Ako pišemo o aktuelnostima i “gorućim temama”, onda jurimo SEO, HEO i slične rogobatne skraćenice.

Ako pišemo o retro, neaktuelnim događanjima, onda nemamo pojma o pomenutim skraćenicama.

Ako pišemo tematske blogove, onda smo samozvani stručnjaci, eksperti, a zapravo lelemudi.

Ako ne pišemo tematske blogove, nego svakodnevne stvari, onda smo stručnjaci za lelemudanje.

Ako komentarišemo na drugim blogovima, onda smo uvlakači i radimo to zbog backlinking-a, tražimo, dakle, korist jedni od drugih.

Ako ne komentarišemo ni kod koga, onda smo uobraženi, puni sebe, elitisti, organizovani u klanove.

Ako pišemo lepo o nečemu/nekome, onda tražimo korist, nešto besplatno, neku uslugu, uvlačimo se, podilazimo.

Ako pišemo ružno o nečemu/nekome, onda smo frustrirani hejteri, pljujemo po svemu dobrom, niškoristi smo.

Ako pišemo post kako bismo nekome pomogli, to radimo zbog lične promocije.

Ako ne pišemo post kako bismo nekome pomogli, onda smo sebična stoka.

Ako nas neko pomene kao uticajne, onda pravimo klanove.

Ako nas ne pomenu kao uticajne, onda prave klanove bez nas.

Konstruktivni predlog: a da mi svi lepo odradimo jedno kolektivno samoblogoubistvo, i pogasimo te blogove kao ne bismo smetali jedni drugima, a sve zarad svetskog mira i globalne tišine?

‘Ajte malko da metnemo prst na čelo i mislimo o ovome.