Ne volim kada ispred sebe imam dva događaja, podjednako interesantna i vredna posećivanja od kojih moram da odaberem jedan, jer se oba održavaju istog dana, na dve lokacije udaljene 175km jedna od druge. U ovom slučaju želela sam da, umesto druženja, odaberem učenje. Pregledala sam fotografije sa #tweetupSO i mogu vam reći da se vidi jasno da je druženje bilo fenomenalno, da je Verkić srećna i verujem da je sve prošlo u najboljem redu. Njena ideja da angažuje tviteraše i blogere da ispričaju svoja iskustva ženama koje se bave starim zanatima, kako bi im približili Internet i poslovanje na njemu koju mi je prvi put spomenula kao odgovor na moj post me je oduševila, jer je sprovela u delo ono što sam ja imala na umu pišući ga. Zbog toga mi je još više bilo krivo što nisam mogla doći, ali iskupiću se prvi sledeći put, obećavam.

Elem, FONklame, kao tema ovog teksta. Na Prokkinom blogu sam videla najavu i odlučila da jednostavno moram posetiti ovo. Upitah Miloja da li postoji mogućnost da prisustvuje i neko ko nije student FON-a, on mi odgovorio da dođem, uz obavezu da tvitujem i napišem blog post o tome. Da tvitujem nisam uspela – jer nisam student FON-a, samim tim nemam internet (ovo ne može biti zamerka organizatoru, kada jasno piše da je u pitanju seminar za studente), a blogpost bih svakako napisala (znamo se :). Društvo su mi pravili Marija i Goran, tako da nisam bila ni za to uskraćena, a kako je bilo objašnjavam dalje. Trudiću se da budem kratka i pišem samo ono zaista bitno, obećavam.

Za početak, odajem priznanje studentima Fakulteta organizacionih nauka za odlično obavljenu organizaciju. Iskreno mi je žao što nisam zapamtila imena dvojice momaka koji su bili na pultu za registraciju i koji su nas o čas posla uveli unutra. Na sve su mislili ovi FONovci, da znate! Pokrovitelji Coca-Cola, da ne budemo žedni (voda Rosa i Koka-Kola ispred svakog od nas), Doncafé, da pijemo kafe u pauzama, pekara Klas, da ne budemo gladni i Frikom sladoledi, da nam ulepšaju dan. Da su me lično pitali šta bih volela da jedem i pijem, ne bi mi bolje ugodili, da.

www.prokka.net

11.15-12.15 Dragoljub Ljubičić Mićko (CEO, Tim Talenata) „TV oglašavanje“

Bilo bi jako dobro da nisam pročitala da je prijava i registracija od 11:30 do 12h, a ne od 10:30 do 11 – onda ne bismo zakasnili na početak Mićkovog izlaganja, ali želim da verujem da je malo kasnio s početkom priče i da nismo puno propustili kada smo se priključili najzad oko 11:35. Ispričao je Mićko dosta interesantnih stvari i kada bih želela da pišem o svemu, trebao bi mi novi blogpost, zato se neću ni truditi. Ono što moram da prenesem vama jeste zbog čega je on prekinuo saradnju sa MB pivarom i zbog čega je ona pukla k’o zvečka, parafraziram. Razglog su bile dve strateški ubitačne odluke koje je doneo bivši vlasnik: prva, da sponzoriše košarkaški klub Partizan – čime je automatski ostao bez svih navijača Crvene Zvezde na svetu, druga, da sponzoriše Grand Show i njihov izbor za Zvezdu Granda – ne možete imati slogan Svetsko, a naše i biti sponzor takmičenja u kojem se sprdaju sa ljudima koji ne umeju da govore kako treba, kamo li da pevaju, koji su krezubi, neobrazovani. MB pivaru je potom kupio Hajneken za mnogo manje novca nego što je ona vredela tek malo pre svih ovih budalaština. Zaključak: poslušajte ekipu koja vam radi marketing, niste uvek najpametniji, iako ste vlasnik/direktor/osnivač mega-giga-grandiozne kompanije.

