Kraj godine je tu za sumiranje utisaka, urađenog, planiranog i (ne)ostvarenog, onoga što se desilo, onoga što smo očekivali da se desi – a nije. Kraj godine je idealan za pravljenje “Naj” lista, što ću u narednih nekoliko tekstova i uraditi. Za ovaj put, po ličnom i time sasvim subjektivnom mišljenju, sastavljam listu tekstova objavljenih u ovoj godini, a u mom brauzeru zabeleženih zvezdicom (bukmarkom). U trenutku čitanja su na mene ostavili dovoljan utisak da sam poželela da ih nekad pročitam ponovo i – eto ih ispred vas.
Napomena: tekstovi u listi su rangirani po abecednom redu naziva bloga.
Devedesete | Also sprach Siobhán
Zbog:
Evo, vraćam vam i internet, i touch-screen mobilni telefon, nosite sve. Ali mi vratite onu staru mene. Onu koja se nije nervirala zbog politike i političara. Kojoj ljudska glupost nije predstavljala opterećenje, već onako, zabavnu pojavu. Vratite mi staru mene. Jer ja stvarno više nemam snage. Ja ne mogu ovu zemlju. Ja ne mogu ovu 2011. Nema svrhe.
Zajednica i slow motion (iliti Svi ste vi jajare) | Ako sam sisala vesla…
Zbog:
Svi ste vi, bre, jajare. Da, i ja. Jajara sam što i ja ćutim, a upravo ću vas zbog toga ovde kritikovati. Gori ste od francuskog dvora u 17. i 18. veku jer umesto orgijanja jebete jedni druge u zdrave mozgove i umesto veneričnih bolesti prenosite irelevantne tračeve koje vam nahrane ono malo ega što imate na milisekund, a onda ni vi od toga nemate ništa. Što se mene tiče – to ovde prestaje. Danas i odmah.
Svi znamo šta se priča. Svi znamo ko je šta radio, ko je koju konferenciju organizovao, ko je koji poslić odradio ili nije, ko je kojoj stranci nekad pripadao, kako je gde došao, sa kim se na kojem skupu zajednice kresnuo (i da li je seks bio dobar ili loš) i ovaj Internet sve to pamti, pa samim tim i zajednica. Svi znamo i svi znamo šta svi pričate. I šta sad, braćo i sestre moje džukačke? Kuda to vodi, šta od toga imao i zašto?
Velike zamke za male preduzetnike | Boris Krstović
Zbog:
Stvorite vrednost!
To što ste napravili mora da donese odredjenu vrednost korisniku (eng. create value). Da, ovo mozda zvuči (ponovo) kao otkrivanje Amerike, ali neverovatno je koliko svi mi precenjujemo svoje ideje i rešenja koja pravimo bez sposobnosti zdrave analize da li i koliko donose vrednost.
U jednoj rečenici morate biti u stanju opisati šta rešavate i koju vrednost donosite. To nije marketinski mumble-jumble, to je jedini način na koji preduzetnik mora da razmišlja, to je nešto što mu mora biti ugradjeno u kernel.
Nebitno je sta vaše rešenje radi i kako funkcioniše. Samo je bitno koji problem rešava i koliku vrednost donosi. Izbegavajte floskule “štedi vreme i novac”, jer to samo znači da ni vi sami nemate pojma gde donosite vrednost (a najverovatnije u tom slučaju ni ne donosite).
Kako sam zaradio svoj prvi milion | Detozin
Zbog:
Neke moje bivše kolege i koleginice su sedeli po PETNAEST GODINA u propaloj firmi, mada praktično nisu dobijali platu (?!?) Dok sam ja torbario od vrata do vrata da napravim neki posao, kompenzovao PVC-prozore za flajere, svojim rukama vezivao armaturu i mešao malter – oni su čekali da im neko da platu zato što ispijaju kafe u kancelarijama sa isključenim telefonima, i paučinom do plafona. Ima mnogo takvih gnevnih i razočaranih ljudi koji zaista veruju da su ljudi poput mene lopovi i paraziti, direktno odgovorni za njihovu zlu sudbinu. Treba li da ih žalim?
Nek žale sami sebe – to uostalom jedino i znaju da rade. A ako će im biti lakše – nek o meni misle šta god hoće…
Tajna uspeha | Dragana Đermanović
Zbog:
Najgore je kad si mlad. Ne. Najgore je kada si mlad i imaš potencijal. Tada dobiješ neku priliku, neki put tu je i brzi uspon. I tada, tek kad zakoračiš uzbrdo misliš da si već gore! Toliko je lepo – da ne veruješ da može bolje. Toliko je zadovoljstva – misliš trajaće dugo!
I baš tad, vidiš divne plodove svakakvih izazova. Misliš, sve voće sveta za mene zri! I za mene je sazrelo. Ej! Sad je tu i ko zna da li će ga biti sutra! I bereš! Jedeš i daviš se u trenutku. I zapostaviš rad. Tu je prvi pad.
