5 predloga kako oterati dosadne komšije s vrata

//5 predloga kako oterati dosadne komšije s vrata

5 predloga kako oterati dosadne komšije s vrata

Obzirom da su komšije ne baš lako promenljiva kategorija ljudi oko nas, nije uvek lako izboriti se sa njihovim potrebama i navikama koje su vrlo često potpuno drugačije od naših. Ovde posebno mislim na navike u spavanju – neko spava u potpunoj tišini, nekom ne smeta ni buka obližnjeg gradilišta. Znate ono, taman se lepo raspričate sa društvom, kad zvoni neko besan u pola noći, oko 21h, i kaže: Može li to malo tiše, mi bismo da spavamo?!

Dakle, kako objasniti komšijama da nismo svi isti i da postoje drugačije potrebe i navike od njihovih? Lista nije ni hronološka, ni bilo kakvom drugom redosledu. Nije potrebno, ali je moguće, upotrebiti svaki od predloga; zapravo, za neke komšije ćete biti prinuđeni verovatno da i sami izmišljate nove akcije.

Hvala puno na inspiraciji i idejama Goranu, Nađi, Tamari, Sneži i Milanu – čiji je doprinos ovom tekstu najveći.

Čuje se zvono, sledeći korak je vaš:

  1. Namažite lice kečapom i otvorite vrata potpuno ozbiljni: Izvolite?!
  2. Uzmite najveći nož i ližite oštricu polako. Mole se nespretni ljudi da ovo ne pokušavaju.
  3. Besno otvorite vrata: Mislim da je krajnje vreme da prestanete sa tolikom bukom!
  4. Namažite se crnim i crvenim krejonom po licu, držite pileću nogu u ruci i nasmejano recite: Samo izvolite, imate zakazano, je l’ da?!
  5. Pre nego što komšija/komšinica išta kaže, recite uspaničeno, polutihim glasom: Komšija, je l’ i vama neko krade leševe iz podruma?

Svi smo mi drugačiji, u različito vreme ležemo, ustajemo, jedemo hranu sa manje ili više soli, ulja, šećera. Neko je glasniji, neko tiši. Neko vodi ljubav strastveno, neko nikako. Imajte obzira jedni za druge, razumite i da nije lako imati 80 godina i biti sam na svetu, i da nije lako imati 20 godina i život pred sobom.

Imam godina koliko imam, živela sam na 8 različitih adresa. Na svakoj je neko makar jednom došao da me opomene – verovali ili ne, samo jednom je to bilo zbog muzike, a sve ostalo je bilo, opet, verovali ili ne – zbog smeha.

Komšinice, može taj smeh malo tiše?!

Svaki put sam odgovarala jednom istom rečenicom: Jadan je život onoga kome nečiji smeh smeta.

Nikada se nikom nisam žalila ni na šta. Ne razumem u kojem to paralelnom univerzumu neko ne može da se suzdrži od prigovaranja zato što neko nešto slavi? Pri tome, jednu scenu ne zaboravljam. Maskenbal-rođendan, starija sestra od slavljenice obučena kao mlada – ali nema greške da se ne primeti da je to što predstavlja maska. Zvone panduri na vrata, ona otvara, tako obučena kao mlada, nasmejana, i dobije: Molim Vas, Vašu ličnu kartu, komšije se žale na galamu. Nikog drugog od nas nisu videli u tom momentu, samo jednu mladu u belom, kojoj su najopuštenije saopštili da bi trebalo da utuli slavlje, jer se komšijama prispavalo u 23h. Subotom.

Mislite o tome.

By | 2011-06-25T17:20:08+00:00 April 10th, 2011|Da mislimo o tome|14 Comments

About the Author:

Web preduzetnica od 2011. godine - osnovala agenciju Šnajderaj, za krojenje društvenih mreža po meri, koju 2013. zbog proširenja posla preimenuje u agenciju za poslovno (web) savetovanje Marketing ITD. Govorila na nekoliko regionalnih konferencija, rado prenosi drugima znanje i iskustvo. Srećna mama Mateja i Maše. Preduzetnica po opredeljenju, futurista po religijskim shvatanjima. Moto: Dom je tamo gde su ti šifre.

