Novosađanka. Ona standardna novosađanka. Kakve su to, pa, standardne Novosađanke?! Pa, ne znam. Standard se nekako izgubio, u moru sukanja sa drugačijih modnih pisti, u nizovima cipela koje su gazile različite korzoe, kosama koje su se drugačijim načinima prale.
Dođoška. Ona standardna dođoška. A koje su to, pa, standardne dođoške? One što su stigle onim nekim vozom. Ili su njihovi preci stigli tim vozom. Druga generacija rođena u Vojvodini, kažu, nije dovoljno da ne budeš dođoška.
Bačkulja. Ona standardna bačkulja. Koje su odlike standardnih Bačkulja? Ko je jednom od Bačkulje kafu popio, taj se u Vojvodini i oženio.
Sosa. Ona standardna sosa. Sa Bačkuljom u direktnoj vezi. Kažu da Lale retko žene ne-Sose. Ali se zato Sose često udaju za ne-Lale.
Bosanka. Hercegovka. Srpkinja. Jugoslovenka. Hrišćanka pravoslavne veroispovesti. I vi već imate stereotip, pardon, postavljen standard u svojim mislima šta radim, kako se oblačim, na koja mesta izlazim.
Da proverimo:
Sosa je, garant dobro kuva! A još je i Bosanka!
Počela sam da kuvam kada sam otišla u Bg pre ravno 10 godina, do tada sam umela da smutim kajganu, obarim viršle i skuvam supu iz kesice (ako nije od pečuraka – na teži način sam naučila zašto je potrebno uvek pročitati uputstvo za upotrebu pre nego se odlučiš da skuvaš nešto). Danas umem da nahranim 30+ ljudi iz samo jednog lonca, za manje od 1000 dinara. Jesam li zbog ovoga veća Sosa ili Bosanka?
Sosa je, garant je gazda u kući! A još ima i hercegovačke krvi!
Gazda sam u kući od kako nema drugog. Saglasni ste sa mnom – neko je morao da bude, a mama nema hercegovačke krvi. A nije ni Sosa, pu! Dakle, jesam. Gazda sam bila i svojoj kući, gazda sam i maminom domu. I opet sam u nedoumici, da li me ovo čini većom Sosom, ili Hercegovkom?
Volim Srbe. Aha! Eto! Ali ne mrzim nikog samo zbog toga što on to nije. Pih. Možda onda ni ja nisam prava Srbkinja. O ovome mi niko nije svedočio, kunu se svi da se nismo mešali sa Turcima, mada mi je ova hercegovačka strana nešto sumnjiva – svi crni kao ovce, tamnog tena i tamnih očiju. Kako ono, beše, izgledaju Sloveni?
Slavim krsnu slavu, Božić, Uskrs, ali neko duže vreme već se ne izjašnjavam kao pravoslavka. Mislim, slavila bih ja i Hanuke i Bajrame, samo da imam s kim.
Volim da bančim po kafanama, i to sam vam već pisala, a to znaju i svi koji su se sa mnom videli makar dva puta u životu – jedan od tih viđanja je sigurno završio u kafani. Sad ne razumem u koju bih kategoriju sebe zbog ovog trebalo da svrstam? U muškarce?
Dolazi popis stanovništva. Znate onaj #popis, o kojem svi drve već neko vreme. Javi se i patrijarh nam sveuzvišeni, i pozva braću i sestre Srbe da se izjasne kao pravoslavci. Je l’ oni koji su pravoslavci, a nisu Srbi, ne smeju tako da se izjasne, ostade mi nejasno.
Isto kao što mi je ostalo nejasno kako bi trebalo ja da se izjasnim na tom istom popisu.
Genetski modifikovana Sosa, to si ti! reče mi S. ne tako davno.
Možda me to bolje opisuje od Marsovac agnostik, kako sam želela da se upišem.
A jeste li vi sigurno to što mislite da jeste?
Šta ako su vas zamenili u porodilištu, pa nemate tu čistu srpsku krv, nego ste zapravo polu-hrvat, polu-mađar?
Otrovnošću nadojena duša
i zavišću sl’jepom zapaljena….
…. put istine nigda viđet neće
ni vkusiti sreće besamrtne.
Petar Petrović Njegoš, Luča Mikrokozma
Ne dam komentare na ovaj post. Mislite o tome u tišini.
