E, dobro, pošto sam iskoristila stari novinarski trik i stavila intrigantan naslov (eto, ipak može i bez eksklamacija) i tako vas dovoljno zainteresovala da kliknete na link i otvorite tekst, mogu i da ga smekšam:
Izvinite, čitaoci, niste vi krivi zbog toga.
Blogovi su zaista dobro, kako reče Varagić, hvala na pitanju – nikad im bolje nije bilo, eto, čak su i konferenciju dobili. Godinama već žive i opstaju isti blogovi, sa čestim upadicama nekih novih, od kojih (nažalost, ili to ipak tako treba da bude?) o(p)stane svega nekoliko. Da, malo-malo, pa se pojavi neki novi blog: par lepih tekstova, zanimljivo, drugačije, pismeno. I tu (o)stane.
Da li, kao što kaže Itana za Vijesti, odustaju zbog neisplativosti, nedostatka inspiracije ili nečeg trećeg – to možda i nije toliko važno za ovu priču. Saglasna sam sa Itanom u jednom, a to je da su oni koji su se održali zaista jesu neki od najkvalitetnijih.
Najuporniji blogeri pišu stalno, istražuju ono u šta se ne dira, kao npr. Petar na svom Tango Six blogu o (vojnoj) avijaciji, uče i prenose svoja znanja kolegama, kao Angelina na Piskaralo novinarskom blogu.
No, ruku na srce, čitaoci su se promenili. Kako ste ranije čitali novine / magazine? Krenete od prve (neko od poslednje) stranice, pa redom, odaberete naslov i čitate.
Kako danas čitate? Istok je upotrebio naziv Čitalački promiskuitet: gledate stream na Twitteru ili Facebooku i kliknete na ono što vam privuče pažnju, retko ko i pogleda odmah izvor (stranicu koja je objavila).
I u tom planinskom potoku (stream, aham) koji jurca isuviše velikom brzinom vama se kao kapi tog potoka smenjuju pevačice koje izlaze u grad bez gaćica, političari koji lažu i sami sebe, devojke ubijene od ruke svog momka, očevi koji zlostavljaju ćerke, sinovi koji ubijaju roditelje, još golih guzica i sisa, priznate i nepriznate države, oslobođeni i osuđeni generali. I po koji ukradeni tvit.
I osim ukoliko se neko deblo nije odvalilo usput i upalo u potok, pa vam tako ušlo u vidokrug, jasno je da ne možete stići da primetite sve grančice i listove koji plutaju do svog mora u koje se ulivaju.
Nije niko kriv za ovo stanje, to je samo normalan tok stvari u prirodi: učimo se nečemu novom, privikavamo se na nešto novo. Količina infomacija koju danas dobijamo u toku jednog dana ranije je stizala do čoveka tokom mnogo dužeg vremenskog perioda. Bombardovani smo informacijama sa svih strana, i još uvek ne znamo da se branimo na pravi način, ne znamo šta nam je činiti sa time i kako da se ponašamo.
I, dok evolucija ne učini svoje i napravi sve nas čitaoce sposobnima da procesuiramo sve ove infomacije koje dobijamo, blogerima ostaje ili da pišu škakljive naslove – ili da pišu kvalitetne tekstove. I jedno i drugo se podjednako brzo širi mrežama. No, zarad onoga ko je kliknuo na link, bolje bi bilo da se primene oba pravila. Zlu ne trebalo, znate – ipak sadržaj jeste kralj ;)
p.s za one koji nisu prepoznali, naslov je modifikovana izjava Georgea Carlina:
Planeta je dobro. Ljudi su sjebani!
Upravo tako – kvaliteta i uporan rad su preduvjet da se bude zamijecen bilo cega da se prihvatimo, pa je to slucaj i sa blogovima. Odlican tekst!
Ljudi često gube iz vida da je potrebno mnogo truda i dokazivanja u bilo čemu, baš tako kako kažeš.
Hvala tebi na komentaru :)
Od kako sam napisala svoj prvi tekst na blogu, naprosto sam fascinirana tolikom čitalačkom publikom, na blogovima uopšte, budući da od tada i pratim dešavanja u ovoj oblasti. Verujem da bar trećina ljudi koji prate blogove ne pročita ni dve knjige godišnje, polovina bar priznaje da čita veoma retko, a mnogi su mi i sami rekli da im čitanje bloga, odabranog, dodje kao zamena za literaturu , za koju nemaju vremena.
Mnogima su, tako, blogovi prozor u svet, nekima samo dobar kuvar ili modni savetnik, informator iz neke oblasti, nekima i podsticaj da i sami sednu i napišu nešto. E sad, kvalitet blogova je već neko drugo pitanje – ali, taj sadržaj, kao kralj, odlučuje o tome ko će ga čitati, koliko će ga čitati i , možda, i koliko će trajati.
Pišu oni koje se čita. Pa neka onda netko kaže da ne zavisimo o mišljenju drugih ljudi. :)
Istina, bitan je headline. Ako nije sisa, guzica, neka crna kronika, proci ce ne zamijecen. Zalosno, planeta je dobra, ali mi ljudi smo sjebano. I to totalno :(
Eh, nažalost…
Hvala za komentar.
Bas sam primjetio kod mene na blogu, kad se stvarno potrudim i dam srce i dusu (a ne pljujem po konkurenciji, drzavi, kriminalcima, klijentima i marsovcima) Blog ima oko 30 sherova na drustvenim mrezama… to samo govori o nama kao narodu da smo navikli na citanje tudjih sranja, zutila, wannabe estrade i sl. … Nikako da dokazem ljudima da nije poanta u tome, nego u nekim drugim stvarima…
Jedino što stvarno dobar blog odvaja od lošeg bloga je kvalitetan i dobar sadržaj, još ako vam je osoba koja piše blog simpatična, sreći nikad kraja ;)
Na dobar način sam privučen ovim marketinškim trikom, a moram pohvaliti i novi look bloga.
Lijepi pozdrav