ili: Zmua ume da prizna da je pogrešila.
Kada sam prvi put videla naziv fan stranice Škola Bloga, na glas rekoh: WTF?! Pa ili znaš da pišeš ili ne. Kakva sad škola bloga?! Onda otvorim stranicu, krenem da čitam:
Škola bloga ima za cilj da kroz seriju predavanja i praktičnog rada osposobi polaznike, da samostalno uređuju i vode vlastiti blog, uspešno ga promovišu i grade svoju prepoznatljivost na internetu.
OK. Ima smisla ako su u pitanju korporativni blogovi, treba to umeti voditi. Ali lični? Pa valjda je to zato i lično, da piše ko šta hoće, kako hoće i kada hoće. I čitam dalje. I vidim bold, ne mogu da ne vidim:
Predavanja će se održati u prostorijama Gradskog Odbora G17 PLUS NOVI SAD, Bulevar Mihajla Pupina 3/3.
Kucam u afektu, vrlo često. Retko mi se dešava da se, doduše, zaletim ovako kako sam tada, i da se pomračim tako kako sam tada. Ne čitam dalje, tvitnem besno. Trgne me SadClown. Shvatim da sam posle mnogo vremena rekla nešto, a da nisam bila upoznata sa svim činjenicama.
Imam, zapravo, veliki problem sa rasuđivanjem kada je u pitanju sve iza čega stoji bilo koja politička partija. Zaista je lepo kada političari žele da učine nešto za svoj narod, pogotovo na lokalnom nivou, ali ja i dalje imam problem sa shvatanjem da li to rade iz političkih ili malo lepših pobuda. Imam problem i kada uradim nešto humanitarno, da li da podelim to sa drugima, ili da ćutim. Da li se hvaliti i podstaći možda druge da rade isto, ili ćutati i tako izbeći moguće pogrešno razumevanje?
A onda razmišljam, ceo naredni dan, koliko sam možda interesantnih projekata propustila samo jer su bili ideja neke političke partije, ili ih je neka podržala, ili slično. O koliko sam se ideja ogrešila? Ljudi?
Optimista kakva jesam, razmišljam da možda tamo negde neki političar sedi ovako kao ja, obična, najobičnija građanka, pa misli: ako predložim ovo, oni će me ismejati i reći će da hoću da prikupim sebi poene, da radim to iz lične koristi. I misli on tako, misli, i ne uradi ništa. Bolje da se ne trpam ja tamo.
Možda ipak ne treba potpisivati uplatnice u humanitarne svrhe kao NN Lice, nego reći jasno i glasno: Da, to sam ja uradio/la! Pogledaj, ako mogu ja, možeš i moraš i ti!
Zašto ovaj blogpost tek danas, nedelju dana kasnije?
Gledaćete me 12. marta na Novosadskoj TV kako pričam o svom blogu (dobro, gledaćete snimak na YT koji dan kasnije). Jedno od pitanja o kojem je bilo reči jeste tehnička strana održavanja bloga. I koliko je pismenost važna. I koliko je truda potrebno oko bloga. I dalje tvrdim da neko ili zna ili ne zna da piše. Pomoć je potrebna korporativnim blogerima, oni koji bi trebalo da predstavljaju privredni subjekat. A lični blog? Lično si ili zanimljiv ili ne.
Danas sam vodila zanimljivu prepisku, a opet u vezi sa blogom. I opet kažem – pa, ili znaš da pišeš ili ne. Dobijem odgovor da sam surova. Možda. Ali te niko ne može učiti da pišeš, ako ne umeš. Isto kao što ja do sutra mogu da sedim i crtam nečije lice, uvek će mi nedostajati ona finesa koja se zove talenat. Dobro, nastavlja se prepiska, pisanje ili znaš ili ne znaš, ali kako deliti, održavati, koliko vremena uložiti?
Eto, Zmua, zašto Škola Bloga, pa makar i u prostorijama političke partije, ma nek je i u kabinetu Predsednika lično. I nek Predsednik pobedi na sledećim izborima samo zahvaljujući toj Školi Bloga. Neko je nešto uradio za silna pitanja jednog običnog čoveka. Pa makar i u vezi sa tim tolik prostim stvarima kao što su lični blogovi. Pa makar i tek toliko što je oslobodio svoje prostorije.
