Moj muž je veliki ljubitelj kafe. Pravi, istinski. Ne kao „pijem 16 kafa dnevno“ ljubitelj, već kao „poručio sam 500 grama znaš kakve nigerijske kafe!“. Uživanje sa kojim on meni svaki put kada pravi sebi espresso (a to je bar jednom dnevno) priča o tome kako se razlikuju vrste kafe, kako je važno da je zrno samleveno na pravu veličinu, pa onda tako samlevena kafa dobro sabijena tamperom, pa „evo vidiš kako dobro curi, ni prebrzo ni presporo, baš kako treba“, jer ako ide prebrzo kroz portafilter onda ne pokupi dovoljno ukusa, ako ide presporo, pokupi suviše toga, i… Nemam vam ja pojma šta on priča, ja samo znam šta mi se po ukusu dopada, a šta ne. I šta je ono što me razbudi ujutro – a to mi kao mami veoma aktivnog dečkića ranoranioca i te kako treba. Kao mami koja radi od kuće potreban mi je kofein. Dobar, kvalitetan kofein. Iz lonca, po mogućstvu, ne šolj(ic)e.
Pošto mi je dovoljno puta održao svoje inspirativne govore (živimo zajedno 4 godine, prim.aut.), plus što ovih dana po društvenim mrežama u Srbiji nailazim na tekstove o kvalitetu kafe, posvetila sam nešto svog vremena toj temi.
Koliko je kvalitetna kafa koju pijemo? Kad se udubiš malo u priču, priznajem da najblaže rečeno neprijatno iznenađuje koliko nisam znala (zapravo, nisam obraćala pažnju dovoljno da bih se raspitala) o običnoj, „turskoj“ iliti domaćoj kafi – odnosno, o tome šta sve u njoj može da se nađe.
Guglajući kvalitet kafe saznala sam da je Nacionalna organizacija potrošača Srbije sprovela nedavno anketu sa temom kvaliteta kafe u Srbiji, u kojoj, između ostalog navode i da potrošači sumnjaju u kvalitet kafe koju piju. Dalje guglam i vidim – svašta: u želji za brzom i lakom zaradom, pržionice u Srbiji dodavale su u kafu i ono što ne biste očekivali u svojoj šoljici. Možda u tanjiru, da utolite glad, ali u šoljici domaće kafe sigurno ne.
„Kao surogati kafe najčešće se dodaju najjeftinije sirovine – ječam i slad, ređe cikorija, koja je skupa i koja može biti zamena za kafu. Ako ih dodaje proizvođač je dužan da to istakne na deklaraciji, na pakovanju mora da piše „kafa sa surogatom“, a u mešavini ne sme da bude manje od 60 odsto kafe. Kao surogati mogu da se koriste: ječam, raž, pšenica, ječmeni slad, smokva, rogač… ali i šećerna repa, žir, grašak i sušeno voće, kao pomoćne sirovine.“
A ja pijem kafu da me razbudi – kao i najveći deo ljudi koje poznajem. Kako može grašak da me razbudi, zaboga?
Tražim dalje, pa nađem Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda, kad ono –
Član 3: Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na dozvoljena odstupanja stvarnih količina od označenih nazivnih količina za prethodno upakovane proizvode od kafe, surogate kafe i srodne proizvode, kao i postupak ispitivanja stvarnog odstupanja od označene, odnosno deklarisane nazivne mase ili zapremine.
Hajd’ da proverim kako je u Sloveniji, pošto ovde kupujem kafu, ne donosim je iz Srbije, je l’. Našla sam odgovarajući Pravilnik, koji nema taj član 3, ali ni u njemu ne piše ništa posebno o odstupanjima u kafi.
Kako onda da znam šta pijem? Neću da pijem ručak umesto kafe – još ću i zapršku morati dodavati, kako je počelo!
I to sam guglala, pa evo rezultata:
Muževljevu kafu i ne vredi da testiram, on kupuje u zrnu, k’o čovek, pa melje na odgovarajuće veličine zrnaca, ali ću, kad mi to obaveze dozvole, testirati par proizvođača iz Srbije i Slovenije koji prodaju skuplju kafu, da vidim šta ima u njihovim kafama. Zašto samo skuplju? Nakon svega što sam pročitala, smatram da nema smisla uopšte testirati jeftinije, jer i za kafu kao i sve ostalo važi „koliko para – toliko muzike“, jeftina kafa ne može biti 100% kafa. Ali skupa bi morala biti. Bar bi trebalo da je tako, ne? Videćemo.
Kada već pričamo o pravljenju dobre kafe kod kuće, preporučujem vam par saveta od Altona Browna kako da napravite svoju savršenu kaficu kod kuće. I on kupuje kafu u zrnu, ali ukoliko nemate mlin, ili ne želite da se maltretirate dodatno s time, kupujte manje količine samlevene kafe (najbolje vakuum pakovanja) i držite je u staklenim, dobro zatvorenim (hermetičkim) posudama.
S obzirom na to da je sad pola 2 ujutro, vreme je da završim ovaj tekst. Trebaće mi jedna doobra kafa da započnem dan sutra. Samo bez graška, molim!
Tema teksta je sponzorisana objava, moje mišljenje izneto u njemu nije plaćeno. Ukoliko vam je potrebno više informacija, pročitajte pojašnjenje O sponzorisanim tekstovima.