Ovo je tekst koji čeka na objavljivanje već nekih 10 meseci. U isto vreme kada sam ja bila trudna, čak 8 mojih drugarica i poznanica je isto čekalo prvu bebu – a skoro sve u različitim državama, i zbog naših čestih prepiski i upoređivanja sistema odlučila sam da ću ta različita iskustva skupiti na jedno mesto i objaviti.
Odužilo se, jer su obaveze sprečile jednu po jednu mamu da sedne i napiše odgovore, ali najviše mene da to sve na kraju sastavim u jedan tekst. Što je, zapravo, ispalo još bolje, jer smo dobile vremensku distancu da pogledamo unazad i bez hormonskog ludila opišemo šta nam se dešavalo i kako su nas tretirali (kako smo se osećale).
Zbog opšte slike, nijedna mama osim mene neće biti potpisana. Mame će biti oslovljavane prema državama u kojima su se porodile, a sve su, inače, poreklom iz bivše Jugoslavije.
Oni koji me poznaju i zajednički su prijatelji sa ovim mamama verovatno će prepoznati o kome je reč – nemojte pisati u komentarima, neće biti objavljeni. Zašto to radim? Između svega ostalog, i zbog toga da pročitate tekst bez predrasuda, da ne bude Hej, ja znam ovu, ona je razmažena – snob – bogata – siromašna – ovakva – onakva i da vam to utiče na stav o svemu.
Pitala sam mame kako je vođena trudnoća (privatna praksa, državna služba), o broju obaveznih pregleda (UZ i ginekološki), laboratorijskih testova (krv, urin, dodatni pregledi), načinu porođaja, prisustvu muža ili neke druge osobe na porođaju, postporođajnom periodu u bolnici (hrana, higijena, uslovi u sobama), podršci dojenju.
Samo je jedno pitanje o ličnom doživljaju, i to u vezi sa osobljem, jer je to prosto nemoguće izbeći, a za sve ostalo sam se trudila da isključim osećanja u priči, i da govorimo samo o opštim uslovima i pristupu trudnoći i porođaju.
Mama u Nemačkoj:
Trudnoća je vođena državno. Ovde svaki lekar ima sopstvenu praksu, ali osiguranje pokriva sve. Jednom odeš u bolnicu na pregled i da se prijaviš za porođaj. Zdravstveno pokriva skoro sve, nekoliko pregleda krvi nije skroz pokrilo, doplata je bila manja od 20 evra.
Od početka trudnoće imala sam preglede jednom mesečno, mada sam saznala da nije kod svih lekara tako. Od 30. nedelje na svake dve do 36. onda svake nedelje, čini mi se da ide. Redovni pregledi ultrazvukom: kod mog lekara svaki mesec, mada kod drugih samo 3, kada su i veliki pregledi. Kod nekih lekara bude malo više od 3 pregleda, ali opet ne svaki mesec
Glukozni test se radi pre 30. nedelje. zaboravih da li je bila 26. ili 28. nedelja. Dobiješ prah u kesici da ga popijes pola sata pre sledećeg pregleda, a rezultate dobiješ odmah. Rezultati manjih testova dobijaju se na licu mesta.
Laboratorijski testovi: toksikoplazma, urin, Coombsov test, drugo:
Toksiplazmoza 2 puta, to sam morala doplatiti, jer je radila druga laboratorija – 13 evra. Ništa drugo, jer je doktor smatrao da ne treba. Jedino posle 34. nedelje streptokoke ali to je bilo dobrovoljno. Urin i krv na svakom pregledu, dakle jednom mesečno i rezultati odmah budu gotovi. Zanimljivo je da se daje srednji mlaz urina. Samo kad sam radila test na hlamidiju onda sam morala posebno odneti prvi jutarnji urin.
Porođaj je bio prirodnim putem, većinu vremena provela sam u bazenu, ali porođaj obavljen zbog manjih komplikacija “na suvom”. Sve možeš da se dogovoriš sa babicom na licu mesta. Epidural u bilo koje doba kao i klistir. Ne mora se najavljivati ranije.
Muž prisutan od početka do kraja, nakon porođaja pošto je bilo kasno noću je čak dozvoljeno da prespava u bolnici da ne bi vozio tako uzbuđen i umoran kući. Uslova nema, umesto muža može bilo ko da te prati. Velike udobne sobe, ne operacijske sale, u njima babica, muž i porodilja. Doktor dođe tek na sam čin poroda i ostaje neko vreme nakon poroda dok placenta ne izađe.
Nakon poroda beba se daje majci, otac seče pupčanu vrpcu i slede pregled i kupanje. Nakon toga fotografisanje.
Bolnica u poređenju sa srpskim deluje kao privatna klinika. Sestre su uvek na usluzi, pomažu pri odlasku u toalet, odmah se odazivaju na dugme. Hranu sam mogla da biram, došla je žena koja je pravila spisak. Sobe dvokrevetne, ako želiš jednokrevetnu doplatiš 30 evra. Prvu noć može i muž da bude sa tobom ali to se onda plaća isto 30 evra. Od bolnice se dobije na poklon Radosnica, vlažne maramice, pelene i ulošci za grudi i još neke sitnice. Svi koji dođu prvo čestitaju roditeljima i onda kažu zašto su došli.
Zanimljivo je da ima dosta osoblja iz Rusije tako da se vidi da imaju poverenja i u strance, čim im daju posao. Prema mom mišljenju su stručni :)
Bolnica podržava dojenje. Bebe mogu da ostanu sa majkama, ali ne moraju – većina ih ostavi prvih noći kod sestara. Postoji posebno soba za bebe gde spavaju, tu se i majke uče da ih presvlače i kupaju uz pomoć takozvanih sestara za decu koje su zadužene samo za njih, a na odeljenju se nalaze i obične sestre koje su zadužene za majke. Pored toga se odmah nalazi udobna soba za dojenje: soba opremljena stolicama za ljuljanje, jastucima za dojenje, a svuda se nalaze flašice vode koje majke mogu besplatno da piju. U sobi majke mogu u miru da doje svoju decu, a sestre su tu da pomažu. Ali ako majke hoće da doje u sobama onda sestre dolaze i tu pomažu. Za dojilje su obezbeđeni ulošci da mleko ne curi, higijenski ulošci za sve žene, i po potrebi neke kreme ili nešto za grudi. Jedino u tu sobu muškarci nemaju pristup. Očevi se takođe obučavaju da presvlače decu.
Zanimljivo je i da sam imala zamrznute uloške sa maslinovim uljem, a i prvo kupanje rekli su da se stavi malo maslinovog ulja u vodu, tako da sam shvatila da podržavaju i prirodne načine lečenja. I prema svakom detetu se odnose s ljubavlju, iako ih mogo ima :)
Mama u Hrvatskoj:
Trudnoća vođena državno. Osiguranje pokriva preglede osim nekih na lični zahtjev – vađenja krvi za rani probir u 12. tjednu na koji sam ja htjela ići zbog obiteljske povijesti bolesti. Da sam čekala do 17. tjedna, i taj bi pregled bio besplatan.
Do 32. nedelje bilo je 5 pregleda, bila sam svakih 5-6 tjedana naručena na pregled. U 35. tjednu trudnoće bila sam na zadnjem pregledu kod ginekologa svog, nakon toga sam odlazila u bolnicu u kojoj sam htjela roditi na preglede. Svakih 10 dana prije termina, nakon termina svaka 2 dana. Dopustili bi mi da prenesm 10 dana, onda bi tražili da dozvolim indukciju.
Svaki put kad sam došla na pregled, dr. je uključio UZ, barem na kratko. Veliki pregled s 20 tjedana obavila sam u SAD-u.
