Primećujem da podcast trend (sa, eto, 7 godina zakašnjenja, a verovatno zbog najzad omogućenog bržeg interneta) stiže i u Srbiju. I odmah da vam kažem: što se mene tiče, nije morao ni sad. Nije da ste svi toliko ružni, pa ne mogu da vas gledam. A mnogi čak imaju i lepu boju glasa i prijatno je slušati ih dok govore. Primarni razlog je u sledećem: nemam toliko vremena.
Čulo sluha mi služi za muziku. Radio (da, zamislite, ima još uvek nas koji slušaju radio. I to ne samo online!). Telefoniranje. Glasovnu komunikaciju.
Gledam film. Fotografije. Serije.
Čitam.
Kada čitam knjigu, nečiji blog, novine, pratim tviter, fejsbuk… usput mogu da slušam muziku. Javim se na telefon bez problema, dok čitam nešto. Samo zaklopim novine / ostavim kursor na levitira iznad reči, ispričam se i nastavim gde sam stala.
Ukoliko nisam u mogućnosti da boravim na nekom predavanju koje me interesuje, veoma mi znači da postoji direktan prenos, i da mogu da ga gledam u momentu dešavanja. Nemontiran snimak. Skoro niti jednu konferenciju nisam odgledala naknadno. Jer i dalje ostaje nemontiran snimak. Ali sam zato pročitala sve blogove koji su izveštavali o tome.
Dopada mi se Brankova ideja o kuvanju uživo, apsolutno podržavam ideju i gledaću ga svaki put kada budem u prilici da pratim, i kuckati na četu istovremeno :) . Ali ne verujem da bih gledala “reprize”, odnosno, snimak toga, jer u tom slučaju kuvanje uživo poptuno gubi draž koje inače ima za mene.
Filmske recenzije u vidu video bloga? Ne.
Lični blog kao video? Ne.
Pisana reč jeste mrtva reč, jer ne može da se brani, ali pisana reč dozvoljava da bude prenešena mnogo lakše nego izgovorena. Kada mi se dopadne neki tvit, retvitujem ga. Kada mi se dopadne neka misao, kopiram je i podelim sa vama.
A kako da podelim sa vama nešto što je neko izgovorio u kameru? Da radim clipping?
Informacija je informacija samo u prvih nekoliko trenutaka svog postojanja online. U roku od svega par minuta ona postaje podatak.
Sledeće znate i sami: sa svih konferencija u globalu je ostalo upamćeno samo ono o čemu su posetioci tvit(ov)ali u datom trenutku, ili pisali kasnije na blogovima. Ono što je pismeno objavljeno lako je pronaći na internetu. A kako da pretražim vaše misli iskazane u nekoliko desetina nasnimanih videa?!
Mislite o tome.
Zmua bre sto tako hejterski .. msm ok je ukusi se razlikuju ali neke stvari je ipak tesko napisati i nije svako sposoban to da uradi na dobar nacin. Podcasti su odlicna stvar koja moze da se prati i u pokretu, ili pak u nekom vise "mehanickom" poslu, takodje ne rade svi podcaste na pravi nacin, al zato su nam tu razne mogucnosti pa kome se sta svidja nek izabere :D
:)) hm, nije mi delovalo toliko hejterski, ali ako kažeš da jeste… :)
istina, postoje različito pismeni ljudi, kao što postoje različito rečiti ljudi.
meni je, ipak, lakše da čitam, pa makar i polu-pismene ljude, nego da tražim u video/audio materijalu ono zbog čega sam došla tu..
ali, u pravu si, ukusi različiti, pa tako i publika :)
Slažem se draga Zmua sa tobom. Ja lično ne volim te video/audio blogove, niti ih čitam (tj. slušam). Ako ima tekst kao dodatak, onda je ok, inače ne. I baš iz tog razloga, jer slušam muziku, pričam na Skype ili nešto treće. Čitanje je čitanje, i blog tome služi. Mnogo je onih koji odugovlače, pa razmišljajuuu pa taako…kažu po koju pametnu. Ovako pišu što misle, a koliko im je za to trebalo vremena, ne zanimam me :) Nemam ga toliko da mogu da trošim da slušam kako drugi razmišljaju.
I da, hvala onome ko izmisli live streaming. :)
@ dadica – pa to… mnogo brže ja čitam nego što vi pričate :)
Ja često koristim telefon, snimam njime i video fajlove i fotografije. Pa bi mi značio blog gde mogu da plasiram video klipove, praktičnije mi je tako. Mada je pisana reč zakon slažem se sa vama.