Ima li smisla ulagati u svoje obrazovanje?

magic book with a landscape

Prvi dan škole kao odličan povod za ponovno pisanje o obrazovanju. Nedavno sam pisala tekst o tužnoj situaciji u srpskom obrazovanju – tačnije, o predlogu kako ono može u svega nekoliko koraka da se pokrene u promenu na bolje. Moj tekst je bio inspirisan, kako je i napisano, Nikolinim tekstom, kao i knjigom Freakonomics. Ali, i Nikolino iskustvo, kao i primer iz pomenute knjige tiču se američkog obrazovnog sistema – nečega što je hiljadama kilomenatar udaljeno od nas, što fizički, što umno.

Verovali ili ne, i kod nas postoje obrazovne ustanove kojima je stalo do svojih studenata i – još važnije – njihove karijere nakon završetka studija.

Državni fakultet koji je od nekadašnjeg imidža »Nije završio ko nije upisao« stigao do sve čuvenije obrazovne ustanove – naravno, FON. Nekoliko mojih poprilično uspešnih prijatelja i poznanika je završilo ovaj fakultet i, mada sam sklona da verujem da bi ovi ljudi uspeli i bez te diplome, ne može se poreći da su na fakultetu stekli znanje i iskustvo koje im je potrebno.

Sa druge strane, nalazimo se u dobu u kojem je informacija od presudnog značaja, a vreme se meri količinom koja je potrebna da jedna informacija postane podatak. Takođe, nalazimo se u dobu novog tipa milionera i milijardera – to više nisu (samo) industrijski magnati. Među čuvenih Forbesovih 500 danas se nalaze ljudi koji verovatno nikad nisu radili ono famozno 9-5, a da su ipak svojim poslom uspeli da steknu veliko bogastvo. A čak nisu ni fakultete završili. I ne, ne mislim na tajkune.

Kako je to moguće?

Ponovo ta Amerika, da.

Reći ćete – tamo je sve moguće. I bićete u pravu. Ali nije tačno da je samo tamo sve moguće.

Neću da vam kažem da možete postati milioneri sedeći u svojoj sobi, pred računarom, ne radeći ništa.

Hoću da kažem da možete sasvim dobro zarađivati, sedeći u svojoj sobi, pred računarom, radeći mnogo.

Ne verujete mi? OK, sigurna sam da ste čuli (čuj, čuli. Igrali!) Top Eleven. Iza te oogromne zajednice igrača iz celog sveta stoje – “naši” ljudi :) Šestog avgusta je Top Eleven zajednica izbrojala i korisnika pod rednim brojem pet miliona. Pre par meseci je beogradski Newscurve prodat italijanskoj kompaniji. Na Netokraciji imate ispraćeno još n-primera uspeha firmi i projekata sa ovih prostora, a iz IT domena.

 Šta vam je potrebno za uspeh?

Znanje. Informacije. Veština da tu informaciju pretvorite u koristan podatak.

Potrebno je da vladate veštinama koje se traže, potrebno je da idete »u korak s vremenom«.

Možete biti samouki, naravno, ali tako izgubiti još dragocenog vremena koje ste mogli da provedete radeći i zarađujući novac. A možete i za relativno kratko vreme ovladati znanjem i veštinama koje će vam pomoći da što pre počnete da unovčavate svoje znanje. Postoje i kod nas škole u kojima se zaista radi sa učenicima/studentima, postoji, recimo,  IT Akademija, čiji program omogućava ne samo sticanje zvanja, nego i čuvenog papira, ali ne onog s kojim ćete moći da se zakitite posle toga, nego upotrebljive papire, odnosno, prave diplome.

Da biste bili ovlašćeni neko i nešto, potrebno je da imate diplomu koja baš to govori. Džaba meni što sam dipl. oec. – kad ih ima onoliko na birou drugih, istih takvih, i još boljih.

Nije (više) dovoljno da budete menadžer u ugostiteljstvu (da li je ikad bilo?). Pametnije uložen novac bi bio – da postanete somelijer. Najbolje je, svakako, da budete i jedno i drugo, ali ukoliko nemate novca i vremena za oba – odaberite ono što je isplativije, a ne ono što se vašoj mami dopada. Neće ona morati da provede narednih 35-40 godina radeći taj posao (ako ga ikad dobije, za početak), nego vi.

Ulažite novac u obrazovanje, ali smisleno!

Ali.

Ono što je prvo potrebno da shvatite ukoliko želite promenu u svom životu, to je da (više) ništa nije sigurno. Da više niko ništa ne može da vam garantuje. Da je vreme vaših i mojih roditelja i blagostanja i sigurnog života u kojem su oni živeli davno prošlo vreme. I svršeno, pritom.

Moraćete sami da se borite, sami sebi da nađete posao, moraćete da radite i to mnogo.

Osim ako vam je cilj državna služba. Ali – da vam kažem nešto, u poverenju: nema više gde da vas zaposli ni rođak, ni kum, ni pobratim, ni rod, ni pomozbog. Nema gde. Sve potrebne i usput smišljene agencije su popunjene, u penziju ljudi idu pod pretnjama i nikako drugačije. Nema mesta. To prvo.