Glukozni test da, s cca. 28 tjedana trudnoće. Ujutro sam došla na vađenje krvi, popila sam čašu od pola litre vode i puno šećera. Morala sam sjediti u čekaonici i zvali su me za sat vremena ponovo vaditi krv, pa za sat vremena opet.
Toksikoplazma, ne. Urin svaki put prije pregleda. Double test sam tražila ja.
Nisam uzela epiduralnu, no mogla sam. Dapače, ginekolozi koji su me pregledavali prije poroda u rodilištu su je vrlo entuzijastično predlagali i nagovarali su me.
Muž je bio prisutan, morao je imati potvrdu s trudničkog tečaja. Htio je ostati s nama u bolnici tijekom cijelog boravka, no nije smio. Bio je s nama u boxu 2,5 sati nakon poroda, onda je morao ići doma, a nas su prebacili u sobu.
Hrana su tri obroka dnevno, ako rodiš nakon obroka, čekaš do sljedećeg i nitko ti neće donijeti jelo. Za doručak je bio komad kruha sa salamom ili pekmezom, ručak i večera su topli obrok i salata.
Sobe i kupaonica bile su stare i trošne, ali čiste. Prvi dan nismo imale zastor na tušu pa je pod bio mokar nakon svakog tuširanja. Zvale smo čistačicu par puta i sljedeći su nam dan stavili novi zastor. Tri mame u jednoj sobi, dijelile smo jednu kupaonicu ispred sobe. Bebe su bile u njihovoj robi, mame su mogle uzeti spavaćice ujutro, popodne obično više nije bilo čistih spavaćica.
Odvojeno su sestre za mame i sestre za bebe i mogu se pozvati u sobu u bilo koje doba.
Oko dojenja su sve sestre pomagale osim jedne koja je meni rekla da odustanem od dojenja na lijevu dojku bez šeširića, a kad ju je cimerica zvala za pomoć, savjetovala joj je da bebi da formulu da se mama malo odmori. Nakon što sam nju dobila, odlučila sam da idemo doma što prije i da ćemo doma to lakše sami.
Bebe imaju rooming-in s mamama, iako se odnose svaki dan za pregled, cijepljenje, kupanje i slično ujutro na jedno 1,5 – 2 sata. Nije mi dozvoljeno da idem s bebom. Beba je odvojeno od mene odnešena na odjel i vratili su mi je nakon što sam se smjestila u sobu. Meni se činilo da ga dugo nije bilo pa sam pitala jedanput ili dvaput kad će ga donijeti.
Nisu bili neljubazni, no nisu bili niti pretjerano ljubazni. Jedna prekrasna sestra “za bebe” koja nam je pomagala s dojenjem je bila savršena: predstavila se, razgovarala je s nama, dala nam je dobre i točne informacije… Ostale su došle kad su morale i kratko odgovorile što su trebale.
Mama u Švedskoj:
Trudnoća vođena državno. Zdravstveno osiguranje pokriva sve preglede. Redovnih mesečnih pregleda do 32. nedelje je bilo šest. Nakon 32. nedelje bilo ih je tri plus jedan (nakon što sam prošla termin). Dvije sedmice poslije termina se čeka da porod krene sam, a nakon toga sledi indukcija.
Imala sam jedan redovni UZ pregled. Glukozni test se radio u 28. sedmici. Rano ujutro ne jedeš/piješ ništa (nakon ponoći), dođes, popiješ zaslađenu tekućinu iz standardne čase (možeš dodati limun) i čekaš dva sata, nakon čega se vade dva uzorka krvi iz prsta i uzima njihov prosjek.
Toksikoplazmu nisu radili. Urin svaki put prije pregleda. Ponuđeno mi je da uradim double/triple test ako želim, s tim da su naveli da nisam u rizičnoj skupini zbog dobi i porodične historije. Nisam radila niti jedan test.
Prirodni porođaj, bez epidurala. Može se poručiti, ali moj je utisak da bi oni radije da se pokuša porod bez epidurala. Muž je bio prisutan, nema posebnih uslova. Noćio je dvije noći sa mnom u istoj sobi, dobio je krevet i doručak. Dodatno plaćeno 10 eura po noćenju za njega, za mene besplatno.
Uslovi u bolnici: hrana, higijena, ljubaznost i stručnost osoblja?
Top notch, čak i hrana: sve sam jela, unaprijed navedeš ako nešto ne jedeš ili imaš alergiju (za mene je bilo bez svinjetine). Za doručak izbor mazalica, müsli, mlijeko, čaj (švedski stol), za ručak i večeru topli obrok i salata. Obezbijeđena je odjeća i za mamu i za bebu (spavaćice, veš, ulošci, benkice, pelene, krema za grudi, dekice). Jedno kupatilo za dvije sobe, više kupatila je na spratu, uvijek čisto i sa svim potrepštinama. Dobiješ poklon paket sa kuponima, pelenama, baby uljem, čarapice, kremu za bebu, igračku. Pritiskom na dugme dolazi sestra, u bilo koje doba dana/noći. Pri svakoj izmjeni smjene dolaze sestre iz nove smjene da se predstave i upoznaju vas. U sobi je stolić za presvlačenje i sve potrebno za higijenu (rukavice, maramice, dezinfekcijske tekucine). Soba se čisti svaki dan.
Ljubaznost zavisi od osobe do osobe. Niko nije bio neljubazan, ni izbliza, ali su neke babice jednostavno toplije. Inače porod rade babice, ako je sve u redu, doktor te ne porađa. Ono sto je bitno je da sam na sva pitanja dobila odgovore i pomoć, iako su neke bile više, a neke manje tople i nasmijane. Ukupni utisak je pozitivan, profesionalni su, pristup je sasvim standardizovan. Vidi se da pokušavaju da te opuste i da učine da se dobro osjećaš (pisala sam iznad kako na svakoj zamjeni smjena nove babice obiđu sve porodilje, predstave se i sl.). Neke su bile i pretjerano ljubazne, uglavnom: šta god da nam je trebalo pomogle su.
Dojenje: da li su sestre pomagale? Da.
Beba se nikada ne odvaja od majke. Čak i za vrijeme pregleda bebe (test sluha i ispitivanje krvi) mami je dozvoljeno da bude sa djetetom. Odmah po izlasku bebe – porodu ona se stavlja mami na prsa i čeka se da pupčana vrpca prestane da pulsira. Nakon toga otac presijeca pupčanu vrpcu, bebu odvoje od mame da je malo obrišu i onda je vraćaju mami da se pokuša dojenje. Beba je s mamom u sobi gdje se mama porodila, a nakon toga idu na drugi sprat (porodica ide zajedno), i tu su smješteni zajedno u sobi do otpuštanja iz bolnice.
Mama u Srbiji:
Trudnoća je vođena u Gradskoj bolnici u Beogradu, dakle državno, mada sam na neke dodatne preglede koji inače nisu neophodni išla privatno (npr. 4D ultrazvuk)
Imam zdravstveno osiguranje koje BI TREBALO da pokriva sve preglede i redovne kontrole, ali sam uprkos tome, mnoge stvari i u državnoj bolnici morala da platim (double test, hormoni, čak i vađenje krvi) uz obrazloženje da eto, to treba da se plati… zašto? Niko ne zna odgovor… Takođe sam zbog hematoma na posteljici morala da uzimam progesteron skoro 4 meseca, koji se ne dobija na recept i mora da se kupi.
Do 32. nedelje sam išla svakog meseca na pregled/kontrolu ultrazvukom. Od 32. nedelje kontrola je uključivala i ginekološki pregled. Svakog meseca sam radila i opštu krvnu sliku i proveru urina.