I, opet, moram da dodam nešto, nisam sigurna da li je to dobro ili loše: da nisam videla da je Mooshema predavač, ko zna, možda bih hejtovala još koji dan, a ne razmislila odmah. Jedini blogovi koje sam pročitala od korice do korice jesu upravo njen, i blogovi Dragane Đermanović i Debeljuce. Pratim ja sve vas, neke od ranije, neke počeh tek skoro, ali sam retko gde išla post za postom, dan za danom, i pročitala 200+ članaka. Sigurno je najbolji potez pročitati šta su napisali u svakom od tih postova, ali ima smisla slušati ih šta o tim svojim pisanjima imaju da kažu.
Jednom sam vam napisala da mi nije problem da promenim mišljenje, ukoliko dobijem dovoljno dobre argumente za to.
Za one koji su ovaj post videli ma kako drugačije od onoga što je napisano, koji traže moje političke poene i smatraju da je isti napisan iz tih razloga – unfollow, da se raziđemo kao ljudi.
Od sad potpisujem svoje humanitarne priloge.
Mislite o tome.
Nisam bila online kada si bacala hejt i flejm ;-)) ali sam propratila dijalog jer ste me ti i @SadClown tagovali u tvitovima. Ne bih imala ništa protiv i da si bila besna i dalje. Zašto? Zato što je to sve pipavo, uvek kada stoji neka stran(k) iza toga.
Mogu da ti kažem da sam ja primila poziv, profesionalno, i prihvatila da radim, profesionalno. Nemam nikakav moralni problem sa tim. Imam problem sa Majom Gojković, ozbiljan, ideološki, ali ga apstrahujem u ovom slučaju. :-))
Međutim, isrekno, ono što me opušta u vezi sa ovim projektom, je potpuno subjektivna stvar – pozvao me je autor čiju knjigu smo objavili. To su relacije u kojima ne kažeš ne. Ili, bar ja ne ;-)
Pisaću svakako kako je bilo :-)
pa, zapravo, kao što naglasih – da nisam videla da stojiš ti iza svega (makar kao predavač samo), verovatno bih tu i tamo mrmljala još koješta.
ali, pošto sam, čitajući ono što pišeš, odavno razumela tvoj odnos prema politici, ali više od toga, odnos prema poslu, pisanju uopšte, i najbitnije: odnos prema blogu i njegovom značaju za tebe (hint: blogopen), valjda sam s pravom promenila mišljenje u: ovo može i biti dobro.
a na predavanjima možeš slobodno samo da podeliš linkove ka određenim postovima, kao i Romanovim komentarima /moraću da ga pitam za dozvolu da objavim objašnjenje zašto se Exit ne može izgovarati kao Eksit :)
btw, mislim da bi, kada smo već u ovoj temi, je l', Kolegijum stvarno trebalo da razvije neke Škole Korporativnog Blog(ov)anja, Tvit(ov)anja i Fejsbuk(ova)nja
nekima bih to i poklonila, lično platila! prosto mi preskoči srčani mišić svaki put kada vidim pojedine naloge na Fb-u. tuga, jad i bluz.
Ne slazem se da ili umes ili ne umes da pises. Talenat je vazan, ali mislim da se vestina pisanja moze razvijati. A ako moze da se razvije, moze i da se nauci.
A sto se tice glavne teme posta, i ja dobijam ospice kad vidim da je politicka organizacija iza necega potencijalno vrednog, ali shvatam da si u pravu: glupo je propustati prilike zbog toga. Uostalom, poenta je sta cemo mi kao korisnici da dobijemo, a to sto neko skuplja poene, njihova stvar i njihovo pravo.
hm. moguće. isto kao što te vežbom nauče da izvučeš pravu liniju bez lenjira, tako mislim i da je moguće da naučiš da smisleno pišeš.
samo mislim da je dug put od prave linije do arhitekte – ako se razumemo :)
mada, istina, ne moramo svi biti arhitetke, niti bi trebalo težiti tome. dovoljno je i umeti prave linije nacrtati..
a tema. da. teram sebe da ponavljam svaki dan to što sam napisala: ko zna šta si propustila i o koga si se ogrešila.
svakog dana, u svakom pogledu… i tako to :)
Čitam te redovno, ne volim da komentarišem, ali ovaj put nisam mogao odoleti.
Da li si nešto propustila? Verovatno jesi.
Da li si se o nekog ogrešila? Teško. No, sve i da jesi, to je cena posedovanja stava i opredeljenja da javno iznosiš isti. Za ovoliko vremena koliko te poznajem, mogu sa sigurnošću da kažem da deluješ kao neko ko je rešen da ide tim putem.
Što se tiče stranaka, zaziranja koje pojedini imaju od istih, i etiketiranja svega što one tj. njihovi aktivisti pokušaju da urade, uz obrazloženje da se iza svega krije zadnja namera (koja naravno po defaultu još mora da bude i loša) – to je nešto sa čime se srećem gotovo svakodnevno.
