Znate ono kad vam povrede nekog koga volite, a vi gotovo ništa ne možete da uradite po tom pitanju. Ništa, jer se plašite da su koraci koje donesete neučinkoviti i neće završiti tamo gde je pomoć potrebna.
Nebojša, na Eniac’s Ground, 22.03.2011.
Tako nekako sam se i ja osećala, priznajem, kada sam to jutro gledala snimke iz Japana. Pa i ja sam bila jedna od onih koja je namerno propuštala sve sedamnaestice dok ne dođe žuti japanac, jer sam i ja htela da se vozim u čistom, okupanom i ispravnom autobusu. I imala sam priliku da upoznam konzule Japana. I redovno čitam štampu svih ovih godina i znam koliko su nam oni poklonili. Ne pozajmili. Dali. Onako, radi reda.
Ja sam samo gledala slike, čitala silne vesti i strane blogove, iz sata u sat, kao u nekom vakuumu, misleći samo kako na to kako su i koliko užasno postradali, kako će bez vode i struje, kakve li je klima tamo – da li im je hladno, da li će preživeti…
Mislila sam samo na jedan narod na ostrvima, negde daleko, kojma se desila jedna od najvećih katastrofa u novijem dobu.
Na ljude.Borislava, na Zubarica, 15.03.2011.
Ružno je, a dosta je to njih takođe primetilo, da se prilikom nesreća uvek nekako spominje i ta materijalna šteta. Naravno, bitno je gde će preživeli živeti. Šta jesti. Da li će imati gde da se leče? Ali, opet. Hej. Tamo negde su stradali ljudi…
Zato smo slali i i dalje šaljemo SMS-ove na 2001. Da pokušamo makar da pomognemo.
Japan je pokazao veliko razumevanje i humanost prema Srbiji u poslednje 2 decenije i nesebično je pomagao na mnoge načine, navodi se u pozivu građanima da učestvuju u akciji.
U pozivu je objašnjeno da je akcija pravljenja 1.000 papirnih ždralova čin tradicionalne molitve za uspešno savladavanje prepreka i boljitak prijateljskom japanskom narodu.
Kako se navodi, glavna ideja je da građani Srbije dođu u što većem broju i naprave ždralove od papira koji simbolizuju nadu za život i opstanak.
Šaljemo pozitivnu energiju. Neću suditi posečena stabla zarad papirnatih ždralova, hajde da se za ovu priliku pravimo da su od recikliranog papira i da će ponovo biti reciklirani.
I onda ovo:
Epilog današnje akcije: Tri žene su povređene, od kojih jedna teže prilikom podele sadnica japanske trešnje na skupu podrške na Trgu republike „Beograd za Japan“.A sve je moglo da se organizuje kao jedna divna humanitarna akcija, o kakvoj je moj već pomenuti muž pomislio da se radi.
Ili je 1001 sadnica mogla da se posadi, na primer, na Adi, ili na Avali, ili gde god da čitaocu padne na pamet, i da one impresivno cvetaju svakog proleća i da zaista podsećaju na Japan, štaviše, da postanu turistička atrakcija, kakve su trešnje ispred Bele kuće u Vašingtonu. Ionako Beograd oskudeva sa turistički atraktivnim destinacijama.Milica, na Milica Čalija blog, 11.04.2011.
Nažalost, Japan potresaju novi zemljotresi, tako da verujem (nadam se!) da ovakve vesti nekako uspevaju da ne stignu do njih. Valjda ćemo se zajedno svi potruditi da se ovakve sramote ne ponove.
Japan je inspirisao ceo svet, sada je red na sve nas da insipirišemo Japan. Dana 16. aprila, u preko 400 gradova sveta, održaće se kreativne večeri PechaKucha. Uh, da, tako zbunjeno sam i ja reagovao kada mi je stigao poziv da budem deo organizacije ovog događaja.
Dakle, za početak – šta je to PechaKucha i šta tačno predstavlja? Ovo je poseban format prezentacije koji su izmislili i patentirali Astrid Klajn i Mark Ditam, koji su počeli sa ovim u svom studiju, da bi vremenom to preraslo u globalni događaj. Ovaj vid prezentacije poseduje formu poznatu kao 20×20, gde prezenter ima zadatak da pripremi 20 slajdova, a da se pri tome na svakom ponaosob zadržati 20 sekundi, što ukupno daje trajanje svake prezentacije od 6 minuta i 40 sekundi. Ovakav format je osmišljen kako bi se uticalo na duge i zamarajuće prezentacije, te su se one tako transformisale u kratke i efektne, u kojima se ističu samo ključni faktori.
Goran, na Wannabe Magazine, 08.04.2011.
O PechaKucha projektu pročitajte dalje na linku, i prijavite se na Facebook event Inspiracija za Japan (Global PechaKucha). Pozivam vas da dođete, da pokažemo da umemo drugačije. Da umemo da uradimo sve i svašta zajedno, da pokažemo da smo zajednica. Ne samo mi online, nego i svi ostali offline. Ulaznice naplaćujemo samo da bismo skupili novac za Sendaj. I neće biti skupe: 100 dinara. Možete ih kupiti koliko god budete želeli, za svaku ćete dobiti priznanicu-potvrdu.
Udesite se lepo, za televiziju (i Internet, dakako), ponesite osmeh, povedite još nekog tako lepo udešenog. Budite tačni, u 18h počinje live stream, zato je baš, baš važno da dođete ranije, slobodno već oko 16-17h, zauzmete mesta i uživate u svemu lepom što smo vam pripremili.
Zar vam nije dovoljna inspiracija to što je Japan, i pored svega što ga je zadesilo, nastavio da pomaže Srbiju?
Mislite o tome.