Nisam radila glukozni test, jer mi je šećer tokom cele trudnoće bio na donjoj granici pa su smatrali da nema potrebe. Takođe sam izbegava slatkiše i hranila se koliko je moguće zdravo. Double test sam radila oko 12. nedelje i rezultati su bili dobri, tako da nije bilo potrebe za ostalim testovima.
Pošto sam od početka do kraja imala urednu trudnoću bez ikakvih problema, pripremali su me za prirodni porođaj. Tako je bilo bukvalno do samog kraja, jer su bebinu težinu procenili na oko 3.200 (čak su me pustili da idem preko termina 7 dana jer je navodno beba bila mala), međutim, kada su me primili u bolnicu i indukovali, porođaj nije hteo da krene. Primila sam 3 vaginalne stimulacije za dilataciju, ništa se nije desilo i beba je već počinjala da se “uspavljuje”… Nakon dva dana provedenih u bolnici i bezuspešnog indukovanja, treći dan su mi radili (hitan) carski rez. I onda je usledilo ogromno iznenađenje za sve. Beba je bila teška 4 kg i dugačka 56 cm i to je verovatno bio jedan od razloga što nisam odreagovala na indukciju, jer je bila zgrčena na isuviše malom prostoru. Ona je bukvalno bila zaglavljena u karlici i dugo je imala “kleopatra” oblik glave zbog toga :)
Moram da naglasim da sam ja želela prirodan porođaj i strašno sam se bojala carskog reza. Toliko da kad su mi rekli da me vode na carski, bukvalno sam plakala. Međutim, sada sam totalno promenila mišljenje. Nakon mog iskustva i veoma brzog oporavka, mislim da je carski rez civilizvoan način rađanja. Nagledala sam se u bolnici žena koja su bukvalno padale u nesvest od bolova, strašnih epiziotomija posle kojih nisu mogle da sede po nekoliko nedelja, serklaža i održavanja trudnoća zbog istog itd…
Činjenica da je carski rez operacija koja ostavlja ožiljak za ceo život, ali u mom slučaju prirodan porođaj je ionako bio nemoguć zbog veličine bebe. Tako da mogu da kažem da sam zapravo odlično prošla jer su mogli da me uvedu u prirodan porođaj i da na pola shvate da bebu moraju da vade na carski…
Što se uslova u bolnici tiče, oni su blago rečeno – očajni. Na patologiji trudnoće na kojoj sam ležala čekajući porođaj, uslovi su nedostojni čoveka. O tome svedoči i:
Odeljenje bukvalno izgleda kao štala. Higijena je takođe na veoma lošem nivou. Osoblje je generalno OK, ali nema tu nikakve ljubaznosti, niti saosećajnosti, samo puko odrađivanje posla. Nakon porođaja sam otišla u apartman u kom su uslovi pristojni, ali to sam naravno morala da platim. Osoblje je prilično nezainteresovano da pomogne mladoj majci + prvorotki. Mučila sam muku da im dokažem da mi mleko još nije krenulo i da mi je potrebno vreme da se oporavim pre nego što mi celodnevno ostave bebu u sobi. Baby-friendly po meni ima smisla samo za majke kojima nije prvi porođaj i koje već imaju dosta iskustva sa novorođenčetom.
Zaključak je i to uvek kažem: u bolnici su se potrudili da mi najlepše životno iskustvo bude i najstresnije.
Hrana je valjda bila OK za postoperativni oporavak, mada sam ja pila samo jogurt koji mi je muž donosio svakog dana.
Što se dojenja tiče, to je tek bila NOĆNA MORA. Niko se ni jednog trenutka nije potrudio da mi objasni kako to da radim, niti da me posavetuje, samo su vikali da MORAM DA DOJIM BEBU! To stvara neverovatnu psihozu i stres, pogotovo u situaciji kada mleko još uvek nije krenulo jer je poznata stvar da nakon carskog to sve ide nešto sporije. Samo je jedna mlada sestra, nakon 2 dana u mukama, odvojila 15 minuta svog vremena da mi pomogne oko dojenja i korišćenja pumpice i hvala joj na tome.
Za neku eventualnu drugu trudnoću, ozbiljno ću razmisliti da li ću se porađati u državnoj bolnici iako je intervencija (carski rez) odrađen profesionalno i bez ikakvih komplikacija. Ali sve što je bilo pre toga i usledilo posle je bio veliki stres za mene i ne želim da ponovo prolazim kroz to…
Mama u Sjedinjenim Američkim Državama:
Trudnoća vođena privatno. Osiguranje pokriva sve “normalne” preglede 80%, ja plaćam 20%, i sve sto je van “normale” je pokriveno ako je medicinski neophodno (isto u odnosu 80/20). Medjutim, prije nego sto osiguranje pokrije bilo sta ja moram da zadovoljim svoj “deductible“. U mom slučaju je to bilo 2.000 dolara. Što se poroda i ostajanja u bolnici tiče, također je pokriveno 80/20 (pošto sam tada već odavno zadovoljila svoj “deductible”).
Prvi pregled je bio sa 10 sedmica, nakon toga jednom mjesečno do 32. Zatim slede dva do 36. sedmice, onda jednom sedmično do 40. Kad sam prešla 40 sedmica, išla sam dva puta sedmično na stress test.
Ja sam imala jednom mjesecno redovne UZ preglede do 6 mjeseca zbog nekih mojih zdravstvenih razloga. Inače, mislim da je normalno 2 ili 3.
Glukozni test se radi u 28. sedmici. Rano ujutro ne jedeš/piješ nista (nakon ponoći), dođeš, popiješ neki zaslađeni sok (oko kojeg su me druge trudnice tako istraumirale, a uopšte nije loš). Možeš da biras sa okusom narandže ili grožđa (ja sam uzela narandžu). Nakon što to popiješ, ne smiješ piti vodu, i moras sačekati oko 15-20 minuta. Nakon toga vadis urin i test, i dobiješ rezultate nakon sedmicu dana. Ako si pozitivna, onda rade jos jedan test – malo komplikovaniji od ovog. Ja sam bila negativna, pa ne znam kako taj drugi ide.
Urin test svaki put prije pregleda. Krv sam vadila nekoliko puta ali ne sjećam se intervala. Željezo mi je bilo slabo pa su mi prepisali neke terapije pa sam onda opet morala kontrolisati šećer. Test za Down syndrome sam radila nekad u prvom tromjesečju, kao i toksikoplazmu. Još neke testove sam radila, ali stvarno se ne sjećam za šta su bili :-/ U 35. sedmici sam radila Strep B test, i to je bilo negativno.
Epidural: Da, i opet bih. Trudila sam se da izdržim koliko mogu bez, nakon što sam ga primila pitala sam se što sam toliko čekala. desna strana tjela mi je utrnula više nego ljeva, i kad je bilo vreme da se gura osjetila sam veliki pritisak (malo bolan, ali ni blizu onim klasičnim prodiljskim bolovima)
Indukciju sam imala, jer sam ušla u 41. sedmicu. Rekli su da mogu da sačekam još ako hoću, ili mogu da zakažem indukciju. U utorak (40 s 6 d) u 9 navečer sam otisla u bolnicu, primili su me, i dali mi tabletu vaginalno. Ona pomaže materici da se otvori i stanji. Nakon četiri sata su mi dali još jednu dozu. Ujutro se materica dosta stanjila, ali se još nisam otvorila. Tad su mi dali Pitocin, i oko 10 ujutro su mi pukli vodu. Nisu htjeli da me pregledaju često da ne riskiraju infekciju. Provjerili su me oko 11 (tad sam dobila epidural), i ponovo u pola 4 popodne – it was show time!