Uvek volim da se setim situacije iz izborne kampanje 2008. Čvrsto stojim iza svojih uverenja i iskreno se borim za njih. Radili smo punom parom 24/7. Malo spavaš, tenzija, pokušavaš da si na tri mesta odjednom i nekako, uz velike napore to i uspevaš. Razgovaraš sa ljudima, slušaš njihove stavove, neko te voli, neko ne, neko je ljubazan a neko i sušta suprotnost.
Iscrpljuje. Ali to volim. To je moje opredeljenje, kao što je ovaj blog tvoje.
I onda dođem u situaciju da učestvujem u radnoj grupici koja treba da održi jedan press o problemima mladih. Tu je nekoliko strana koje neću navoditi, i jedan predstavnik ne tako velike studentske organizacije. Ima jedno 30ak godina, organizuje izlete za keš. Pošto sam pozvan kao učesnik, sedim i slušam. I sve lepo fercera do momenta kada se dogovara redosled govornika. Predložim raspored, sebe ne stavim na poslednje mesto i to se mom sagovorniku ne dopadne. Bože moj, ja predstavljam mlade političare…fuj, fuj, fuj…pa to mora da ide na kraju.
E nećeš ga majci! Dotični se pere od politike, al ga već vidim kako zna da zakuca na vrata institucija i traži donaciju za sportski turnir. Ili edukaciju u prirodi. Ili nešto treće.
Znaš, u tim političkim strankama sede ljudi od krvi i mesa. Nisu oni stranci, mnoge od njih poznaješ, piješ pivo sa njima,,,to su ljudi iz lokala, koji mu žele jednako dobro kao i ti.
Oni su samo odabrali put koji smatraju ispravnim, u nastojanju da taj isti lokal učine boljim.
Neki to i uspevaju, neki ne, ali to već zavisi od čoveka.
A što se pisanja tiče, to je u suštini zanat koji se može usavršiti. Treba da vidiš moje priče iz prvog srednje. I na ovim danas se može toliko toga poraditi. Pitanje stila je već nešto drugo. Po meni, a neko će me već ispraviti ako grešim (hehe znam i ko), stil je kick ass faktor. Ostalo su cake koje se daju naučiti, izbrusiti.
U konkursu za školu bloga, traži se tekst. Na zadatu ili slobodnu temu. Važno je videti da su ljudi sposobni da svoj stav pretoče na papir, i da to izgleda ok. Da imaju afinitet prema pisanju, i da su sposobni da to izvedu tako da izgleda smisleno.
Ostalo je školica. Videćemo šta će da ispadne na kraju, kao što reče Tanja.
o, moraću ja malo češće da pišem na ovu temu – vidi komentar koliki dobih! :)
znam, sve znam i o političkim strankama i ljudima koji su u istima – znaš i sam da nisi jedini "od krvi i mesa" kojeg poznajem – to tell the truth, opasno razmišljam da svoj stil pisanja i stav poklonim (ponovo) nekoj od partija, bilo kojoj koja bude umela da ga na pravi način vrednuje i iskoristi :)
danima zaista razmišljam koliko sam toga propustila verovatno jer je pisalo – u prostorijama te i te stranke, pa meni odmah mrak na oči.
žalosno je što je tako, istina.
ali, čudna je ovo zemlja, ne možeš da se ne baviš politikom, direktno ili indirektno.
a i tebi, kad si već tu, da kažem – imam predlog u vezi sa narednim izborima, koji god i kad god da budu bili, ali o tome ćemo uz to pivo – kad i o pričama :) manje-više bilo koji dan posle sutra! :)
Deal!
Može, ja sam za, a pošto je dan posle sutra petak-eto rešenja!!! :)
ih, što volim kad se tako lako dogovorimo sve! :) nadam se da ću i ozdraviti kako treba, i eto – petak shall it be ;)
Tek sam sad videla ovaj post, tako da moram da se oglasim…
Kada sam videla javni poziv za "Školu bloga" obradovala sam se baš, baš… a, onda sam videla da je organizuje G17+, pa sam zazirala… Nakon što sam videla da je Mooshema predavač, apstrahovala sam politički elemenat i poslala CV i tekst… Pa, nije baš da ne znam da pišem ; ali eto – nisam prošla ili me niko nije obavestio o tome… Da li je reč o partjskoj knjižici ili ne – ne znam, ali sam se nadala da ću dobiti neko objašnjenje… Ikakvo!
