Znate ono: uđete u butik, odmere vas od glave do pete – i ne konstatuju više. (One koji su dovoljno važni da ih u svakom butiku dočekaju raširenih ruku, pozdrave kafom, čokoladom i poljube stopala molim da odustanu od čitanja ovog posta i pređu na Zato što je moje belo belje od tvog belog. Hvala lepo. Molim lepo.)
Moje uvek veselo – Ćao!
Jedva čujno – dobar dan.
Zato što je ona procenila da ja nemam dovoljno para za kupovinu kod nje. Zato nisam dovoljno dostojna njenog osmeha i pogleda. Jer ona, božemoj, radi na procenat i nema vremena da se zajebava sa nama običnim smrtnicima koji kupimo nešto kod njih dovoljno retko da nas nikad ne zapamte.
A znate ono: uđete u butik, saleti vas tri prodavca istovremeno, sve mlateći se međusobno, uz preterano ljubazno: Izvoooliteee! Kako možemo da Vam pomognemo??? trep trep
Tako što ćete mi sjahati s grbače, hvala?
Jer oni, božemoj, rade na procenat i nemaju vremena da se zajebavaju sa pravilima lepih međusobnih odnosa i ukusnog posluživanja mušterija.
A ima i onih: uđete u butik, jave vam se fino, kažu: Obratite nam se slobodno kada vam bude trebala pomoć i nastave da se smeškaju, stojeći sa strane? Znam, i meni je trebalo vremena da se setim takvih prodavaca.
Poznate su vam situacije kada pokušavate da skrenete levo na prometnoj raskrsnici, pa vam 38 automobila svira od pozadi, nemaju pojma što, jer ne vide šta se dešava, ali oni žure! jako žure! ‘Alo, majmune, mi žurimo! truuuuu! Glupačo, pomeri taj auto! truuuuuuuutrutruuu! Jebo te truutru! ko ti dade dozvotruuuuuulu!
Ne tako retka scena (nažalost!) u svakom gradu u Srbiji: tri trake za oba smera, deli ih dupla puna, a mama/tata sa detetom pretrčava na samo 50m od pešačkog prelaza/semafora. E jebo tebe baš taj ko ti dade zdrave ovarijume/testise! Sutra će to isto dete bez tebe na ulicu, pa kada ga tresne auto, onda ti kriv vozač?!
Biće ovog još. Ostanite uz naš program.
I, naravno:
Mislite o tome.
posto mene ne poljube u stopala i ne docekuju cokoladom :( ja procitah ceo post… :)
mislim da se svima desava da ih prodavacice gledaju na fazon nemas-ti-para-za-to, ja-sam-bolja-od-tebe, jer ona naravno i radi u butiku jer to sve moze sebi da priusti…
ljudi generalno sebi daju previse na vaznosti, al to je vec vreca govana koju svako mora da nosi na svojim ledjima
clap-clap :)
А има и: уђеш у бутик, продавачица која је до тад куцкала поруке на мобилном, погледа те смркнуто (уста јој постану 1 линија), устане, прекрсти руке и ноге, гледа те као да зна да ћеш нешто да украдеш и поздрави те са: Изволите!!!! (уз не-изговорено бљеееееее!)
uh, ima i toga, da. varijacije na temu su nebrojene..
Moji omiljeni prodavci su oni koji me prate po radnji, npr. po Lilly-ju -.-
hahahah! a ja imam običaj da buljim u njih, uz podignute obrve koje jasno pitaju "treba nešto?!" :)
Svi smo izgleda doživeli isto iskustvo… Treba da postoji obuka za ljude koji nešto prodaju, a nije ni to lako, treba vrlo dobro poznavati psihologiju ljudi, šta vole a šta ne…
najjednostavnije unapređenje prodaje glasi:
lični dohodak zaposlenog = fiksna plata +% od prometa
sve dok imaju fiksnu platu, nikome ne pada na pamet da se trudi dodatno…
Da se povezem na temu,nisam ovde da bih branila "BUTIKASICE",niti da iskritikujem iste…5 godina radim kao prodavac po buticima,i to uglavnom u Knez Mihajlovoj,sve vreme dok radim,istovremeno i studiram (zlatna kolevka me nije docekala :)) elem,kao podavac,sam morala konstantno da nudim robu koju prodajem i da prodam sto je vise moguce,jer oni sa "vrha" gledaju,iliti tehnologija zvana kamera cini svoje :/ Da,postoji roba koja se sama prodaja,a postoji i ona koju ja moram da prodam da bih dobila neku platu gde cu moci da platim svoje skolovanje jer sam od budzeta odmah mogla da se oprostim ako sam mislila da radim…Ima u prodavaca kao sto ste naglasele u prethodnom postu,zato se trudim da ne budem ni nalik kao sto su one,koliko je naravno to moguce :)
razumem te potpuno.
izrabljivanje je toliko često, da je to i više od strašnog. to je sad već za krivično gonjenje.