Ovo nije prvi put da se na ovom blogu piše o cenzuri. Nažalost, moram dodati. Prvi put, povod je bio brisanje odgovora novinara BBC-a novinarki Kurira, koji je volšebno nestao sa blog platforme sajta B92. S obzirom da je moj blog nezavisni medij koji ne finansira niti jedna politička partija, imam punu slobodnu da pišem šta želim, pa tako i ustupim prostor odgovoru i objavim ga u celosti.
Šest meseci kasnije, stanje po pitanju cenzure medija u Srbiji ne da se nije promenilo, nego je, rekla bih, postalo sve gore. Kao da svakog dana nestane po jedan tekst, pažljivo se biraju komentari koji će biti objavljeni po mainstream medijima, a u poslednjih nekoliko dana za vreme trajanja vanredne situacije u Srbiji stvari su otišle još dalje.
Ljudi su pozivani na saslušanja u policiju zbog svojih tekstova na društvenim mrežama. Povod za saslušanja bilo je “širenje panike na društvenim mrežama”, što je regulisano Krivičnim zakonikom Srbije (Glava 31, KRIVIČNA DELA PROTIV JAVNOG REDA I MIRA, član 343, stav 1 i 2), za šta je zaprećena kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine i novčana kazna (stav 1), odnosno od 6 meseci do 5 godina i novčana kazna (stav 2).
Isti ovaj Krivični zakonik ne odnosi se, čini se, na štampane medije u Srbiji:
https://twitter.com/teascientist/status/469950743286677504
Nastavlja se i sa cenzurom slobodne misli, pa je tako juče sa blog platforme Blica nestao tekst novinara Dragana Todorovića koji je preneo tekst Novice Milića “Ja, AV, podnosim ostavku”, a ja pukom slučajnošču uspela da uhvatim i web cache, sa datumom i vremenom kada je stranica keširana:
Evo ovako, full rezolucija obrisanog teksta "AV ostavka"http://t.co/IDYcg15oMm
— Sandra Simonović ? (@SandraKravitz) May 23, 2014
Ovo su samo dve stavke u poprilično dugoj listi cenzure i represije koja se uporno vrši nad građanstvom, i zbog toga sam oberučke prihvatila da podržim inicijativu “U lice cenzuri”.
Od nedelje, 18.05.2014. godine volonterski sam se priključila timu info.poplave.rs sa željom da pomognem ljudima kojima je poplava odnela ceo život. Ovih 6 dana susreta sa tugom ljudi, haosom koji je nastao i za koji, očito, niko neće odgovarati, i više su nego dovoljna obaveza da stanem u odbranu slobode mišljenja i izražavanja, zagarantovane Ustavom Srbije!!!
U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.
Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.
U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.
Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.
Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.
Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.
Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.
Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.
Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.
Ukoliko imate i vi blog, prekopirajte ovaj tekst kod sebe i priključite se. Ako nemate, podelite ovaj tekst i tako podržite borbu protiv cenzure, jer ljudi moraju saznati šta se dešava.
Spisak uključenih blogova raste iz minuta u minut, a kako nisam sigurna da ću uspeti da ispratim sve, ostavljam link do Nikolinog bloga, gde možete pogledati ko se sve do sada priključio.
ne dozvoli, molim RT, hvala! pic.twitter.com/wj110YQQXK
— Anne Marie Curcic (@anmaribg) May 23, 2014
Svaka čest za text i sve textove koji bude svest!!! Ministar informisanja je davno izučio školu!!! Zar nigde još nisu objavili imena postradalih?
Lena, hvala na komentaru – koliko ja znam, imena nastradalih se nisu objavljivala, samo imena onih koji su i dalje nestali…
Sandra, za “Ja AV podnosim ostavku” ne podržavam ali donekle mogu da razumem makar privremenu cenzuru, međutim za ove druge, jer su provereno cenzurisani, pošto je najčešće slučaj da se usled ogromne čitanosti, sobali server. Pa te čisto pitam koliko je proverena ta info?
Za sve za koje ja znam, tekstovi su bili uklanjani, a ne da nije moglo da se pristupi serveru neko vreme. Bilo je i DDoS napada, bilo je i preopterećenih servera, ali moj tekst je posvećen samo onima koji su bili objavljivani, pa su nestajali, jer – eto, nekom se nije dopalo šta piše.
Recimo, radio 021 je obrisao tekst o Jorgovanki, i nisu ga vratili čak ni kad ih je tužila – sećaš se, sigurna sam…
Srbija je bara primitivnosti, a ljudi koji misle svojom glavom i ne boje se da kazu sta misle, su ostrva na koja mi jos uvek nadam se normalni,mozemo da okrepimo svoju dusu
Sramno, Ali ocekivano od tekuckih vlasti. To su naucili od Milosevica. Razlika: U Slobino vreme nije bilo interneta, tako da Im Milosevic nije ostavio recept kako da ucutkaju internet / drustvene mreze – malo teze nego tradicionalne medije.