Draga Jovana,
I ja tek danas videh tvoj komentar, pa nakon napornog dana, red je i da ti odgovorim.
Drago mi je da te je ideja o školi bloga obradovala, i odmah da kažem, nema razloga za zaziranje.
Odmah ću preći na stvar i pokušati da odgovorim na nekoliko pitanja koje, vezano za tvoj komentar, smatram bitnim.
1) Da li polaznici škole moraju biti članovi stranke?
Odgovor: Ne. Što nije isključivalo mogućnost da svi polaznici budu članovi stranke. Princip je bio jednostavan-sve prijave ćemo da uzmemo u obzir. To sam ti i napisao kao odgovor na tvoje pitanje, u discussion board-u na FB strani Škole bloga, pre oko dve nedelje.
http://www.facebook.com/topic.php?uid=12968206043…
To smo i uradili. Međutim u startu smo naišli na problem (uslovno rečeno). Prijavilo se 28 ljudi, a u mogućnosti smo da startujemo sa svega pet polaznika. Teškom mukom, izbor smo sveli na 12 ljudi, uspeli da obezbedimo tri laptopa, i proširili prvu grupu na osam. Ostalih četvoro, među kojima si i ti, ušlo je u grupu dva, koja bi trebala da počne sa radom za oko mesec dana. Veliki deo prijavljenih ljudi jesu članovi stranke, ali i u prvoj i u drugoj grupi, nalaziće se osobe koje to nisu.
Da se razumemo, ne vidim problem u tome da smo školu organizovali samo za stranačke ljude, jer na to imamo pravo. Svi to radimo volonterski, i na kraju krajeva, sami smo krojili pravila. Ali to nismo učinili, jer smo mislili da je ovako bolje.
Ako moj odgovor na FB, nije otklonio tvoje sumnje, onda je ono što sledi trebalo, ali to nas već vodi do pitanja broj
2) Zašto nije bilo "ikakvog" objašnjenja?
Razmišljali smo da li da šaljemo odbijenice. Lično ne volim šture odgovore tipa: "Poštovani niste prošli. Vaša Škola bloga." Druga opcija bila je ta da svakome elaboriramo zašto nije primljen.
To nije dobro, jer bi zahtevalo analizu svačijeg teksta (a bilo je raznih). Uz to su ljudi prilično sujetni, i uglavnom nerealni, kada je njihov rad u pitanju, i često ne vole da trpe kritike. Otvorili bismo polemiku, za koju nemamo vremena, snage i volje. Sa druge strane, informacija navedena u konkursu, koja kaže da će polaznici koji su prošli biti obavešteni, jasno stavlja do znanja da onaj ko nije obavešten, nije ni prošao.
Prva grupa je dobila email juče, druga grupa će tek biti obaveštena.
Ipak, mislim da si ti imala informaciju o svemu. Pre desetak dana, kontaktirala me je naša zajednička poznanica, i prenela tvoje pitanje o školi bloga. Odgovor je dobila putem FB, a našu diskusiju u formi slike, prilažem na linku ispod
http://img109.imageshack.us/i/prepiska.jpg/
Dakle, tvojoj intenzivnoj bojazni da je za školu potrebno biti član partije, zaista nema mesta ovde. Budi bez brige.
3) Zašto nisi u prvoj grupi?
Odmah da kažem, tvoj tekst je sasvim ok. Tvoja opaska da "nije baš da ne znaš da pišeš" isto tako ne stoji, pošto jedini kriterijum nije bilo da neko zna da piše. Šta uopšte smatramo pod "znati pisati?". Cenili smo pre svega, pristup temi i ideji. Dotična domaćica ovog bloga, Zmua, ima jedan od najboljih pristupa temama koje sam imao prilike da vidim/čitam. Primera radi, 99 procenata ljudi koji su pisali na temu ličnost godine, odabrala je Mark Zuckerberg-a. Samo jedna devojka je za ličnost godine odabrala običnog čoveka iz komšiluka, koji svaki dan ide u prodavnicu i razmišlja kako da se izbori sa svakodnevnicom. Naravno da nas je oduševila.
Opet, ti jesi ušla u polaznike, pripala si drugoj grupi. U drugoj si grupi, jer smo zaključili da imaš iskustva u svetu bloga, i da je bolje da prvo radimo sa totalnim početnicima. O tome da su ti vrata otvorena i tokom prvog kruga, da se ne bih ponavljao, imaš dokaz i u FB prepisci sa našom drugaricom.
Nadam se da sam uspeo da odgovorim na tvoje dileme. Za sva pitanja stojim ti na raspolaganju. Veliki pozdrav!
Uh :) Idemo redom.
1. Nisam ja zazirala zbog G17, već bi ista situacija bila da je o bilo kojoj stranci reč. Smatram da ljudi koji se bave novinarstvom, ne bi trebali da imaju partijske knjižice. (moj lični stav, ne otvaram polemiku)
2. Videla sam tvoj odgovor na stranici "Škola bloga" i zahvalila se. Ali, isto tako smo čekali da bude neki spisak ili objava, jer je poslednji komentar to nagoveštavao (citiram: "Rezultati ce biti poznati uskoro (dajte nam 3-4 dana fore :))") Zato sam pitala našu zajedničku poznanicu da li zna da li je konkurs gotov i kako to sve funkcioniše. To što je ona meni odgovorila, nije bilo tako iscrpno kao u vašoj prepisci. (Valjda se tako šire dezinformacije :) No, svakako sam očekivala bar obaveštenje da sam ušla u tu drugu grupu. Mislim, zvanično obaveštenje, jer i konkurs je bio javan i zvaničan.
3. Što se tiče vaših volonterski poduhvata – svaka čast! Bilo bi lepo da ima više ovakvih akcija i od drugih stanaka i nestranačkih organizacija.
I, da nas Sandra ne bi kamenovala što pišemo kilometarske komentare na njenom blogu, ispričaćemo se kad se upoznamo :)
Hvala na informacijama i pozdrav!
Nećemo nadugačko, iako baš volim ovde da piskaram :)
1)Nisam ni shvatio da zazireš od specifično jedne stranke, tvoj stav poštujem, samo zarad ljudi koji će ovo čitati naglašavam da ni u jednom trenutku nije postojala namera da se na bilo koji način ljudi primoravaju da preuzmu partijsku knjižicu, kroz učešće u školi.
2) Probili smo 3-4 dana, ali u konkursu baš zbog toga i nije naveden tačan datum objave rezultata. Hteli smo da ostavimo prostor, pre svega zbog polaznika, kako bi zajedno sa njima odredili termin koji svima odgovara.
Što se druge grupe tiče, oni će tek biti kontaktirani kad utvrdimo još nekoliko stvari. Dve grupe svakako nisu bile planirane, tako da druga grupa baš i ne podleže konkursu (ako ćemo mak na konac:))
3)Trudimo se
A što se Sandre tiče, siguran sam da ona voli kad joj se na blogu divani. Pričaćemo, ima vremena. U svakom slučaju, puno ti hvala na interesovanju, pa se uskoro i družimo! ;)
ne smeta meni, slobodno vi – kao kod svoje kuće ;)
@Jovana
Pratila sam ovu diskusiju i meni se sve čini da ti Jovana, draga moja, si ušla u ovu drugu grupu, jer je kolega/koleginica intervenisao/la kod gdina Segedinca. U onoj Fejsbuk prepisci navodi se "da bi Jovana baš baš da prođe", pa se to i desilo, tako da mi se čini da je ovo još jedna vrsta pritiska da baš ti pohađaš "Školu bloga" na ovaj ili onaj način.
Žališ se na partijski protekcionizam, ali ga po svoj prilici vrlo umešno koristiš u svoju korist. Jadno…
Draga/i bla,
lepo si napisala/o da ti se čini…
Mislim da je gospodin Segedinac obrazovan, pismen i razuman čovek, koji je napravio dobru selekciju prijavljenih. Tako da ne vidim na koji način i iz kog razloga bi on "morao" mene da primi u Školu bloga – ne razumem koji bi ja tu bitan faktor bila?
Dalje, "kolega/koleginica" je naša zajednička POZNANICA što je navedeno u tekstu i nije neko ko bi intervenisao, niti bih ja ikada tražila to od nje.
No, ako će moje mesto u bilo kojoj od ove dve grupe tebi značiti, sa zadovoljstvom ću ti ga ustupiti.
Srdačan pozdrav i sve najbolje!
Draga Jovana,
Kao što sam rekla jadna si. Smeta ti što neka stranka nešto organizuje, ali se ipak prijavljuješ, kada ne prođeš selekciju pljuješ kako samo sa knjižicama prolaze, a potom vršiš pritisak preko zajedničkih prijatelja. Ova zemlja i jeste tu gde je zbog takvih kao što si ti, koji kao pljuju politiku a onda gledaju da preko zajedničkih poznanika od tih istih političara nešto dobiju. Treba da te je sramota, ali očigledno da ti nemaš nešto što se zove obraz.