…pita one za koje smatra da možda znaju bolje.
Imam upitnik iznad glave, ostao mi je tu zbog malopređašnjeg razgovora.
Naime, pričam sa čovekom sa kojim sam pre 4 godine dva online projekta uspešno izvela na put, i u priči o svom novom projektu (ovo zvuči tako turbofolkerski, bljak) kaže mi kako piše blogpost na korporativnom blogu kao čestitku članici koja je dobila dete.
Uzmem u obzir da ovaj novi projekat postoji tek nedelju dana, da je blog otvoren juče (mada, to nije nova zajednica, ona zapravo postoji duži niz godina, samo je preseljena u novi projekat, jer su osnivači ugasili stari), i kažem: Ne smatram to dobrom idejom, na blogu tog sajta bi trebalo da stoje tekstovi relevantni za posao kojim se bavi, te o timu koji stoji iza sajta. Ne vidim razlog zbog kojeg bi na tom blogu stajali tekstovi tog tipa, toliko prisne stvari su mi pre za FB fan page, twitter i eventualno neki chat na sajtu.
Kao odgovor dobijem (parafrazirano): Zamoliću te da na trenutak zaboraviš sve ono što si naučila za ove 4 godine (a vidim da si naučila mnogo toga), i setiš se zbog čega smo imali onako dobru podršku i kako smo uspeli da za kratko vreme podignemo dva sajta poprilično visoko.
Istina je da smo sa svima bili drugari i da je to bila jedna velika, prisna zajednica. I tačno je, tada bih napisala blogpost o tome da je članica dobila dete i ne bih razmišljala ni časa o tome. I tačno je, u ovom trenutku to ne smatram dobrom idejom i dalje.
Jesam li ja to postala hladni, korporativni um koji misli potpuno birokratski?
Ili sam u pravu?
Mislite o tome i, molim vas, odgovorite mi, makar anonimno.
Vidi Zmua, ako je lokal u pitanju, Majka nam Srbija, stav tvog sagovrnika ima smisla. Naročito ako se radi o građenju zajednice. Mislim da takav pristup, ako ne ništa drugo, vredi probati, iznjuškati pa videti kuda će to da vas odvede. Nisi postala hladni, korporativni, birokratski um, postala si profesionalac.
Hmm, sadasnja Zmu mi je nekako bliza…
OK, znači saglasne smo u mišljenju?
hvala :)
Da, da… Mogu ja i objasniti svoj stav, nisam bacala novcic, jelte…
Jednostavno, ja sam za to da se koleginici kupi svo cvece ovog sveta, da se jedan dan u lokalu posveti bebici, ali da musterije ostanu izvan toga… Jer je tanka granica izmedju CESTITAMO NA BEBI i CESTITAMO NA LECENJU SULJEVA… Ok, iskarikirala sam, ali poJenta je jasna: Posao se ne mesa u privatne zivote osim ako oni direktno uticu na funkcionisanje gorepomenutog posla.
time sam se vodila i ja, zapravo.
danas čestitka na rođenju deteta. sutra malo o poslu. prekosutra micin najdraži recept.
a pošto to novorođenče ni na koji način ne utiče na poslovanje datog sajta, osim što će članica imati više obaveza i neće dolaziti toliko često
Po mom misljenju, kao neko ko samo cita blogove, ta ideja o cestitanju i nije tako losa.. Sve zavisi u kojoj formi bude taj blogpost, ali moze da prikaze i sinergiju koju ta zajednica poseduje, timski duh..da pokaze kako oni nisu samo birokrate, delovi neke korporacije, vec ljudi od krvi i mesa.. Mozda lupam sve ovo, ali ne cini mi se kao losa ideja..
hm, ima mi smisla to što kažeš.
Rođenje je uvek, ali UVEK happy occasion koji zbližava ljude i širi dobar vajb. Malo ljudske topline i srdačnosti neće da škodi, imho.
da, tačno tako.
znači, ja sam hladni, korporativno-birokratski um? :(
Njaaah. :) Nisi, samo je često slučaj da ljudi, pošto "zastrane" u neko ekspertsko polje, smetnu sa uma osnovne stvari, iliti "basics". :)
Postaješ hladni, korporativni um koji misli potpuno birokratski. Ali ima još šanse za sebe :D
hahaha ojoooj! pa di da se prijavim da se lečim? :))
Da ne prepisujem, potpisujem ovo što je Igor napisao i opet iz pozicije "čitača" blogova pa ne znam koliko ti je relevantno.
