Nakon analize kako banke u Srbiji koriste društvene mreže, odlučih da uradim i analizu kako i da li ih osiguravajuća društva u Srbiji koriste. Ovog puta krećem prvo od odgovora na pitanje “Zašto?”, pa tek onda dajem pregled, kako bi vam čitanje i razumevanje analize bilo lakše.
Šta će osiguravajuća društva na društvenim mrežama?
I ovde bih mogla da završim objašnjavanje, ali neću.
Osiguravajuće društvo je pravno lice koje vam uzima pare za nešto što bi moglo da se dogodi, ali se svi nadaju da neće. Osiguravamo automobil (najčešće samo zato što moramo), stan (kako ko), život (još uvek skoro niko). Kada se šteta ipak dogodi, kao što su padale ledenice sa zgrada na ljude i automobile, srećni su oni koji su bili osigurani. No, kao i uvek, razmišljamo najčešće unazad – jer kod nas edukacija kasni u svemu, pa i u učenju ljudi zbog čega je osiguranje zaista važno.
Član 6 Zakona o osiguranju navodi:
Osiguranje imovine i lica je dobrovoljno.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, osiguranje imovine i lica je obavezno u slučajevima propisanim zakonom.
I to nam je dosta. Ono što moramo – osiguramo, za ono što ne moramo, važi princip: Misliću o tome sutra. Na osiguravajućim društvima je, dakle, da edukuju narod. Sad je odgovor na pitanje iz podnaslova malo jasniji, zar ne?
Edukacija ljudi je najveći problem glede osiguranja. Nažalost, velika većina ljudi u Srbiji nema mogućnost da razmišlja dalje od tri meseca unapred, kamo li da misli o tome šta će biti kada jednog dana odu u penziju (da ne budem previše gruba i kažem: ako odu). Kada ljudima kažete: Uplaćujem životno osiguranje. najćešće iz toga proizilazi sledeće: misle da imate mnogo više novca nego što priznajete, smatraju vas budalom što taj novac poklanjate nekoj tamo kompaniji, umesto da idete na letovanja i zimovanja i kupite novi TV i kao kontra-argument uvek će navesti: Ma, ništa ja njima ne verujem! Propašće Amerika, pa odoše i moje pare!
Edukacija ljudi je, složili smo se, najveći problem glede osiguranja. Ali, u vremenu široko dostupnog Interneta, društvenih mreža i blogova, izgovor ne može biti i: edukacija je skupa.
Kako bi osiguravajuća društva trebalo da koriste Internet i društvene mreže?
Svako osiguravajuće društvo koji želi da unapredi svoje poslovanje moralo bi pre svega ostalog da aktivira svoj blog. Na stranu sad ključne reči, SEO i pozicioniranje u pretraživačima (iako to nikako ne može i ne bi trebalo da se zanemari), blog je osiguravajućim društvima sredstvo edukacije stanovništva, ali i jedan od načina stvaranja poverenja:
Pokažite klijentima da vam je zaista stalo do njih, i da iskreno radite na obostranu korist, te želite da razumeju svaku klauzulu ugovora, tarife, premije i ostale pojmove!
Brojne su teme o kojima bi trebalo da se piše na blogovima tog tipa, a mogle bi se svrstati u dve osnovne grupe:
- objašnjenja pojmova, vrsta osiguranja, klauzula ugovora, i
- saveti: kako se pripremiti za razgovor sa agentom, na koje stavke ugovora je potrebno posebno obratiti pažnju, kao i saveti o zdravom životu, bezbednoj vožnji, očuvanju imovine itd.
Takođe, za svaku osiguravajuću kuću su važni i agenti osiguranja – zašto ne biste iskoristili blog i objasnili ljudima kakav je to posao, i šta se traži od zaposlenih?
Društvene mreže su dobar kanal za promociju bloga, ali prvenstveno – to su kanali komunikacije. Gradite poverenje prisustvom, budite tamo gde su vam klijenti i to ne zbog promocije, već zbog komunikacije – to je ono ljudima poručuje: tu smo za vas, otvoreni smo za pitanja i želimo da vam pomognemo. Tako se stvara poverenje.
Da li i kako osiguravajuća društva u Srbiji koriste društvene mreže?
Skoro pa nikako :)
Prema kvartalnom izveštaju Narodne banke Srbije, u Srbiji posluje ukupno 27 osiguravajućih društava. Sva osiguravajuća društva, očekivano, imaju veb sajt, od toga četiri kompanije na tim sajtovima imaju i linkove do svojih profila na društvenim mrežama, a za 11 njih na Fejsbuku postoji najmanje jedna stranica koja se može dovesti u direktnu vezu sa njima.
Ovo potonje samo potvrđuje činjenicu: možete da odlučite se ne bavite društvenim mrežama, ali se društvene mreže sigurno bave vama. Jedino pitanje koje se može postaviti je: da li želite da svojim fan stranicama upravljate vi, ili neko drugi?
Kao pravi odgovor na pitanje zašto bi osiguravajuća društva trebalo da budu prisutna na društvenim mrežama služi i ovaj tvit:
I ovim mogu da završim svoje izlaganje (iliti: I rest my case).
Na koji način osiguravajuća društva u Srbiji (ne) koriste društvene mreže pogledajte u prezentaciji: