Biću kratka i veoma surova.

Prošle nedelje sam na veoma tragičan način ostala bez svoje druge mame. O detaljima ne bih, ni sad, ni neki drugi put.

Ono o čemu želim jeste sledeće: obdukcijom je utvrđeno da je žena koja je imala 52 godine, ceo se život hranila zdravo, po pe esu, pazila na kilažu, krvnu sliku, a od januara negde se žalila tek na blagi bol u desnom kuku i dosadni suvi kašalj imala preko 10 metastaza po telu: na jetri, plućnoj maramici, desnom kuku, kičmenoj moždini…

Pre 7 godina joj je odstranjen zloćudni tumor veličine 2cm iz dojke. Poslednja kontrola u novembru je ponovo pokazala da je sve u redu, i po preporuci lekara je trebalo da se na kontrolu javi tek za godinu dana, umesto dotadašnjih 6 meseci razmaka.

Ponoviću: osim blagog bola i kašljucanja nikakvih drugih simptoma nije bilo.

Ne, dakle. Ne dešava se samo drugima.

Znate li šta imate u svom telu?

Kada ste poslednji put bili kod lekara, na nekoj od redovnih kontrola – da ne kažem: na sistematskom? Nemate nikakve simptome?  Ah, kancer je tako divan gost u telu, ne žali se previše duuugo, dugo vremena. Kad se javi da je tu, tada je obično već kasno.

Drage ženturače, vama sam već pisala 21. februara ove godine. Jeste li bile na pregledu od tad?

Zvučim dosadno?

Pitajte Mooshemu kako izgleda kada ignorišemo sopstveno telo, objasnila je kako se to malko zaigrala.

Zub kad zaboli najčešće može samo da se izvadi, eventualno tek malo da se zaleči. Znate šta mu se desi: izvade živac, i dobijete samo školjku, tek da nije prazno mesto u vilici. Pitajte Zubaricu. A najbolje svog doktora. Što pre.

Ne dešava se samo drugima.

Mislite o tome.

Naslovna fotografija: Flickr (Colin Charles)