Muž, mama, i drugarica su bili sa mnom tokom porodjaja. Možeš da imas koga hoćeš, maksimalno 3 osobe podrške i mogu se mjenjati tokom dana. Nakon porođaja prebace te u sobu gdje ćeš biti par dana i tu ima krevet za razvlačenje gdje je muž spavao. U ovoj bolnici sve su sobe privatne, tako da smo samo nas troje bili tu.
Higijena je super; hrana je OK, osoblje je više nego stručno i ljubazno. U koljevci gdje beba spava ispod imaju ladice i u tim ladicama imaš pelene, vlažne maramice, dekice, kapice, čarapice, toplomjer – to sve mozes ponjeti kuci. Za mamu imaju spavaćice, ulošci, donji veš (kao gornji dio najlon čarapa, da drži sve na mjestu).
Što se tiče dojenja/formule, ne forsiraju te na određenu metodu, ali koji god metod da odlučiš, podržavaju te.
Ima posebni odjel za sestre ciji je posao samo da pomažu majkama da doje (lactation specialists). Neke su bile bolje od drugih, naravno, ali u svakom slučaju, zadovoljna sam.
Very baby friendly. Bebe ostaju sa majkom odmah, ali ako želiš da je odvedu oni će to uraditi. Jedino kad beba mora da ode je kada rade testove kad joj vade krv iz pete. Kada su htjeli da “okupaju” bebu (prebrišu je), pitaju da li je OK da je odvedu, i da ako je odvedu moraće biti odsutna oko sat pošto ih moraju staviti ispod grijača nakon sto ih nakvase. To smo uradili jednom.
Pedijatra možes da izabereš prije nego sto se beba rodi, ili ti oni daju preporuke. Ja sam izabrala prije nego sto se ona rodila, i kada dođeš u bolnicu daš im ime pedijatra. Nakon što se beba rodi, oni jave pedijatru i on dođe da je pregleda prvi dan nakon porodjaja.
p.s. Znam da je ovo o prođaju, ali ne mogu opisati kako sam zadovoljna pedijatrom. Pitali smo toliko glupih pitanja, i on je sva pitanja odgovorio. Zna da smo roditelji po prvi put, i zna da nas je bilo strah, i prosto rječima nas je uvjerio. Kad god odvedemo bebu na pregled, tako je nahvali, da ti ne možeš, a da ne blistaš. Sve ti ljepo objasni – šta mozes da očekuješ u narednih sedmicu, dvije, mjesec, sta treba da učiniš, čega treba da se paziš, kad da dodas neku novu hranu, itd. Za vakcine sve ljepo objasni, pita – stvarno ti ne daju da izađeš dok nisi zadovoljan svim odgovorima i znaš šta treba da radiš.
Mama u Crnoj Gori:
Trudnoću sam vodila do 9. meseca privatno, a pred kraj dva do tri puta u KBC (Podgorica). U suštini ti se sve refundira ako nema nekih reagenasa u bolnici – to se čeka i refundiraju od 50 do 70%.
Ja sam isla svaki drugi mesec na ultrazvuk privatno, a u državnoj sam samo to evidentirala, i uglavnom sve cure tako rade., drzavni lekar to shvata opušteno.
Glukozni test sam radila vadjenjem krvi i to u 8 i 9 mesecu. Radila sam sa dva meseca TORCH i nasli su mi toksoplazmu, ali kao opasnost prilazenju zivotinja i jedenja hrane zivotinjskog porekla.
Epidural nisam imala, ali se ovde to praktikuje uveliko, i žene se dogovore sa anesteziologom ranije (dogovore termin).
Prisustvo je dozvoljeno, može biti muž ili član porodice: prolazi kroz neka ispitivanja, ali i ulazi na odobrenje doktorke koja će porađati. Moja sestra je htela, ali se nije dopala mojoj doktorici. Sad kad razmislim – i bolje.
Bolnica je OK, standarno valjda kao svuda, a ljubaznost zavisi – kako ko. Ustvari, kako se ti postavis u startu.
Dojenje ti pokažu kada pitaš. Ja sam se baš trudila, ali nista – u međuvremenu sam obolela od štitne žlezde (Hašimoto) i bilo je nula laktacije. Iskreno, da mi je bilo koji endokrinolog rekao da postoji sansa da necu imati mleko, lakse bih to podnela… bar mislim…
Mama u Sloveniji, odnosno ja:
Trudnoću sam vodila državno u Sloveniji, ali sam išla nekoliko puta i kod svog privatnog doktora u Srbiji – nisam morala, ali sam htela, jer je to moj doktor, neko koga poznajem, ko poznaje moje telo i imam poverenja u njegov sud. U Sloveniji mi je sve bilo pokriveno zdravstvenim osiguranjem, osim 4D ultrazvuka u III trimestru – doktor iz državne prakse mi je preporučio da, eto, šta zna, ako želim, mogu i to da uradim (da, ima i tamo toga ;). Naravno, nisam morala, ali hajde, kad si trudna prvi put, samo snimajte, sve plaćam, daj da vidim samo kako to malo čudo izgleda :)
Redovno se ide na preglede jednom mesečno, ali se to kod mene sve malo pobrkalo, jer sam ja do IV meseca trudnoću vodila u Srbiji, pa su mi dodatno radili neke kontrole i provere (nešto i duplo). UZ skoro svaki put, vaginalno isto skoro svaki put – pred kraj oba pregleda uvek.
Glukozni test se radi u II trimestru (ne zamerite, zaboravila sam koja je tačno nedelja bila u pitanju): dobiješ pola l preprepreslatke vode (a ja jedem Linoladu kašikom bez problema, pa vi vidite onda koliko je to slatko), i onda ti vade krv 3x u toku 3h, rezultate ti saopšti doktor sutradan na pregledu. Urin svaki put pred pregled (rezultati se šalju doktoru, pola h ranije sasvim dovoljno da date urin), osim kada se rade posebni testovi koji traže prvi jutarnji urin. Krv se vadi po potrebi, u zavisnosti od testova koji se rade – a mene su bockali kad su stigli, jer im rezultati druge države ništa ne znače (standardi valjda, ne znam).
Double test sam radila u Srbiji privatno, na svoj zahtev, za Triple nije bilo potrebe.
Što se porođaja tiče, mogla bih poseban tekst samo o njemu da napišem, jer je trajao 22h (odnosno, toliko je prošlo od pucanja vodenjaka do carskog reza). Ukratko: pukao vodenjak, i to je bilo sve što je moje telo uradilo. Nema kontrakcija, beba se ne spušta, grlić materice se ne stanjuje, ne “otvaram” se. Ništa. I tako ravno 22h. Kada su babice shvatile da mog prirodnog porođaja (uprkos i trostrukoj jačini indukcije) neće biti, pozvan je doktor, niti topao, niti hladan – normalan, običan staložen čovek, pregledao me i rekao da bi on ipak da ja idem na carski rez – i to hitno. Kad sam potvrdila da, naravno, nemam ništa protiv, pozvali su anesteziologa, pitala me je da li bih spinalnu ili opštu anesteziju, i od tad kreće moj Formula 1 pit-stop.
