalu. Posle duge, ali potpuno zen šetnje duž dokova na kojima su ukotvljeni brodovi, brodice, jahte i jahtice, popili smo pivo i đus u najlepšem i najelitnijem delu Osla, na samoj obali, po danu sa savršenim nebom bez ijednog oblačka iznad naših glava – i to zadovoljstvo platili 18€ (naknadna zabeleška: i po ostalim kafićima u drugim delovima grada su cene pića iste, a, recimo, velika pizza košta oko 30€, i nećete uspeti da večerate ispod 150€). Okruženi ste poslovnim ljudima i (uglavnom nemačkim) turistima, uživate u suncu zajedno sa njima, iznad glava i oko stolova su galebovi, potpuno pitomi, valjda navikli na ljude i hranu koju im dobacuju. Arhitektura ovog dela Osla teško da fotografijama može da se dočara, meni nije ništa značilo što sam se, kao, pripremila gledajući fotografije po Internetu.

Dan Peti – Deca su ukras parkova;

Trudnice i bebe. Svih boja, nacionalnosti, godina – kao da je ceo svet odlučio da dođe u Oslo da se porodi i odgaja dete. Deca su napolju koliko god im se može, kad god im se može, bilo da su sa roditeljima, dadiljama, vaspitači(ca)ma – deca nisu u zatvorenom prostoru, nego na vazduhu, igraju se na suncu. Deca iz vrtića imaju fluorescentne prsluke sa ispisanim nazivom vrtića i brojem telefona. Poluostrvo Bygdøy na kojem su muzeji, hm, kako ga opisati? Kada bi Dedinje bilo Beograd, pa imalo svoje Dedinje – tako nekako mi je najbliže da vam dočaram kako izgleda. Luksuzne stambene kuće, vikendice i diplomatske rezidencije, potpuno u skandinavskom stilu. Naravno da je čisto. Kuće su bele, svetlo sive, oker ili bordo boje, opasane zelenilom. Nema drečavih boja, nema objekata koji svojim izgledom bilo kako štrče.

 Dan Šesti – Avioni, kamioni

Vreme je za povratak. Kupili smo kartu za voz do aerodroma na automatu, platili karticom. Sačekali oko 20ak minuta da proverimo na informacijama da li smo kupili dobre karte i odakle nam polazi voz. Uzmete karticu s brojem, i strpljivo sačekate. Niko ne gunđa, niko ne zakera, “šalteruše” su ljubazne, objasniće svakom koliko god puta treba. Još malo proskitali Oslom. Ukrcavanje na avion, a nismo dobili ni izlazni pečat u pasošu – ni na ulazu ni na izlazu iz zemlje niko nam na aerodromu nije pogledao pasoš. Ili ličimo na domaće, ili ne ličimo na nepoželjne – u bilo kom slučaju, dobro je. Pišem ovaj dan u avionu, let do Frankfurta, dopunjavam dan kasnije sa utiskom sa frankfurtskog aerodroma: prvi srpski jezik koji smo čuli govorio je o nekim milionima koje čeka da mu se prebace. Eh. Feels like going home.

Nije meni žao što ja ne živim u Norveškoj. Žao mi je što Srbija nije kao Norveška.

Nazad u veliki, prljavi grad

Visoki ciljevi i čvrste odluke, kao posledica ovog puta. O čemu je reč vama uopšte ne znači ništa. Savet koji želim da vam dam jeste da sledeće godine ne idete na more, ili zimovanje, u neko “mondensko” odmaralište, nego da umesto toga novac potrošite na posetu ovoj Evropi. Čini mnogo za psihu čoveka.

Hvala vama koji ste ovo pročitali – ako je neko bio u Oslu, volela bih da podeli utiske u komentarima. Ovo posebno važi za jednu Kseniju i jednu Tijanu.

Koji grad je na vas ostavio poseban utisak? Ili možda čitava zemlja?

Objavljeno i u online magazinu Preko ramena, 30.10.2011.

Kako sam se zaljubila u Oslo

8 thoughts on “Kako sam se zaljubila u Oslo

  1. Velkommen tilbake, Zmuks. :)
    Sa uživanjem pročitah tvoje impresije, u nadi da ću valjda i ja jednog dana imati priliku da odem "gore". :) Često zamišljam Skandinaviju. Severne zemlje uopšte. A Oslo je baš onakav kakvim sam ga zamišljala. Mental note: krajnje je vreme da počnem da se uvlačim u dupe dalekoj tetki iz Malmea.

