Odmah da znate: neću biti ni politički, ni socijalno korektna. Biću fina tek toliko što neću spominjati lična imena.
Ako se prepoznate – drago mi je. Ako se naljutite – javite, da uštedim na novogodišnjim čestitkama.

E, dobro, pošto smo to rešili, prelazimo na temu današnjeg broja.
Odeš kod nekog na kafu/čaj/alkohol. Lepo, fino i kulturno pozvan. Jaaaao, dođi da se druuužimooo! Super! Kul! Jedva čekam! Nismo se dugo videli, pili kafu/čaj/alkohol!
Dobiješ, još finije, tu svoju kafu/čaj/alkohol. Sve super. Kul. Pričate, srčete, gledate, zverate, smeškate, onako, lepo.

I taman kad ti je najlepše, taj što te superkuljaojedvačekam pozvao da pijete kafu/čaj/alkohol – krene da zeva. Pa zeva. I zeva. 
I jaaao, što mi se spava! Pa ne znam šta mi je. Zev. Pa, jao, što sam umoran! Pa, jao, sutra moram da ustanem ranooo! Zeeev!
I presedne ti lepo kafa/čaj/alkohol, jer se – s pravom! – osećaš nepoželjno.
I onda se setiš – jaoo, pa to je razlog što se nismo dugo videli, pili kafu/čaj/alkohol!

Ne umem da nabrojim koliko puta sam se osećala tako bezveze, jer mi domaćin/domaćica krene da se tegli po stolici/fotelji/krevetu, kao da sam izbeglica, pa sam tu tri meseca, pa nemam gde drugo da odem, a njima žao da me izbace iz stana!

Nemojte me zvati kad ste umorni. Zev. I kad morate da ustanete rano sutra. Zev.
A ne morate da me zovete ni kad imate pola sata praznog hoda u životu, pa se dugo nismo videli, pa bismo baš u tih sat vremena mogli da popijemo kafu/čaj/alkohol.

Tursku kafu pijem oko sat i po vremena.
Nes i ove instant iz kesice – dva sata.
Čaj pijem sama.
Alkohol pijem celu noć.

Zapišite to negde sebi, da uštedimo jedni drugima i vreme i spavanje.

Mislite o tome.

Zev.