Svaki trenutak od momenta od kako su me uvezli u salu mnome se bavilo nekoliko sestara i doktora: stvarno sam imala utisak kao da sam u najbržem pit-stopu na svetu, svaka sekunda se meri, a sve što se dešava, dešava se sa jasnim planom, savršeno profesionalno. Nisam želela da idem na carski rez, odnosno, nisam to imala u planu, ali nosim divno iskustvo stručnih ljudi iz Porodnišnice Ljubljana, koji su učinili da se osećam potpuno sigurno, da ne brinem ni za sebe ni za bebu – koju su mi odmah po rođenju stavili obraz na obraz, da ga ljubim i da me oseti :)
U mom čekanju porođaja prošle su 3 smene babica i sve su bile profesionalne – neke manje, neke više raspoložene za čavrljanje, ali svaka je odgovarala na pitanja, i pružala nam sve informacije koje smo hteli. Muž je bio sve vreme sa mnom dok me nisu odvezli na hitan carski rez, pa je posle bio s bebom dok se obavljao prvi pregled (moj carski je rađen pod spinalnom anestezijom, ali uspavaju potpuno čim se izvadi beba, tako da sam prespavala šivenje). Uslov da bi tata prisustvovao porođaju je da pohađa školicu za tate – traje jedno posle podne, plaća se 20 evra, i na tom mini-kursu objašnjavaju kako prepoznati prave trudove, kako pomoći mami, prvih par dana u kući i sl.
Uslovi u porodilištu su onakvi kakve sam i očekivala i kakvim sam se nadala: medicinsko osoblje je stručno i ljubazno, higijena je odlična, mama i beba dobijaju sve što im je potrebno za tih par dana boravka: spavaćica, ulošci, mrežaste gaćice – obavezno je tuširanje 2x dnevno, i svaki put se dobija nova spavaćica, a uloške i gaćice imate u kupatilu stalno (jedno na dve sobe, u sobi po 3 mame), beba ima pelene, kremice, garderobu.
Bebe prvu noć ne budu s mamama (osim ako vi to želite), s tim što kada se porodite na carski rez, taj dan se računa kao nulti dan, jer ste na intenzivnoj nezi oko 24h, pa se sve pomera za jedan dan: prvu noć spavate same (na intenzivnoj), drugu noć (prvu noć prirodnog porođaja) ako želite beba je s vama, treću noć (drugu noć prirodnog porođaja) je obavezno s vama (ako ne izađete do tad). Preko dana: prvi dan samo na podoje, drugi dan 4h (2x1h, 1x2h), treći dan je donesu ujutro nakon vizite i više je ne uzimaju.
Iz ove perspektive, malo preko godinu dana i mnogo iskustva kasnije, jedinu primedbu imam u vezi sa podrškom dojenju. Ako ste me čitali ranije, znate da sam imala velikih problema oko dojenja, i sada ovako čiste glave, sa bezbedne udaljenosti shvatam da jednostavno nisam imala pravu podršku. Da sam više vukla za rukav, možda bi mi i iskustvo bilo drugačije. No, ovde važi princip: tvoje telo / tvoja beba – tvoja odluka: ako nam kažeš “ne mogu da dojim”, donećemo ti flašicu s formulom bez suvišnih pitanja. Ja nisam mogla da dojim, jer M nikako nije hteo da uhvati kako treba, plakala sam od bolova i mrzela se istovremeno. Izmuzavanje mi je trajalo po 45-60 minuta, a da mi niko nije spomenuo da postoji lek koji može da mi pomogne da mleko brže teče, i da se brže izmlazam.
Ali, to ne umanjuje značajno moj ukupni utisak, a to je da za osoblje i ustanovu u kojoj sam bila, kao i ceo sistem, imam samo reči hvale.
Gde ste se vi porodile? Kakve vi utiske nosite iz trudnoće i sa porođaja?
Odlican i detaljan tekst za uporedjivanje sistema u razlicitim drzavama. Ali, ne mogu da ne kazem blago vama. Sve zene iz teksta su imale “normalne” trudnoce. Kad si u rizicnoj grupi, imas mnogo vise uz tokom trudnoce, vise puta ides i na hitan prijem. Sto se placanja u drzavnim ustanovama u Srbiji tice, to nisam dozivela. Sve sto sam radila u dz ili u bolnicama, bilo je besplatno. I progesteron injekcije i utrogestan na recept.
Tri puta sam se porađala u Srbiji, u novosadskoj Betaniji (1990,1992,2001)
Uslovi su bili svaki put sve gori, osoblje svaki put sve nezainteresovanije.
Moram da napomenem da sam uporno odbijala da “podmazujem” bilo koga u pomenutoj instituciji, pošto je moj stav da me poroditi moraju platila ja ili ne.
Interesantno je bilo videti kolika je razlika u ponašanju porodilja koje su prošle školu za trudnice (mene nije mrzelo, svaku trudnoću sam uredno pohađala “ćasove”) u odnosu na one koje nisu. Takođe je bilo interesantno za videti koliko osoblje nije zainterersovano da pomogne višerotkama pod izgovorom da “sve znaju”. Podršku za dojenje sam dobila samo kod rođenja prvog deteta ali bolje da nisam, pošto je ista rezultirala bolnim i poplavelim dojkama. “Pomoć” je bila propraćena komentarom da nije trebalo da rađam sa 20 godina jer balavice nemaju pojma o tome šta znači biti majka :(
Sve što je bilo potrebno za mene i bebu sam donosila u Betaniju (1992. sam čak nosila jednokratne rukavice i ampule za lokalnu anesteziju / zaboravih kako se zovu, dobro su došle prilikom šivenja epiziotomije). Te godine mi nije promenjena plahta ni jednom za vreme boravka u bolnici, ukradene su mi papuče kao i paket jednokratnih pelena koje je moja mama specijalno za tu priliku donela iz Mađarske.
Sve tri trudnoće sam vodila u državnim ambulantama, jedino sam u trećoj povremeno posećivala privatnog ginekologa zbog silnih komplikacija koje sam imala.
Prisustvo oca na porođaju je bilo nezamislivo. I human odnos prema porodilji takođe.
Koliko vidim iz tvog teksta ni sada u Srbiji nije ništa bolje :(
I evo ti moje iskustvo iz Kuvajta:
Nakon promene 2 ginekologa, dospevam konacno kod maksimalno profesionalnog i fenomenalnog doktora. Vodila sam trudnocu po privatnim klinikama, pregledi 1 mesecno (u pocetku i cesce, zapravo mogla sam ici recimo kako sam zelela ili ako sam bila nesto zabrinuta itd), kao i sve moguce provere. Negde od 6. meseca (nosila sam blizance), pocela sam ici cesto na provere (od tog doba otprilike mi je taj super doktor vodio do kraja), cak i svaki drugi dan na merenje kontrakcija (posto sam ih vec tad imala). Porodila sam se sa pune 33 nedelje u najboljoj bolnici u Kuw, sa tim doktorom. Bolnica je bezmalo hotel sa 5 zvezdica, vrhunsko sve – od doktora, osoblja (sestre, osoblje koje cisti, osoblje koje sprema i sluzi hranu)… anesteziolog koji na sred porodjaja salje mom muzu whatsapp-om slike mene i beba (trebalo je da muz bude sa mnom, ali posto je bio emergency cesarean – nije dozvoljeno niko da bude na porodjaju). Naravno, maksimalno podrzavanje dojenja, sestre ti sve pokazu, cak ima i jedna zena koja posebno dolazi da te obidje vezano za dojenje i koju mozes pozvati u bilo koje doba ako ti nesto treba. Svi maksimalno ljubazni i usluzni, sestre ti bukvalno objasnjavaju sve potanko koji lek i IV ti daju i zasto, pomazu oko ustajanja iz kreveta – sve, sve. Muz je sve vreme spavao sa mnom u bolnici, bez problema. Dolazi ko hoce i kad hoce u posetu. Hrana kao u najboljim restoranima.
