Obećala sam post na temu Tita, 29. XI i Jugoslavije. Onda sam se setila da sam nekada davno (2005. godine), na jednom nekada dragom mi forumu već rekla skoro pa sve što sam imala o tome.
nije do tita
već do evropske unije u malom
imali smo ekstra drzavu
ko nam je kriv kad smo imali idiote na vlasti, koji nisu mogli da se dogovore da naprave konfederaciju – savez drzava, pa nek ni nemamo glavni grad, nek se menja na svakih godinu dana, nek imamo 7 predsednika, 7 premijera
šta bi nam falilo?
bilo je dobro
poenta je u veličini tržišta
koje je zaista bilo moćno
sad možemo da plačemo za evropom
umesto da smo nju doveli kod sebe
mi sad treba da idemo do nje
dobro nam je….
skapasmo od gladi koliko je dobro…
aj da vas čujem sad
očekujem drvlje i kamenje na ovaj moj post
samo se vi mrzite i dalje
i crknite u svojoj mrznji
bilo je dobro
sad nije
Mislim da nemam šta više da dodam.
Za one koji bi da krenu da mi pričaju – e, pa daaaa! ali zato što je njima tad bilo dobro, nama sad nije – odustanite na vreme.
Te priče: da je baba muško zvala bi se Duško ne prihvatam. Moja je baba gradila prugu. BESPLATNO! Nije morala da ide, dobrovoljno se prijavila. Šta biste vi sad uradili za dž?!
Jedan mi je deda bio u Titovoj gardi. Od tada i član SKJ. Obe ćerke su mu krštene, svaka se slava slavila, ni krišom, ni javno, nego onako kako se slava i slavi – u krugu porodice i najbliže rodbine. Ništa nikada nije dobio od države, a ni tražio – sve što on i baba imaju, zaradili su, dajući ceo svoj radni vek doprinose za poplave, zemljotrese, požare, socijalno, penziono, zdravstveno… I na šta sad imaju pravo?!
Na Dinkićevih pet ‘iljada, da im zamaže oči i ugreje stomak. Hihi.
Je l’ otimano? Pa otimaju i ovi sad, što na njih ne vičete, oni su živi?! Ovaj umro, pa sad svi po njemu – 20 godina ćutali, niko reč nije smeo da kaže, plašili se da ne ustane i otvori Goli Otok ponovo.
A sad – udri po onom ko ti ne može ništa.
Eee, narode moj…
– A bio je kul lik.
– Sto posto, ćale, vidim – mnogi ga žale…
Mislite o tome.
U većinskom delu se slažem, jedino zameram taj deo gde se spominje džabe rad za državu.
Ovo sada i ono vreme, ne mogu da se porede. Uzeću sam primer armije. Nekada je bila čast biti vojnik, nositi pečat svoje domovine, biti junak i patriota, i tako su te ljudi i doživljavali, sa punim poštovanjem. Roditelji su svoju sve terali u vojsku, dok oni koji imaju one što su opravdano bili "oslobođeni" su sve tražili vezu da ih uglavi. Jer tada nisi bio pravi muškarac, ako nisi vosjku pohađao.
Ceo taj odnos se promenio, sad je vojnik najmanji na lancu ishrane, niko ga ne poštuje, i skoro nema šta u kasarni da jede…
Odnos ljudi prema samoj državi se znatno promenio, kao obrnuto. Kako voleti državu koja nastoji da te upropasti?
pa istina, da. o tome i jeste reč – više niko ništa i neće da radi za džabe, jer nema razlog i jer ne veruje ni u šta.
moja je baba verovala da tako treba, da se tako moralno, etički mora. da je država, zapravo, pojedinac.
danas se više ni u šta ne veruje, osim u svoju guzicu.
a to tek poneko…
Kuul ja se slazem u celosti, jest da nisam imao tu srecu da vidim bilo sta od toga, al sam se naslusao mnogo prica i mogu reci da nisam cuo nista lose.
Samo mislim da se uopste situacija u svetu vremenom menja, i ko zna dal bi takav sistem uopste funkcionisao u ovo vreme, al u svakom sucaju voleo bih da i ja malo uzivam u normalnim vremenima :D
Ja sam rodjen te godine kada je Tito umro…par meseci ranije…nemam pojma kako je bilo zato ne mogu da poredim, ali znam da je sada bolje nego pre 10 godina…da svi kradu-kradu….da svi zive na kredu-zive. Ali da svi seru kako znaju kako je bilo, seru…Da iko ima pojma zasto smo ziveli tako dobro za vreme Tita, znali bi i kako takav zivot da vrate…
znas ko sam-mozda je tebi bilo bolje pre 10 godina ali meni i vecini oko mene nije. a zmu dobar ti je tekst.
@ lesa – ha, svi bismo mi to voleli, pitanje je da li bismo se (opet) snašli da živimo kao sav normalan svet….
@ znam ko si – istina, bolje je neko pre 10 godina, to sam vam i pevala u blogpostu https://sandrakravitz.com/2010/10/deset-godina-je-…
a svi seru jer neće apsolutno ništa da urade po tom (i većini drugih) pitanju, lakše im je samo da kukaju, jbg
@ drpop – hvala :)
Eh…
Ja sam imala tu nesreću da sam najlepšim delom svog detinjstva zakačila "ono" vreme ('82. godište). Namerno kažem "nesreću", pošto kontam da bi mi sada ova septička jama i bila OK da ne znam kako je nekada bilo. A znam.
Dok su generacije naših roditelja fino živeli u svetu jugoslovenskog trejd-mark socijalnog spokoja uz blage primese potrošačke kulutre "trulog zapada", šta mi radimo? Umesto da živimo u 1 jakoj zemlji, živimo u 6 karikatura.
Jesam jugonostalgična, priznajem. Kivna sam na sve one koji su doveli do ovoga. Volim svoju sadašnju zemlju, ali ne mogu da se otmem utisku da ni nam svima život bio bolji da smo ostali zajedno. Pa ne može meni biti bliskiji neki Finac, Estonac ili Francuz od nekog Hrvata ili Makedonca?
ne znam kako mi je promakao ovaj dogovor, ali, Šivon, rekla si sve što ja mislim.
neko uporno pokušava da nas ubedi da tvoja poslednja rečenica ne govori dobro i da su nam svi bliži od najbližih.
a ja i dalje to ne razumem.
A mene zajebavaju kad sve kazem sto i ti…
i na mene uvek viču, ali se ja ne dam. ;)
Da je po mnogo čemu bolje bilo, bilo je. Da je valjalo, nije, jer da je valjalo ne bi ga tako lako izgubili. Da je konfederacija bila bolje rešenje, naravno da jeste. Da naša generacija treba da nađe način, da greške prethodnika ispravi – treba. Da mislim da znam kako to vreme da “vratimo” i unapredimo, čini mi se da da i pisaću o tome. Da je post baš kako valja i dolikuje – jeste. :)
o, hvala :)
bilo bi super da smo malo više pametniji, malo manje zadojeni mržnjom i malo normalniji ljudi, komšije, prijatelji
al' šta ćeš.. :)
p.s. jedva čekam tekst
Samo cu reci: Ono sto se raspadne, raspadu je bilo sklono.