Fejsbuk, Tviter, Bloger, Flikr, Linkdin, privatni mejl, poslovni mejl, lični kompjuter, kompjuter na poslu, dokumenti zaključani šiframa, komentarisanje na forumima, novinskim člancima – koliko puta dnevno unesete negde korisničko ime i šifru? Koliko puta dnevno dođete u situaciju da negde morate da se registrujete i upišete svoje korisničko ime i šifru? Sve je više mesta na Internetu koja od nas zahtevaju da se registrujemo, i mi smo sve ležerniji i opušteniji dok pristajemo da nekome damo podatke o sebi. Da mi je neko 2003. godine kada sam aktivno počela da koristim Internet rekao da ću se bez problema potpisivati punim imenom i prezimenom, rekla bih mu da je lud. Kako bismo skratili proces i ubrzali dan, registrujemo se putem Fejsbuka/Tvitera gde je moguće, ili koristimo isto korisničko ime i/ili šifru širom Interneta.

I, eto ga problem.

Neko će reći: Ali, baš me briga, ionako nemam šta da krijem! A da li biste voleli da sa vašeg profila na Fejsbuku neko šalje raznorazne poruke vašim prijateljima bez vašeg znanja? Ili da neko dobije pristup vašem mejl-adresaru i svim poslovnim partnerima čestita božićne i novogodišnje praznike u vaše ime, a sa svojim proizvodima (Neko rekao “Enlarge your penis”?)?

 Ovo je informatičko doba, zlato XXI veka je informacija!

Da vas neko zaustavi na ulici i krene da postavlja pitanja poput:

  • Gde živite?
  • Koliko imate godina i koji je vaš bračni status?
  • Koliko često izlazite u grad i na koja mesta idete?
  • Šta najviše volite da jedete i pijete?
  • Sa kojim se prijateljima najčešće družite?
  • Njihovi odgovori na prethodna pitanja?

u najboljem slučaju biste ga pogledali bledo, opsovali i brzo produžili dalje. Ukoliko neko dobije pristup vašem Fejsbuk nalogu, potrebno mu je oko 7-10 minuta da prikupi sve ove podatke. Da li i dalje mislite Baš me briga, ionako nemam šta da krijem?

Zašto su informacije važne? Odgovor na ovo pitanje zna svaka osoba koja je vodila bilo kakav posao. Znati šta potrošači žele i koje su njihove mogućnosti – pa to je Sveti gral bilo koje firme/kompanije/preduzetnika! Na istraživanja tržišta se troše milijarde evra godišnje samo da se dobiju ovi podaci, koje vi Fejsbuku ostavljate besplatno :)

Naravno da nećete dozvoliti da se neko služi vašim podacima. I naravno da ćete odmah sad promeniti svoju šifru! Neće više biti 123456, nego mojanovašifra. Ili datum rođenja nekog vama bliskog. Devojačko prezime vaše majke. volimmikijanajvišenasvetu. I nijedna od njih neće biti dovoljno jaka – jer svi ti podaci o vama negde već postoje…

Koja je najbolja šifra? Ona koja nema ama baš nikakve veze s vama.

Najbolje šife su one koje prestavljaju nasumičan niz između 8 i 12 brojeva i slova, poput: 1Px44Es8, Lw23s8Df, z8M1kl35XC i slično. Jasno vam je da je ovo već malo teže “provaliti” i slučajno pogoditi. A sad se javlja drugi problem – ili prvi, onaj zbog kojeg svuda i stavljamo istu šifru (i time olakšavamo posao dokonima): kako popamtiti sve to?! Najjednostavnije rešenje je: zapisati sve u neki dokument na kompjuteru! Da? Ne.

Prva opcija je da zapišete na papir, koji ćete čuvati na nekom sigurnom mestu. I onda ga izvlačiti svaki put kada vam je neophodno da se negde ulogujete.

Druga opcija je da šifre ipak izmenite tako da budu sigurne, vama pamtljive, a ne tako lake za “razbijanje”, recimo: da zamenite slovo A sa 4, E sa 3, I sa 1, O sa 0, pa tako dobijete recimo M0j4N0v4Š1fr4 – što ne znači da je ova sintagma dobro rešenje, naravno – data je samo kao primer. Ovo je dovoljna predostrožnost za sve obične korisnike Interneta.

Treća opcija je password management system – sistem za upravljanje šiframa. Zbog sve veće potrebe da se upamti ogroman broj šifara, neki pametniji ljudi su napravili razne aplikacije koje čuvaju vaše šifre. Potpuno subjektivno ću vam preporučiti Tefter – password management system, koji će sve one nasumično odabrane šifre pamtiti umesto vas. Jednostavan za korišćenje, dovoljno siguran da ga koriste profesionalci – oni koji čuvaju malo bitnije podatke od toga šta su danas jeli i gde idu u šoping. Zapravo, svi čiji poslovi zahtevaju sigurnost podataka bi morali da se imaju potpuno nasumične šifre i da se služe nekim od ovih sistema.

U svakom slučaju, birajte šifre pažljivo, kao i osobe kojima ćete šifre eventualno poveravati.

Jer, recimo, dovoljno mi je da znam u kojoj banci imate račun i koje vam je devojačko prezime majke (ponegde se eventualno traži i JMBG) i da mogu da dobijem bez problema telefonskim putem stanje na vašem računu :)

Photo: http://www.securityaegis.com