Ima nas dosta koji s(v)e lečimo muzikom: loš dan, glavobolju, slomljeno srce, prolećnu tugu. Sigurno je da postoji makar jedna pesma koja vas uvek može oraspoložiti, i ona druga, zbog koje ćete u društvu uvek skrivati pogled. Jedan čovek postavio je sebi zadatak da i naučno dokaže da je pesma lek.
prof. dr Predrag Mitrović vanredni je profesor na katedri Interne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i načelnik Postkoronarne jedinice II Urgentne kardiologije Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Kroz njegove odgovore saznaćete više o tome kako muzika leči i gde sve može da se primenjuje terapija muzikom, koje naučno otkriće ovog doba smatra najznačajnijim i gde misli da bi naučnici iz Srbije mogli zabeležiti istorijski uspeh.
Vaš naučni rad o uticaju muzike na lečenje srčanih oboljenja izazvao je veliku pažnju međunarodne stručne javnosti, a proglašen je i za najbolji naučni rad u konkurenciji 2500 studija na Međunarodnom kongresu kardiologa u Barseloni. Kako je tekao put od nastanka ove hrabre ideje do njene realizacije?
Pre petnaestak godina, u medicini je postalo popularno da se objavljuju radovi koji pokazuju da sve ono što spada u domen „slatkog” života treba ograničiti. Pojavile su se studije koje pokazuju da je, recimo, alkohol štetan, ali je crno vino zdravo uzimati u količini od jednog i po decilitra dnevno jer smanjuje nivo holesterola u krvi. Čokolada, ali samo ona koja u sebi ima 80 posto kakaoa, zdrava je ukoliko se uzima u količini od čak i do osamdeset grama dnevno, dok sve ostalo nije zdravo kada su slatkiši u pitanju, dok badema dnevno treba uzimati samo šest do sedam komada.
Čitajući te studije, a pošto se bavim kardiologijom, pomislio sam šta se dešava sa muzikom, jer i ona spada u taj domen slatkog života. Svi je slušamo, uživamo u njoj, ona je deo naše svakodnevice i neminovno utiče na naše raspoloženje. Svi mi imamo dane kada puštamo muziku koju volimo i potpuno uživamo u njoj, dok nam drugom prilikom ta ista muzika prosto ne prija, pa ustajemo i menjamo muziku, biramo nešto drugo, što nam u tom trenutku više „prija”. Kada bismo u tim prilikama izmerili pritisak i puls, videli bismo da je on povišen ili na gornjoj granici, jer je upravo to uzrok koji nam ne dozvoljava da uživamo u onome što inače volimo.
Onda sam postavio hipotezu koja je trebala da, nakon istraživanja, odgovori na pitanje: da li je moguće muziku kontrolisati kao lek.
Kada govorimo o primeni muzike u lečenju srčanih oboljenja, o kakvoj muzici je reč i šta pokazuje vaše naučno istraživanje?
U psihijatriji se muzika koristi već stotinama godina na drugi način, a ja sam želeo da ispitam da li muzika može delovati kao lek, koji se, kada ga popijete i kada uđe u vaš organizam, vezuje za receptore, pa će 30 odsto tog leka sigurno delovati, čak i ako želite da izbegnete njegovo dejstvo. Zapitao sam se kako pronaći muziku koja će, kada vam je neko pusti, pokrenuti takve procese u organizmu koji će imati pozitivno dejstvo, pre svega na srce, čak i kada je reč o bolesnicima koji u to ne veruju, kojima je možda i čitava priča smešna. Muziku sam klasirao na osnovu tri parametra (muzički žanr, tempo i tonalitet), a potom sam sa bolesnicima na kardiologiji Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije razgovarao o sprovođenju istraživanja, tokom kog su oni slušali određenu muziku. Pratili smo određene parametre: EKG, laboratorijske analize, pritisak, frekvencu. Rezultati su upoređivani sa onima koji su dobijeni kod bolesnika iz kontrolne grupe, na kojima nije ispitivan uticaj muzike.
Rezultati su pokazali da kod bolesnika sa srčanim udarom tako slušana muzika prouzrokuje značajno sniženje krvnog pritiska i broja otkucaja srca, da mnogo ređe dolazi do pojave nove angine pektoris, ponovnog infarkta ili smrti.
Šta je bio najveći izazov u realizaciji naučnog istraživanja?
Najveći izazov je bila sama hipoteza, odnosno pokušaj ukrotiti jednu vrstu umetnosti, kao što je muzika. Teško je, skoro i nemoguće, kvantifikovati bilo koju umetnost, ali kako je istraživanje napredovalo, sve je bilo izvesnije da je to, ipak moguće. Dakle, svaki novi dobijeni rezultat ukazivao je na to, da je muziku moguće kontrolisati i propisivati kao lek, u tačno određenim “dnevnim dozama”, uz statistički značajan pozitivan efekat na bolesnike sa bolestima srca.
Šta sledi, odnosno šta su naredni koraci?
