U ovom tekstu biće reči o par osnovnih pravila za komunikaciju i ponašanje na Fejsbuku, ukoliko vodite nalog u profesionalne svrhe. Dakle: Zašto ne treba spamovati/spemovati (i šta je to, uopšte). Zašto ne treba maltretirati ljude porukama, bilo u inbox, bilo kroz updates. I ovde najvažnije: zašto ne tagovati ljude na slikama na kojima nisu.

Krojački atelje Šnajderaj je dobio prvo profil, pa fan stranicu iz prostog razloga što mi je u samom početku bilo mnogo lakše da upravljam preko profila – jer da bi pozvao nekog da postane fan nečega, moraš biti prijatelj sa njim. Da ne bih zbunjivala ljude ličnim profilom, napravila sam poslovni, koji obećah sama sebi da ću obrisati kada fan stranica Krojački atelje Šnajderaj stigne do 2,000 ljudi. U međuvremenu sam shvatila da mi je profil ipak potreban – samo i isključivo za komunikaciju sa ljudima. Jer je u to vreme samo preko profila mogla da se šalje poruka nekom. Ali, ne bilo kakva poruka.

Veliki broj ljudi će odustati od komunikacije ukoliko je potrebno da pišu mail – samo zato jer ne znaju kako drugačije. I to je fakat.
Internet je ljudima pojam za fejsbuk, i obrnuto. Sve što može da se uradi preko toga, uradiće se. Pročitati vesti, komunicirati sa ljudima. Sve van toga ne postoji. Facebook je olakšao komunikaciju, i to je isto fakat.

Nikada nisam postovala slike pod profil, nego na fan stranicu. I to po jednu, eventualno dve slike dnevno. Sva važna obaveštenja koja imam pišem na fan stranicu i twitter (koji vodim kao “živ” čovek, komuniciram sa ljudima, pišem normalno – ne kao robot).

Dala sam sve od sebe da me niko ne doživi kao dosadan korpo nalog, da se što manje njih unsubscribuje, (statistika pokazuje samo 68 ljudi od početka do momenta pisanja ovog teksta, kada ih ima 1700).

I onda se neko doseti veoma pogrešne ideje: tagovati druge ljude na svojim reklamnim fotografijama. Ili postovima – beleškama. Koje, zapravo, nemaju nikakve veze sa Krojačkim ateljeom Šnajderaj, ali ni sa mnom lično.

Sav moj trud da KA Šnajderaj prikažem na jedan način i sačuvam od toga da postane ljudima dosadan pada u vodu.

Zašto ne treba spamovati: zato što ne želite da neko za vas kaže – uh, al’ su dosadni, staviću ih na hide, ili još pogubnije – neću više biti fan njihove stranice!

Šta je spam?

Spam je svaka poruka koju primalac nije tražio, koju nije želeo da dobije i ako se on izjasni da je smatra netraženom i neželjenom. Ova tri uslova su potrebna i dovoljna da bi neka poruka mogla biti proglašena spamom.

Bezbrojne poruke koje neki korisnici primaju imejlom, a koje reklamiraju proizvode za koje nikada nisu izrazili interesovanje, obaveštavaju o temama na koje se nisu pretplatili, lažne privatne poruke koje vode na stranice pornografskog sadržaja, i sl., samo su neki od oblika spama. (izvor)

Zašto ne treba maltretirati ljude porukama u inbox ili slanjem updatesa: iz istog razgloga zašto ne treba spamovati!

Zašto ne treba tagovati ljude na fotografijama na kojima oni nisu: iz istog razloga kao i prethodna dva. Plus, izazivate zabunu među potencijalnim kupcima / korisnicima usluga.

Zamislite sledeću situaciju: Krojački atelje Šnajderaj je tagovan na fotografiji, recimo, ruku. Šnajderaj niti pruža manikir, niti šije ruke, još manje nokte. Šnajderaj može biti tagovan na fotografiji nečega što je on sam napravio, ili događaja na kojem je bio. Neću dozvoliti ništa drugo.

Najvažnije pravilo svakog poslovanja koje je u vezi sa internetom, a naročito fesjbukom je – ne smete biti dosadni!

Ne smete dozvoliti sebi luksuz da izgubite ljude. Kome ćete onda pružati usluge – prodavati robu?!