Sve ovo kosta (puno). Nemamo privatno osiguranje trenutno, a da smo ga imali, pokrilo bi veci deo. Ali to je nebitan (za nas) detalj u ovoj prici. Sve u svemu – ovde bih se porodila jos 15 puta :)
Mama na Malti
Drzavno i privatno osiguranje. Drzavna bolnica cela trudnoca. Zbog predhodna dva pobacaja smo otisli na konsultacije sa strucnjakom u drzavnu bolnicu. Tri meseca su mi radili analize, ako nekoga i to zanima mogu da naknadno napisem koje. Saznali da imam lupus anikougulant i receno mi da cim saznam da sam trudna dodjem da pocnem da primam Clexane injekcije (svaki dan – muz davao), dufaston i aspirin kao i vitamine (Sanatogen mum to be).
Prvi pregled sa 4nedelje. Potvrdjena trudnoca i krenula sa terapijom. Pregled svakog meseca ukljucujuci i ultra zvuk i urin (prvi jutarnji) proveravaju sa trakicama na licu mesta. Provera pritiska, kilaze, simptoma, savetovanje i ultrazvuk.
Obicno se radi GTO ali meni nisu radili jer su mi pre trudnoce radili i rezultati su bili dobri. Nisam radila double i slicne testove.
U 30nedelji – 4D ultra zvuk u drzavnoj kao redovni pregled u trajanju od 45minuta.
Sve besplatno, ukljucujuci i injekcije koje sam preuzimala svaki mesec dozu za taj mesec.
Od 30nedelje na svake 2 nedelje pregled.
Od 34nedelje na svakih nedelju dana pregled.
Od 30 nedelje besplatan prenatal kurs u trajanju od 8 nedelja sa svim potrebnim informacijama i objasnjenjima, besplatno.
Majka ima opciju prilikom prirodnog porodjaja – masku, injekciju i epidural, kao i masaznu kadu, loptu i slicno. Poradja se najnovijim krevetima koji majku drze u sedecem polozaju sve dok ne krene glavica napolje. Ocu ili bilo kom drugu clanu porodice (jednom po izboru) je dozvoljeno prisustvo u sali sve vreme.
Sobe su najmodernije opremljene sa svim na raspolaganju (ukljucujuci i TV). Procedura, otac preseca pupcanu vrpcu, stavljaju na majku, posle nekih 2h ako nema nikakvih komplikacija, mama, tata i beba prelaze u sobu u kojoj mogu biti maksimalno dve osobe sa zasebim kupatilo, meniom po izobru i beba je sa vama u sobi. Otac moze da ostane sa majkom do odpustanja iz bolnice koji je 2dana nakon prirodnog i 3 nakon carskog ukoliko nema nikakvih komplikacija. Za oca je obezbedjena fotelja koja se obara da spava pored njih dvoje. Beba se ne kupa. Babice su ljubazne i mahom se promovise dojenje sa sve konsultantima sa posebne klinike za dojenje koji dolaze da pomognu da se uspostavi laktacija i pravilno sisanje bebe i ostalim savetima.
Ja sam se porodila na carski rez u 38+4, Beba se nije okrenula. Doktor nije hteo da ceka da krene sam porodjaj, pa je zakazao ranije, beba bila dovoljno krupna i razvijena (rodjena sa 3400).
Birala sam spinalnu kako bi muz bio u sali, medjutim ona se nije primila pa sam bila pod totalnom koja je jedina opcija kada muz ne moze biti prisutan. Nakon vadjenja bebe, oni iznose tati i tata odlazi sa babicom u posebnu sobu gde dolazi pedijatar i pregleda dete. Otac onda ostaje pored otvorenog inkubatora sa bebom dok se ceka mama da izadje sa operacije.
Nakon sto su me izneli, odmah su pozvali supruga da dodje i bude pored mene dok se budim. Cim sam se probudila doneli su bebu da lezi na mojim grudima i proba da siki. Posle nekih sat ipo smo prebaceni u sobu svo troje. Izasli posle tri dana kuci.
Hrana kao hrana, nezacinjena, ali je dozvoljeno da jedete svoju ukoliko vam se ne svidja. Imate meni sa koga birate sta cete za rucak i veceru. Dok za dorucak imate otvorenu kuhinju (kao i uzine i kad god ste gladni) u kome mozete da napravite tost sa sirom, popijete kafu, caj, popijete mleko ili jedete zitarice. Mozete da zamolite i babice da vam naprave ako ne mozete da ustanete.
Procedura posle carskog – prvi dan sa kateterom i na morfijumu. Prvo jutro posle operacije – ustajanje iz kreveta. Vec uvece prvi dan sam imala zeleno svetlo da jedem i pijem, ali da ne preterujem dok mi ne skinu kateter jer necu moci da ustajem. Posle toga se dobijaju panadoli i jos neki lek dva puta dnevno za bolove i savetuju da setate sto vise, sto sa bebom u sobi na kraju je i bilo neminovno. Treci dan kuci.
Sve u svemu, sve placeno od strane drzave i pokriva osiguranje, ljubazno osoblje, bolnica uredjena i cista, trude se da majke se sto bolje osecaju i da im smanje stres koliko je moguce.
Nakon porodjaja, pregledi u domu zdravlja (ja isla privatno), skidanje konaca, posle 6nedelja pregled materice i svega ostalog. Otvorena klinika za dojenje u koju mozete uvek da dodjete ako imate neke dileme vezane ili ne za samo dojenje, izmerite bebu i slicno.
Posle dva meseca – kurs kako uvoditi cvrstu hranu.
Nakon porodjaja 6 poseta – 3 posete babice i 3 posete patronazne sestre. Dolaze da prate vas i bebu. Ne kupaju i slicno oni dete, to su vam predhodno naucili na kursu i sve vam objasnili i provezbali sa koncentracijom na tate da nauce kako bi pomagale mamama.
Nista se ne placa, nema dodatnih troskova i pazljivi jako prema svima. Posete dozvoljene isti dan u vreme poseta. A ako je rodbina nestrpljiva moze da saceka na hodniku dok prelazite iz sale u sobu.
Sto se tice dojenja – promovisu ga i zaista se trude da vam pomognu. Ja sam imala i zelju i mala se dobro zakacila za sikenje, ali nije bilo dovoljno, pa je za 3 dana spala na 3kg sa 3410. Onda smo uveli formulu. Narednih mesec dana sam se izmlazala, isla na konusltacije, pila od piva preko tableta nekih za povecanje kolicine mleka, dete je uvek bilo histericno kada pokusavam da je dojim, zbog rane nisam mogla da se nikako namestim udobno. Na kraju posle mesec ipo smo presli samo na formulu.
Hvala na ovom tekstu mnogo si mi pomogla :).Suprug i ja planiramo da dodjemo na Maltu kod njegovog rodjaka da nadjemo neki posao i ostanemo (dace Bog) pa me je interesovalo ako tamo ostanem trudna sta raditi jer sam vec imala spontani i ista situacija kao kod tebe ako ostanem trudna odmah doktoru po terapiju. Pa me to interesuje da li mogu drzavno ako sam iz Srbije i sve oko toga,hvala.
