E, dobro, pošto sam iskoristila stari novinarski trik i stavila intrigantan naslov (eto, ipak može i bez eksklamacija) i tako vas dovoljno zainteresovala da kliknete na link i otvorite tekst, mogu i da ga smekšam:

Izvinite, čitaoci, niste vi krivi zbog toga.

Blogovi su zaista dobro, kako reče Varagić, hvala na pitanju – nikad im bolje nije bilo, eto, čak su i konferenciju dobili. Godinama već žive i opstaju isti blogovi, sa čestim upadicama nekih novih, od kojih (nažalost, ili to ipak tako treba da bude?) o(p)stane svega nekoliko. Da, malo-malo, pa se pojavi neki novi blog: par lepih tekstova, zanimljivo, drugačije, pismeno. I tu (o)stane.

Da li, kao što kaže Itana za Vijesti, odustaju zbog neisplativosti, nedostatka inspiracije ili nečeg trećeg – to možda i nije toliko važno za ovu priču. Saglasna sam sa Itanom u jednom, a to je da su oni koji su se održali zaista jesu neki od najkvalitetnijih.

Najuporniji blogeri pišu stalno, istražuju ono u šta se ne dira, kao npr. Petar na svom Tango Six blogu o (vojnoj) avijaciji, uče i prenose svoja znanja kolegama, kao Angelina na Piskaralo novinarskom blogu.

No, ruku na srce, čitaoci su se promenili. Kako ste ranije čitali novine / magazine? Krenete od prve (neko od poslednje) stranice, pa redom, odaberete naslov i čitate.

Kako danas čitate? Istok je upotrebio naziv Čitalački promiskuitet: gledate stream na Twitteru ili Facebooku i kliknete na ono što vam privuče pažnju, retko ko i pogleda odmah izvor (stranicu koja je objavila).

I u tom planinskom potoku (stream, aham) koji jurca isuviše velikom brzinom vama se kao kapi tog potoka smenjuju pevačice koje izlaze u grad bez gaćica, političari koji lažu i sami sebe, devojke ubijene od ruke svog momka, očevi koji zlostavljaju ćerke, sinovi koji ubijaju roditelje, još golih guzica i sisa, priznate i nepriznate države, oslobođeni i osuđeni generali. I po koji ukradeni tvit.

I osim ukoliko se neko deblo nije odvalilo usput i upalo u potok, pa vam tako ušlo u vidokrug, jasno je da ne možete stići da primetite sve grančice i listove koji plutaju do svog mora u koje se ulivaju.

Nije niko kriv za ovo stanje, to je samo normalan tok stvari u prirodi: učimo se nečemu novom, privikavamo se na nešto novo. Količina infomacija koju danas dobijamo u toku jednog dana ranije je stizala do čoveka tokom mnogo dužeg vremenskog perioda. Bombardovani smo informacijama sa svih strana, i još uvek ne znamo da se branimo na pravi način, ne znamo šta nam je činiti sa time i kako da se ponašamo.

I, dok evolucija ne učini svoje i napravi sve nas čitaoce sposobnima da procesuiramo sve ove infomacije koje dobijamo, blogerima ostaje ili da pišu škakljive naslove – ili da pišu kvalitetne tekstove. I jedno i drugo se podjednako brzo širi mrežama. No, zarad onoga ko je kliknuo na link, bolje bi bilo da se primene oba pravila. Zlu ne trebalo, znate – ipak sadržaj jeste kralj ;)

Photo: nytimes.com

p.s za one koji nisu prepoznali, naslov je modifikovana izjava Georgea Carlina:

Planeta je dobro. Ljudi su sjebani!