Fali drugi dio komentara, tvoji postovi su odlični, frcaju znanjem , iskustvom i žeđu za još znanja. Frcanje uključuje strast za ono čime se baviš i o čemu pišeš.
I ne, nisi postala ja sam hladni, korporativno-birokratski um inače ne bi postavila ovo pitanje niti zamolila bilo koga za mišljenje.
Sem ako ovaj dio odgovora nisi odbacila administriranjem :D
hvala za oba odgovora, nisam odbacila ništa, zaista retko neki komentar ne odobrim :)
Procenat pogreshnog u ispavnom i obratno, jednak je nashoj zelji da verujemo kako smo u pravu. Reshenje, oli ti odgovor na cenjeno pitanje, dobicesh onda kada uspesh da resetujesh sistem. Iz tog razloga ti toplo preporuchujem, obliznju kafanu, kao zgodno mesto za tu rabotu. Onog momenta kad se nadjesh pod astalom, ne boj se. Pao ti je sistem. Tad je neophodno da pronadjesh adekvatnu i struchnu osobu da digne nov sistem, a da pritom ne oshteti podatke. "Momci, zelimo vam mnogo uspeha!"
hahahahahahah omg
ovi kravići kad ne bi nešto komplikovali, ne bi bili kravići :p
Scenario: dvojica poslovnih ljudi, kafana, na stolu dve casice rakije (peta tura).
1. Zna li neko koje se sve teme obrade za vreme boravka na ovoj lokaciji, izmedju ovih sagovornika?
2. Zna li neko koji su rezultati takvog "druzenja"?
Naravoucenije, sa "moje postovanje, zeleo bih da vam predstavim…i ponudim…" se cesto manje postize nego sa "pa, druze, sta ti mislis da mi pokrenemo ovaj posao" ;)
Na prvi pogled tesko je naci vezu izmedju komentara i predmetnog "post-a", ali ne sumnjam da cete povezati…gdjo Zmua.
Hm. Ako je mala zajednica, u povoju, i ako je sve nekako naivno i slatko, takva čestitka bi mi bila skroz okej.
Ako je reč o većoj zajednici, o nečemu što postoji već neko vreme, onda bih porazmislio, zavisi od tona i stila kojim su generalno pisani i drugi tesktovi na tom blogu, tj. u zavisnosti od toga gde se nalaze na skali između kul/opušteni/urtački i birokratski/ozbiljni.
PS: Gde nestade zelenilo sa bloga? :D
Imas firme koje vode " ljudi " i firme koje vode " poslovni ljudi ". U nasoj firmi su ljudi sa vrlinama, manama, problemima i licnim uspesima i tako isto posmatramo nase kupce. Nasi kupci su za nas ljudi koji ce mozda nesto kupiti od nas ako im odgovara a ako ne postace nasi poznanici ili prijatelji. Mi smo firma koja svakog coveka doceka kao gosta i upozna se s njim i nudi prijateljstvo. Mi pricamo s kupcima o sebi, situaciji u drzavi, svetu, razmenjujemo iskustva i savete. Nama je normalno da svakom nesto cestitamo i pricamo o privatnim stvarima pored posla koji obavljamo. Ako to na taj nacin neka firma radi iskreno to je po meni OK. Ako ne radi iskreno vec zbog neke koristi, onda nije OK.
E sad me Mister Genius podseti baš na jednu specifičnost Srpskog tržišta. Drugaru koji radi za uglednu Nemačku kompaniju u ovdašnje predstavništvo došao je expert za prodaju da ih poduči šta i kako. Dve nedelje je balja pričao, pokazivao, dosta toga pametnog rekao i naučio ljude, međutim. Poslednji dan njegovog boravka pozovu ga u komercijalu i komercijalista zadužen za Južnu Srbiju ga posadi na stolicu pored sebe. Okrene svog klijenta i započe razgovor za gde si … u usta ti ga s…. razgovor se nastavlja obrađivanjem tašti, žena, majki sa finalnim imam neko g..no da ti ponudim, kad da dođem? Zamolio je Nemačkog kolegu za analizu i predloge rešenja :) Srbija koliko god se trudili da je uništimo, jeste po mnogo čemu specifično tržište. Ko uspe da iskoristi te specifičnosti taj je genije. Lični odnos može biti umotan u kulturu korporativne komunikacije, tako da čestitka upućena članici može biti zapravo prilika da se auditorijumu prikaže i društvena odgovornost firme. Nijedan oblik komunikacije ne treba odbacivati, samo ga treba prilagoditi nameni.