Ana hvala na informacijama, mnogo su mi pomogle. Da li mogu nekako da te kontaktiram preko fb-a ili maila? Pozdrav
Ja sam se porodila u Srbiji, u privatom porodilistu. Obzirom da sam pre trudnoce slusala svakakve price strave i uzasa o nasim porodilistima, resila sam da ne proveravam na licnom primeru. Vodila sam trudnocu svih 9 meseci takodje kod njih. Radila UZ, analizu krvi i urina na svake 4 nedelje. Double nisam radila jer, kako su mi rekli, ne spadam u rizicnu grupu. OGTT sam pokusala da radim u 26. pa u 27. pa u 28.nedelji. Svaki put bezuspesno jer sam tu slatku vodu povratila u roku od 10-15 minuta. Od 33.nedelje sam isla 2 puta nedeljno na CTG i pregled. Pukao mi je vodenjak u 36.nedelji ali su sacekali 3 dana pre nego sto su mi indukovali porodjaj. Sve vreme sam bila kod njih u bolnici. Dobila sam indukciju a na 6.5cm i epidural. Porodila sam se vrlo brzo. Muz je mogao da bude samnom ali ja nisam zelela tako da je cekao ispred sale i video bebu cim su je izneli. U sobama su 2 zene. Svaka soba ima kupatilo i svaka zena dobija sve neophodno, od spavacice, ulozaka, mrezastih gacica pa do sampona i gela za tusiranje. Beba takodje. Hrana je po narudzbini, 3 obroka dnevno. Higijena na izvanrednom nivou, sobe i kupatilo su se cistili 10-ak puta dnevno. Osoblje je ljubazno. Sto se podrske za dojenje tice, cini mi se da nisu bas najstrucniji. Meni su rekli da ni ne pokusavam da dojim jer je beba preslaba da sisa i da probam za nedelju -dve ali i da se ne izmazam jer rizikujem upalu grudi. Meni je na kraju stalo mleko pre nego sto sam i pokusala da dojim. Beba je mogla da bude samnom kad god sam to trazila osim kad su je vodili na preglede. Sto se mene tice, ja sam prezadovoljna i uskoro planiram novu bebu i jedva cekam.
Adrijana, bas me je zainteresovao tvoj komentar. Da li je bebica s obzirom da je ranije rodjena bila sa tobom u sobi ili u posebnoj sobi u inkubatoru?
Hvala na originalnom i informativnom tekstu! Volela bih samo da dam svoje misljenje o porodu CR u Visegradskoj jer je iskustvo sasvim zadovoljavajuce i po pitanju strucnosti, higijene, ljubaznosti itd. Takodje podrska dojenju je za svaku pohvalu. Sve se mnogo popravilo u periodu izmedju moja dva poroda (2006-2010).
Porodila sam se u Srbiji. Ovde ti zaista sve zavisi od toga ko ti vodi trudnocu, to se pametno bira ne ide se bilo gde. Treba ti pouzdan doktor, neko go zna da cita UZ i ko je strucnjak. Na zalost svako danas ima diuplomu ko je bio uporan da zavrsi i ko je imao vezu da se zaposli i svako radi. Kad pukim slucajem trudnica zavrsi bilo gde i bilo ko joj vodi trudnocu , iskustva su razna. Zato mi to nije zaista nije referenca i ne bih celu drzavu karakterisala prema takvom primeru. Na zalost takvih primera je puno. Ali ko moze, neka bira pametno. Pametno nije besplatno, na zalost i obicno nije kod drzavnog ginekologa jer ti on ne moze biti prisutan na porodjaju.
Stanje u drzavi nije posebno srecno, nema puno toga sto bi trbalo da bude, strucnjaka na prvom mestu.
U skolici za trudnice vas nauce puno toga, a izmedju ostalog vam kazu i sta vam u porodolistu treba, sta da ponesete. Jako je lepo cuti da u drugim drzavama u porodilistu imate sve, nadam se da ce i kos nas jednom biti tako. Ja sam nosila u porodiliste i podloge za krevet, uloske, rezervne pizame, pelene za bebu, odelo za bebu, vlazne maramice, peskire itd… Dobili smo poklon paket za bebu u kome je bila: promotivna 1 pelena, paket vlaznih maramica, uzorci tj mala pakovanja od 5ml kreme za guzu, sredstva za tusiranje i kreme za ojede, kao i veliki neseser koji i danas koristimo. Obzirom da nisam nista ocekivala, prijatno su me iznenadili.
Beba je na rodjenju dobila benkicu od porodilista (no receno nam je da ih zavisno od broja rodjenih beba nema uvek, pa je bolje poneti).
E sad da krenem iz pocetka.
Pregledi su vodjeni kod privatnog dr, po mom izboru, neko u koga imam apsolutno poverenje (ne moram reklamirati nikoga, pa imena izostavljam). Celu trudnocu sam bila potpuno relaksirana, ni o cemu nisam mislila, imala sam urednu trudnocu, vezbala, putovala i po drugim kontinentima uz odobrenje dr, vozila 6h kola do susedne drzave u 32. nedelji itd… Sve 5+ Imala sam ukupno 2 vadjenja krvi za celu trudnocu i to mi se dopada, sto me nije nepotrebno slao na bockanje, vec je to trazio samo ako smatra da nesto nije ok. SLucaj kada mi je trazio vadjenje krvi je bio moj prekomerni i cest zamor oko 8 meseca, pijenje puno vode ali bas puno i padanje secera… Posumnjao je na nisko gvozjde i bio je u pravu.. To smo brzo resili. Tih simptome do tada nije bilo, a ni kada smo podigli gvozdje vise ih nije bilo. Hvala mu na strucnosti.
Nista osim merenja secera u krvi nisam dodatno radila. Ne secam se tacno kada je to radjeno, ali mi je u glavi oko 7. meseca i sve je bilo ok. Deo prvog ekspertskog i double test. Amniocintezu nisam radila, niti je on predlagao.
U 7. mesecu smo radili i UZ bebinog srca, sto je kod mog dr redovan pregled. Inace nije praksa.
Imala sam cini mi se 2 eskpretska UZ i redovne UZ preglede svaki mesec. Tokom trudnoce nisam vaginalno pregledana, osim na kraju da se vidi kakav je grlic i da li je mekan itd.. Samo u 9. mesecu sam dosla na 2 nedelje na pregled da proverimo stanje i da li ima otvaranja. Na CTG nisam nikada prikljucivana, do porodjaja.
Kada su krenule kontrakcije predisala sam do ujutru (pocele su tokom noci) i oko 7 ujutru se javila svom dr. Rekao je da dodjem u porodiliste da je porodjaj poceo.
U prijemnoj ambulanti su me proverili, UZ. Beba je bila uredno okrenuta, poslali su me na prirodan porodjaj. Muz je bio sa mnom do tada, posle prijemne ambulante nije imao pristupa dalje. Ja sam imala zelju da budem sama na porodjaju, da se on ne stresira. Svakako pristup muzevima ni nije dozvoljen, pa i da sam htela ne bi se puno toga moglo promeniti. Iz trenutne perspektive, mislim da bih zelela da bude uz mene na 2. porodjaju, da vidi bebu cim izadje, da mi bude podrska i da caskamo izmedju kontrakcija. To mi je falilo.
Uglavnom usledio je klistir pa tusiranje, pa pretporodjajna sala… Sve 5+.. Moj dr je dosao da me obidje, trazila sam epidural i dobila ga kada sam bila 5 prstiju otvorena… Imala sam epidural do 8. prsta. Jako sam se brzo otvarala. Kada je istekao, trazila sam i drugi, medjutim anesteziolog je bio na sastanku . NArednih sat vremena sam se otvorila 1 prst sa 8 na 9 prstiju i predisala kako su nas ucili u skolicli. Moze se i predisati bez problema ceo porodjaj, ali sam ja zelela da to bude sto prijatnije za mene i bebu. Moj dozivljaj je bio ako se ja mucim, muci se i beba, ona to oseti. Dobila sam drugi epidural na 9. prtstiju. To je odlozilo porodjaj za 2h, ali sam se uredno porodila i nakon toga i bilo mi je super. Imala sam babicu koja me je sve vreme obilazila, bila je vrlo draga i ljubazna, zelela sam da je izljubim. SLikala je bebu kad se rodila i dala mi da saljem sliku odmah muzu i svima. Doktor je dosao na kraju porodjaja. Prirodan porodjaj sa epiziotomijom.