Drugo – svaki kum ima još nekog kuma. Kako se vlast promeni, tako se menjaju i kumovi. A vaše radno mesto? Pa… Nadajte se da se nikom niste zamerili. I da kumova svastika nije na prečoj listi nego vi.

Možete da platite nesigurno radno mesto. Posao, kaže Press, košta oko 2.000€.

A možete i da novac uložite u sigurno znanje, koje ćete pretvoriti u sopstveno radno mesto.

Šta birate?

magic book with a landscape

Podršku za pisanje ovog teksta je pružila LINK group.

Ima li smisla ulagati u svoje obrazovanje?

20 thoughts on “Ima li smisla ulagati u svoje obrazovanje?

  1. Mudro si izbegla rec znanje uz IT Akademiju:):)

    Zavisi od posla, u NS je za mesto lekara od 5-10000 novcanica evropskih, naravno, zna se i preko koga sve ide itd.

    Ali, svidja mi se poentiranje, svakako podrzavam to, i super je sto dolazi od nekoga ko je prosao tim putevima:):)

    1. Zašto misliš da sam namerno izbegla imenicu znanje?
      Svako nauči upravo onoliko koliko želi – i na privatnom i na državnom fakultetu, kao i na kusrevima, kao i samouk. Ne može neko silom da te natera da učiš, pa čak ni zbog ocene, jer se ta vrsta “naučenog” ne zadržava.
      O IT akademiji sam čula dosta ne malo pozitivnih komentara od ljudi koji su uzeli diplome tamo.

      A poentiranje je, da, baš to što kažeš: prošla sam ceo put i znam da sa ovim razmišljanjem nikad (više) ne bih jurila fakultetsku diplomu prvo, nego diplomu “konkretne stvari”, pa tek onda kojekakve stepene (sa kojima mogu da se zakitim samo :).

      Zahvaljujem ti na izdvojenom vremenu za komentar ;)

  2. Simpatičan članak, uvijek sam bio mišljenja da treba ulagati u obrazovanje, to je jedino što daje smisao čovjekovom postojanju, ma o kom obliku obrazovanja se radilo! To je nešto što nas nadopunjuje u svakom pogledu ;)

      1. Istinu govoriš i potpuno se slažem sa tobom, novac je taj koji pokreće sve pa tako i obrazovanje :) Upravo me u firmi tjeraju na tečaj engleskog jer kažu da imam dosta problema sa gramatikom, dobro je to što oni plaćaju tečaj :)

  3. Posle onog avgustovskog edu-bloga, gde sam malo s čim mogao da se složim, ovaj septembarski dolazi kao olakšanje. Da, to poenta. U okruženju kakvo je naše, jedino što ima smisla jeste ono što Sandra kaže – odaberite ono što je isplativije, a ne ono što se vašoj mami dopada. Odgovornost za sopstvenu nekompetentnost ne možemo da prenesemo na roditelje, školu niti državu. Nema nikog ko o našem sopstvenom obrazovanju treba više da razmišlja i odlučuje nego mi sami. Život nije fer, s tim treba da pomirimo i zavrnemo rukave.

  4. Dobar tekst.
    Zaista.

    A sad, moj čaršavoliki komentar:

    Nekada davno, čika na profesionalnoj orijentaciji rekao mi je da posedujem samo verbalnu i muzičku inteligenciju. I ja, šta ću, ionako sam od četrnaeste pred mikrofonom, rešim da se povinujem tome i upišem novinarstvo.

    I onda, razočaranje. Ne toliko predavačima, koliko kolegama. A potom, radnim mestima. Nakon što sam, posle pet godina studiranja i medijskog šljakanja u Novom Sadu [tokom kojih nisam završio fakultet iako mi je prosek preko devet – prokletstvo ljudi koji finansiraju sami sebe], rešio da odvedem svoju karijeru za Beograd, vrlo uskoro sam shvatio da… ću od nje dići ruke, u ovom obliku. Zakasnio sam, jedno deset godina. I nisam više mogao da život svodim na zajmljenje za kiriju.

    E, onda sam upisao IT Akademiju i sada nestrpljivo čekam da počnu predavanja :D
    Ionako se vučem po IT konferencijama, sad bih baš mogao da počnem to misliti ozbiljno. :)

  5. Ja sam mišljenja da fakultetsko obrazovanje u današnjim vremenima i nije toliko must have, osim zbog ličnog zadovoljstva, jer sa faxom se nalizi velika gomila mladih koji čekaju posao i čekaju i čekaju i tako gube svaku nadu, više sam mišljemnjnja da treba razvijati neke lične karakteristike koje su nam potrebne da bi smo dostigli taj neki cilj koji želimo, sa razvojom karakteristika dolazi i razvoj znanja jer jedno ii drugo idu ruku pod ruku… :)

  6. Apsolutno ima smisla ulagati u vlastito obrazovanje. Problem sa ljudima je što dodatnom učenju i usavršavanju i dalje pristupaju kao u vremenu kad su bili djeca. Dok su bili djeca to je bio luksuz koji su si mogli priuštiti, sad kad su odrasli to im se odražava na prihod i generalno uspjeh u životu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Scroll to top