    1. fala, fala, trudila sam se da u što manje reči objasnim što više
      nadam se da nisam ispala previše konfuzna
      imali smo neke planove za naredna putovanja, ali mislim da ćemo sve preusmeriti na dalji obliazak ovog dela evrope :)

  2. Moja Norveška je malo drugačija i za mene je Oslo veliki glavni grad pun opasnih ljudi… Ali mi je Oslo mnogo glavniji od BG-a. Dok sam čitala ovo i sama sam se šetala Karl Johans ulicom od Stortinget do matroa, i bila sva u osmesima… Neopisivo je lep, drugačiji i svi Kušadasiji/Paralije ovog sveta ne mogu da mu pljunu pod prozor. Stvarno je ta Skandinavija obećana zemlja, a ono što je meni najfascinantnije, toliko smo drugačiji… Ništa slično….

    Zmua, odličan tekst, kao i uvek, a ja ću sebe sada zaustaviti, jer ako se raspišem, potrajaće :)

    Btw, nađi Melbu na mapi, da vidiš gde sam ja bila :)

    1. toliko smo drugačiji, da prosto boli, da :)
      žao mi je što sam videla samo oslo, verujem da je još bolje kad se malko “uvučeš” u unutrašnjost i procunjaš ne toliko turističkim mestima i ulicama
      e, to je čar svake zemlje, da
      valjda će biti prilike :)

  3. OK, ja zaista mislim da ste vi jedini ljudi koji su ostali bez novcanika tamo..Mada kad bolje razmislim , ipak u Norveskoj zivi dosta srba tako da mi mozda ipak nije tesko u to da poverujem. Ja zaista Norvesku pamtim kao jednu jako toplu zemlju, ma koliko god to ironicno zvucalo, ali hej 32 stepena je i za Srbiju mnogo, cak je i u Hamerfestu(inace jedan od najsevernijih gradova u norveskoj) bilo iznad 20 stepeni :) Drago mi je da su ti se svideli dokovi, meni je to ipak mozda najlepse mesto u Oslu (kada je suncano naravno), mada sam grad ne moze ni da se poredi sa lepotom prirode kad se malo ''dublje'' zadje u zemlju, zeleno zeleno i jos malo zelenog i more na sve strane more(i ako ste malo vise odmakli od same obale, more je i dalje tu :)fjordovi su prelepi) u ala sam se raspisala , drago mi je da vam se svidelo :):)

    1. baš to, kao što sam malo gore napisala i kseniji – žao mi je što smo videli "samo" oslo, a ne i ostatak zemlje, no, dobro, biće prilike :)
      hvala za komentar! :*

  4. Lep prikaz Osla. Mene strašno privlači sever (mada ne samo sever) iz nekog razloga (Skandinavija, Škotska, Aljaska, Island.. ima nešto sumanuto dobro u tom Severu).
    Jedno vreme sam čak i kao učio Norveški. Valjda ću je jednom i ja posetiti.

    Ono što nisam pročitao ni ovde, ni u jendom drugom (put)opisu, a pričao mi je kolega koji je pre nekoliko meseci bio tamo – emigranti donose sa sobom svoju kulturu i to počinje strašno da utiče na grad, Oslo konkretno. Tipa, sve je savršeno, čisto i lepo kako si opisala, ali kreneš iz centra dve ulice levo, tri desno, zajebeš se i cap – našla si se u zapuštenoj ulici Teherana. Bojim se da preveliki liberalizam u poštovanju i toleranciji svega i svačega što emigranti donose za sobom ne uništi ono što si upravo opisala.

    PS: 'Ajde da vidimo koliko će sati prođe dok se ne nađe neko pametan ko će me sad nazvati rasistom.

    1. da, to što si opisao je karakteristično za sve veće gradove
      pa primećujemo to povlačenje kulture u beogradu, novom sadu, nišu
      gde se jedan ruralni deo preliva u urbani – je l' to čujem da novi sad više nije što je bio? ;)
      činjenica je da globalizacija i pravljenje metropolisa ima velike, usudiću se da kažem, ružne posledice – a to je gušenje domicilne kulture
      i da, jako je evidentno i u oslu…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Scroll to top