BEba je bila sve vreme sa mnom u sobi. Samo nocu su bebe nosili od 01h ujutru do 5 ujutru da se majke malo odmore. Bilo nas je 2 u sobi. Kupatilo je bilo cisto, iako ne sasvim novo, ali uredno i cisto. Sestre su sve osim jedne bile krajnje ljubazne i fine. Bebu sam dojila 8h nakon porodjaja i kada su pitali da li joj treba dohrana odbila sam. Jako je lepo sisao i u porodilistu i o povratku kuci. Sisao je 19 meseci.
Obrok nakon porodjaja je bio narednog dana iako sam sisla u sobu u 17:30h.. Muz mi je doneo veceru i sestre su je donele u moju sobu. Vecerala sam i nakon toga imala 3 obroka dnevno do izlaska. Trazila sam ishranu bez mesa, bez problema su mi izasli u susret, jos su me kritikovali sto to nisam odmah rekla, pa da mi i dorucak spreme bez mesa.. Iznenadila sam se prijatno i bas sam bila srecna.
IZasli smo posle 2 dana. Na izlasku me je drugarica pitala pomalo bojazljivo: “Pa kako je bilo?”
Moj odgovor: “DIvno, sutra bih opet”.
Sanja, gde ste se tačno porađali? Inspirativan tekst!
Sandra zaista sjajan tekst i podržavam komentar sa početka “da se čita bez predrasuda”. Prilikom svoje prve trudnoće imala sam gomilu predrasuda o tome kako moram da podmažem ovog i onog, kako trudnoću treba da ovdim samo privatno kod lekara koji radi u bolnici….. Bez obzira na ove dobronamerne savete, a u skladu sa mojim karakterom (malo sam više svojeglava:)) odlučila sam da trudnoću vodim u dispanzeru za žene – državno. Doktorica je zaista bila sjajna. Na kontrole sam išla svakih 4-5 nedelja, i imala sma ukupno 3 ultrazvuka (u svakom trimestru po jedan). Kasnije od 30. nedelje su pregledi bili češći, prvo na dve nedelje a onda na nedelju dana. U Subotici imamo samo jednu genetičarku u bolnici (državnoj) koja ne prihvata ni jedan drugi rezultat krvi osim iz privante laboratorije (koju vode ona i njen muž). S obzirom da bih taj pregled morala da platim moja doktorica mi je rekla da je stvar mog izbora da li želim da idem ili ne, kao i da ona ne vidi posebnu potrebu jer je sa bebom sve ok (videli na ultrazvučnom pregledu). Ipak sam odlučila da odem (prva trudnoća :)) Testove krvi i urina sam radila po jednom u svakom trimestru i s obzirom da je sve bilo ok nije bilo potrebe za bilo kakvim dodatnim testovima. U 20 nedelji sam išla na 4D koji sam takođe sama odlučila da odem (iz čiste znatiželje da što pre vidim kako bebica izgleda :)). Radila sam i glukozni test i ta tečnost mi zaista nije bila tako strašna kao što su mi prijateljice govorile (popila sam odjednom) i onda na svaka tri sata dolazila da mi izvade krv. Iskreno nije mi se sedelo u čekaonici po sat vremena do sledećeg vađenja pa sam odlazila kući. Kada mi je puko vodenjak otišla sam u bolnicu i tamo su me zaista lepo primili. Osoblje je bilo i više nego ljubazno. Nažalost, i sa indukcijama beba nije htela napolje, a ja sam imala sve manje snage da guram :(. Na kraju me je porodio doktor čija je smena bila i bukvalno mi je izgurao bebu iz stomaka. Tokom porođaja i babice (bilo ih je dve) kao i lekar su mi davali jasna uputstva, bili saosećajni i ljubazni. Nakon porođaja bebu su odneli do neonatologa na pregled i nažalost ostala je još par dana u inkubatoru. (zbog teškog porođaja, nije mogla pravilno da diše i imala je čvorugu na glavi). S obzirom da o svemu ovome nisam imala pojma imala sam gomilu pitanja na koja su mi neonatolozi ( u zavisnosti ko je u smeni) davali strpljivo sve odgovre. Uvek sam mogla da ih potražim i popričam sa njima. Kod bebe sam nakon svog oporavka mogla da odem bilo kada. Sestricama koje vode računa o bebama baš i nije dopalo, ali sam ja zauzela čvrst stav i brzo smo prevazišli taj momenat. Posle su me zvale da dođem na presvlčenje, hranjenje…. (sve dok je beba bila u inkubatoru). OStalo osoblje zaduženo za porodilju je bilo sasvim ok. Neki su bili ljubazniji, neki manje ljubazni ali si sve mogao da pitaš sve što te zanima i svi bi ti objasnili. Kada je beba prvi put došla kod mene (pet dana posle porođaja) objasnili su mi po sto puta kako da dojim i preporučili da uzmem silikonske umetke kako bih joj olakšala dojenje. Dakle sve pohvale za osoblje. Što se tiče same bolnice, taj deo je renoviran i u sobama su uglavnom po dve devojke koje dele jedno kupatilo. Sve sobe su klimatizovane i imaju TV, kao i krevetiće za bebe. Uglavnom je baby frendly, ali je to zavisilo od strukture koja je dežurala. Pa je bilo noći kada su se sve bebe nosila da majke mogu da se naspavaju, a bilo je i noći kada bi bebe ostajale sa majkama (naravno vi uvek imate izbor da kažete da će beba ostati sa vama). Tokom dana su bebe uglavnom sa majkama. Ukoliko je sve ok sa vama i bebom posle prirodnog porođaja se izlazi za dva dana, a posle carskog za nedelju dana. Hrana u bolnici je bila prihvatljiva i imali smo mogućnost izbora izmešu dva jela za sve obroke. Doručak je bio suv, dok su ručak i večera bili kuvani. Garderobu za bebe smo dobijali, a sve ostale stvari smo morali da kupujemo (pelene, maramice, kremice, uloške, spavaćice, mrežaste gaćice, podloge za porodilje….) Sve u svemu moje iskustvo je zaista bilo pozitivno, ali sa druge strane ima i onih čija su iskustva bila potpuno suprotna. Tako da se vraćam na komentar sa početka bez predrasude, jer sve je stvar očekivanja, ličnog doživljaja i stava kako se vi postavite.
Draga Sandra, ideja je sjajna i svaka cast na realizaciji!!! Ja sam kao i ti- iz Srbije, a zivim u Slo. Prvu trudnocu sam vodila privatno, drugu drzavno. Prva se zavrsila hitnim carskim, za njega su se odlucili vec nakon 10 min, usled niskih src.otkucaja. Hvala Bogu sve je proslo kako treba. Drugi je bio prirodan. Pisala sam o tome http://tichice.blogspot.com/2015/04/prirodni-poroaj-posle-carskog-reza-vbac.html?m=1
U istoj smo drzavi pa samo da napomenem razlike: vaginalni pregled samo na pocetku i na kraju, glukozni test ili kako vec nisam nijednom radila, muz nije bio prisutan ali mislim da prijatelji koji su isli sa mnom u skolicu nisu placali. Muz je posle platio odelo u koje se presvukao i boravak sa nama- pa mozda mu to dpdje na isto! Doktori, sestre na porodjaju za 10! Samo, neprofesionalnu opasku ginekologa prvi put, pred totalnu anesteziju: “znate, ne znamo da li cemo moci uzeti maticne cel, jer ne znamo kakav ce biti ishod” cu pamtiti celog zivota, budjenje iz totala je bio za mene pravi horor. Ali, Dobro je zamaskiralo sve to. I da- podrska dojenju i od mene dobija istu ocenu kao sto je tvoja. Najpametnije bi bilo zaposliti savetnike za dojenje.