Svako sledeće ustajanje je teže, jer je poverenja manje. Poverenja od ljudi koji daju kvalitativne inpute. Svaki put, posle svakog pada biće ih sve manje i posle svakog pada sve si više sam. Padala sam ja. I sad padam. I znam šta ti pričam!
Produži život | Drveni advokat
Zbog:
Mamin prijatelj s dijalize Žarko dobija bubreg! Posle njega, mi smo najsrećniji ljudi na svetu! Donirajte organe! Posle smrti vam ne trebaju.
Mislite o sebi | Eniax Ground
Zbog:
A onda neko umre u 21 godini. Od čega god. Kako god. Nije vredno života.
Da imam dovoljno novca, voleo bih da svakom od vas dam mogućnost da zarađujete onoliko koliko biste želeli a da za to radite 16 sati dnevno. Shvatili biste pre ili kasnije da to zapravo nije ono što ste želeli. Tražili ste tron a na putu zaboravili sve zbog čega ste hteli da budete gore.
Miriše na život i tera da se živi | Mahlat
Zbog:
Verujte mi, imala sam milion razloga da se ubijem. I najverovatnije da bih, samo nisam imala vremena, morala sam da rešavam probleme.
(…)
Jer dete je, rekao je Duško Radović – ono što miriše na život i tera da se živi.
Ja tako mirišem život u ovom smradu koji me okružuje.
Groblja su puna onih koji su imali prednost | Transformation blog
Zbog:
Tata nije dugme, nego je rajsfešlus. Spoji se sa tvojim srcem više nego što misliš. Moj je bio maher u tome, mada to nije ni znao, kao što je bio maher i u vaspitavanju što je, za razliku od ovog prvog, mislio da zna, a ja sam bio maher u tome što sam greškom mislio da ne zna. Naravno, to je bilo onda, gledano iz mog ugla. Ja tada nisam imao njegov ugao nego sam imao svoj špic-pogled na svet, poprilično oštar i mršav, kao što sam bio i ja.
(…)
Voleo bih da mogu sada da ga pitam, da li na onoj strani ljudi poštuju prednost. Voleo bih ali ne mogu. Mogu samo da poželim da je moj tata otišao tamo gde se ne zaboravlja. Tamo gde je lepše i sigurnije čak i od mog srca.
Sreća je nešto drugo! Bogatstvo nisu pare, bogatstvo je nešto mnogo veće! | Verkić
Zbog:
Završi se moj posao od mesec i po dana. Ovakav, onakav, sada više nije bitno. Bitno je da sam izdržala, da su me pohvalili, da su me svi zaposleni lepo ispratili i poželeli sreću. Svo to priznanje, osmesi, stisnute ruke su za mene mnogo veća vrednost od onih 14.000 dinara koje dobih za mesec dana.
(…)
Ponosna sam što imam ovoliko godina koliko imam, što mi je zdravstveno stanje takvo kakvo jeste a uspela sam izdržati sve ono što sam izdržala.
Ponosna sam što nisam odbila posao!
Bogati imaju para jer su škrti, ili… | Zubarica
Zbog:
Koliko vi znate ljudi koji neće da jedu jučerašnji hleb?
Ja – bezbroj.
Koliko znate roditelja koji će ili svom detencetu (studentu) ići da kupe svež hleb, jer “dete neće” jučerašnji?
Ja – opet bezbroj.
Da li je to čuvena nemačka “škrtost”?
Da li su bogata država – jer su škrti?
Da li smo mi bogatiji nekim drugim kvalitetima, pa nam se može da ne škrtarimo na tako mizernim izdacima kao što je hleb?
Vrlo je verovatno da sam izostavila neki dobar tekst – budite tako dobri i ostavite linkove u komentarima do svih tekstova za koje smatrate da su ostavili traga u ovoj, skoro pa gotovoj, 2011. godini.
Photo: http://cdn.pastemagazine.com
Hvala ti mila!
Sećam se, tekst je nastao u jednom dahu. Nekako je istrčao u trenutku ljutnje, u želji da skrenem pažnju na prave, zaboravljene vrednosti. J edan deo želja mi je ispunjen, bar privremeno, a drugi …. biće i to, samo da je nama nas.
nema na čemu, hvala tebi, Verkić, što nam pišeš i pišeš i pišeš ;)
Zmuki, smestila si me međ' opasno društvo. Samo mi je žao što tema teksta koji ti se dopao nije baš… "lepa". No, šta da se radi. Biće valjda bolje 2012. godine. Dosta smo mračili po blogovima, red je da se i kod nas nešto lepo desi, Boga mu ljubim! :)
(To je bio pokušaj optimistične Šivon ;) )
pa šta znam, valjda ti "mračniji" tekstovi ostave uvek nekako jači utisak od onog lepog. ne znam da li je to dobro ili loše…
dopada mi se optimistična šivonka ♥