14 Comments

  1. Sneza Apr 10, 2011 at 14:34 - Reply

    Odlicno! Mozes i da se nakasljes komsiji u lice, pa mu preporucis da ode do doktora jer nisi sigurna da je tuberkuloza zarazna :)

    • Sandra Zmua Apr 10, 2011 at 16:01 - Reply

      hahaha! da, da, bilo je tu još hrpa dobrih predloga :)

  2. rackoni Apr 10, 2011 at 15:22 - Reply

    mene je komsija prijavio zbog cveca u hodniku. dosla inspekcija i morao sam da ga sklonim

    • Sandra Zmua Apr 10, 2011 at 16:01 - Reply

      zaboga, ne dopada mu se da lepo miriše i izgleda, šta?!
      ne razumem :s

  3. Deda Apr 10, 2011 at 15:25 - Reply

    ..meni bezveze da se mazem i mlataram nozem, otvorim vrata i najebm mu se majke ako je potrebno. Nemam taj problem. Ili ako nema potrebe, jednostavno pitam sta HOCE, najdirektinije…Ili na lep nacim , lepo i biranim recima objasnim coveku da imam svoje potrebe i zamolim da mi omoguci ispunjenje mojih interesa.

  4. Milena Latinovic Apr 10, 2011 at 15:29 - Reply

    Hahahah, a drugari došli komunalci jer mu JAKOOO škripe vrata, pa se komšije žalile!!

  5. Летња Олуја Apr 11, 2011 at 09:49 - Reply

    Немам проблема са комшијама јер живим у кући. Хвала Богу. Али има времена док одем на студије, биће таквих прилика сигурно. ;)
    Поучан пост, поготово онај део са лизањем ножa :D

  6. @DokonaPopadija Apr 11, 2011 at 10:18 - Reply

    Ja živim prvi put u stanu gde mi se niko ni za šta ne žali. Možda bih se i selila u neki povoljniji, ali sam toliko opuštena da mi se ne ide odavde. Inače, ranije, komšija koji je šibao decu kao strvina i smejao se sadistički dok to radi (zvali mu muriju) se u isto vreme žalio na nas. Bolest.

  7. Crveni Apr 11, 2011 at 17:28 - Reply

    Auuu. Mnogo drastičnih metoda je ovde spomenuto. Slažem se da ponekad ima zaista npornih i neuviđajnih ljudi. Ali, možda im samo nije dan. Pođimo uvek od sebe pa i mi sami poželimo nekada da "isterujemo pravdu" nad nedužnim komšilukom. Citiraću: "Svi smo mi drugačiji, u različito vreme ležemo, ustajemo, jedemo hranu sa manje ili više soli, ulja, šećera. Neko je glasniji, neko tiši. Neko vodi ljubav strastveno, neko nikako. "

    Zato budimo realni, dobar komšija zlata vredi !

  8. […] Ovaj put mi je nešto zapalo za oko, baš ovo prikazano na slici, a za šta je odgovoran, rekla bih, tekst pod naslovom 5 predloga kako oterati dosadne komšije s vrata. […]

  9. andjeo Jul 12, 2014 at 22:46 - Reply

    BUDITE I VI TOLERANTNI AKO VAM NEKO NA DVA METRA OD PROZORA URLA I SMEJE SE DO 4 SATA UJUTRU A ONDA ODMARA DO 2 SATA PO PODNE I TAKO U NEDOGLED.A VI STE BESPOMOCNI.POLICIJE TADA NEMA !

  10. Vladimir Jun 12, 2015 at 20:52 - Reply

    Šta bre “mislite o tome”??? Ja trenutno slušam urlanje ne iz susednog stana nego iz susedne ZGRADE i jedino o čemu mislim je da li da im na vrata pošaljem jednu ili dve patrole interventne. Komunalna policija više ne pomaže. Verovali ili ne vi koji imate “toliko koliko imate godina”, postoje ljudi koji rade, koji ustaju u pola 6 (pa čak i vikendom) i kojima je potrebno da spavaju onda kada ceo normalan svet spava. A i da ne radim sutra, postoji nešto što se zove Zakon o javnom redu i miru. Pročitajte član 15.
    Ali eto, dok mi normalni ćutimo, trpimo i “nećemo da se zameramo sa komšijama”, dotle budale kao što su klinci koji upravo prave žurku ili kao što je autor teksta teraju po svome i bivaju sve gori i gori. Dok neko od nas normalnih ne pukne jednog dana i ne prekine žurku na malo nezgodan način.
    [obrisano]!

Leave A Comment