Ono što sledi je proširivanje istraživanja na uticaj muzike na druga kardiološka oboljenja, ali i na druge bolesti koje nisu vezane samo za srce. Naime, ovo istraživanje nam je otkrilo mnoge zakonitosti, puteve delovanja pravilno odabrane muzike, mehanizme u našem centralnom nervnom sistemu koji se aktiviraju uz muziku, i konačne efekte na naše organske sisteme. S obzirom da ima dosta povezanosti u nervnoj stimulaciji srca i organa za varenje, sledeći korak će biti i istraživanje u oblasti gastroenterologije, odnosno pokušaj smanjenja povećane kiseline u želucu kod onih osobe koje to imaju, a što može voditi ka pojavi čira na želucu.
Svi smo svesni da se u našoj zemlji ne ulaže previše u nauku. Da li i pored toga uspevamo da budemo konkurentni na međunarodnoj sceni novih ideja kada su naučna istraživanja u pitanju i na koji način možemo kao društvo da podržimo istraživanja mladih naučnih radnika?
Ta lucidnost, visprenost i brzina u razmišljanu i povezivanju su osnova za dobijanje ideja, kada je nauka u pitanju. Možda je baš takva situacija, u kojoj nema dovoljno sredstava za razvoj nauke, uticala na viši stepen mobilizacije umova kod mladih, koji dobijaju sjajne ideje. Dakle, kod nas je težište stavljeno na teorijski deo (koji ništa ne košta), a ne na praktični. A onda ih nažalost, najčešće realizuju u inostranstvu. Uloga našeg društva je upravo u tome, da pomogne različitim vidovima stipendija, donacija, pomoći mladim istraživačima, da svoje ideje razvijaju i realizuju kod nas, u našoj zemlji. Time se postiže napredak čitavog društva i to, kako stručni, tako i proizvodni, pa i kulturološki i sociološki.
Koje novo naučno istraživanje ili otkriće je na vas lično ostavilo najveći utisak?
Ono što me je definitivno fasciniralo, kada je nauka u pitanju, je uspešno kloniranje, koje je obavljeno pre nekoliko godina (za dalje čitanje vidi The History of Cloning; prim. aut.). Iako je to otkriće veoma opasno, jer može izazvati značajne sociološke, humane i druge probleme, kada je ljudska zajednica u pitanju, sama spoznaja da je moguće praviti originalne kopije živog biće je dovoljna da vas fascinira.
Šta je ostalo nauci da otkrije i da li je moguće da iza tog otkrića bude neko iz Srbije?
Sve što smo otkrili, definisali, spoznali, nije ni deseti deo onoga što nas okružuje. Pogledajte vasionu. Beskraj o kome ne znamo skoro ništa, odnosno veoma malo. Nauka je napredovala, naš današnji život je na ivici sajber života koji smo pre dvadesetak godina gledali na filmovima, kao nešto što je bilo nezamislivo da postoji. Nismo još ovladali ni mnogim pojavama koje nas okružuju na Zemlji. I kada je medicina u pitanju, ogroman je napredak u svim oblastima. Kako tehnologija napreduje, tako je medicina prati, baš zbog otkrivanja novih i poboljšanja starih uređaja i aparata koji se koriste u lečenju određenih bolesti.
Ali toliko je još toga nepoznatog u medicini… Pogledajte samo šta se dešava kada su maligna oboljenja u pitanju. Decenijama se traži lek, ali ga još nema. Samo to je dovoljan izazov za svakog naučnika, istraživača. Možda je malo pretenciozno, ali iskreno verujem da će neko iz Srbije otkriti takav lek, ili bar biti u timu koji će ući u istoriju.
***
„Centar za razvoj liderstva“ pokrenuo je program „Pokreni se za nauku“, sa ciljem da podrži mlade, talentovane i perspektivne naučnike i naučnice u Srbiji u realizaciji njihovih ideja i ostvarenju nezavisnosti u naučno-istraživačkom radu. Pet stipendija od po 600.000 dinara biće dodeljene mladim naučnicima i naučnicama koji su doktorirali posle 1. januara 2009. godine koji su zaposleni u naučnoj ustanovi u Srbiji u oblasti medicinskih i prirodnih nauka i to: medicine, farmacije, biologije, hemije, kao i multidisciplinarnih istraživanja u navedenim oblastima.
Konkurs za stipendije u okviru projekta otvoren je od 21. decembra 2015. i trajaće do 1. marta 2016. godine.
Ono što sam htela da vam kažem ovim tekstom je: u Srbiji se ne dešavaju samo vesti u oblasti Politika, Hronika i Estrada. Dešava se i nešto drugo i te kako zanimljivo, ulaže se u nauku, ulaže se u akademike. Dalje je na vama: dokažite da je i vama stalo da čitate nešto što nije žuta štampa, i podelite tekst dalje.
Ovaj tekst je sponzorisan, više o tome pročitajte u objašnjenju.