12.20-13.20 Aleksandar Đorđević (direktor, SuperStar PR) „Event marketing“

Pa, jao. Sve ono što sam imala da kažem o ovom gospodinu stalo je u tekst pod nazivom: Novosadska Noć reklamoždera, ili – zašto više nikada neću otići na istu. Pretpostavljam da ste svi pročitali taj tekst, za slučaj da niste, obavezno to uradite, pa nastavite dalje čitanje. Dakle, kao predavač o Ivent marketingu pojavljuje se čovek koji mi je upropastio 13. januar, oteo 1,000 din, pljunuo na njih i bacio mi ih nazad u lice. Nijednu lepu reč nemam, i ne mogu da ozbiljno doživim čoveka koji želi da mi proda priču o bitnosti dobrog organizovanja iventa i kako tu imate samo jednu šansu, i ne smete da je prokockate. U stvari, kad malo bolje razmislim – i jeste pravi primer za to. Dobio je šansu od Novosađana – prokockao je – pokazao je na sopstvenom primeru kako to ne treba. Šteta pa nije dozvolio pitanja kasnije, nego nas je uputio na njegov mail, a baš sam želela da ga javno pitam da li Novosadsku Noć reklamoždera smatra uspešnom. O tome da nije imao prezentaciju, nego je pomoćnik puštao video direktno sa sajta Noći reklamoždera, pa mu on govorio: Aj sad dalje, ovo preskoči, e čekaj sad, ovo nije bitno – tek toliko.

Ovde moram da napomenem nešto: razumem kada se u srpskom jeziku koriste reči stranog porekla za koje nemamo adekvatan prevod (marketing – to nije samo oglašavanje ili reklamiranje, da vas predupredim), ili je prevod preopširan (lajkovala sam ti status = kliknula sam da mi se sviđa tvoj status), ili je odomaćena reč (šne-nokle, fajl, folder). Ne razumem i ne podržavam i nikako ne odobravam hendlovanje, ivent i slične skalamerije od reči. Upravljali smo mi i pre poplave novopečenih hendlera i organizovali događaje i pre nego smo atendovali ivente.

13.30-14.30 Predrag Milićević (marketing konsultant) „Integrisane marketing komunikacije“

Svi znamo Peđu i svi znamo njegov blog, zato verujem da ne moram posebno niti da ga najavljujem, niti da opširno opisujem njegovo predavanje. Srž je bila u sledećem: dobro je uzeti u obzir sve kanale komunikacije (Facebook, Twiter, YouTube, mail, TV, radio…), ali je jako loše ukoliko samu poruku ne prilagodite kanalu putem kojeg je plasirate, kao i situaciji i načinu na koji se poruka plasira. Primer je bio odličan slogan kompanije Extreme Intimo: Ništa ispod toga… koji je interesantno videti na fotografiji mlade devojke, ili ljubavnog para, ali zato izuzetno neukusno fotografiju deteta potpisati tom istom rečenicom, jer – pa, razumemo se. Asocijacija nije nimalo prijatna. Kao ni asocijacija koju imamo kada čujemo da sva deca žele kakati u našem wc-u, a o tome smo već čitali kod Peđe u tekstu Brend fokus.

Moj je generalni utisak bio baš ono što sam mu i rekla nakon izlaganja: žao mi je što moj profesor marketinga nije predavao na ovaj način.

15.00-16.00 Jasmina Mijailović (Account director, New Moment) „Pozicija account managera“

Izuzetno zanimljivo predavanje, i strašna je greška što Jasmina i Svetlana nisu dobile pun termin (umesto, recimo, gospodina Ivent Menadžera), nego samo po pola sata za svoje izlaganje. Takođe, velika je greška studenata što nisu malo više obratili pažnju na ono što im je Jasmina pričala, jer ono što su oni dobili besplatno firmama se naplaćuje po zaista lepim sumama. Informacije koje je delila sa publikom su nešto što ne saznajete baš lako, nešto što spada u domen poslovne polu-tajne, da se tako izrazim, jer vam nijedna marketinška agencija ove infomacije neće pokloniti. I ovom prilikom zahvaljujem Jasmini na ustupanju slajd-šoua, odnosno prezentacije, verujem da će mi dosta koristiti ubuduće.

Svetlana Ćopić (Creative director, New Moment) „Brendiranje“

Priču o brendu je, dakle, započeo Peđa, a nastavila Svetlana. Stekla sam utisak da pre Peđinog izlaganja nije baš mnogo studenata umelo da kaže razliku između brenda i proizvoda, a da to nije knjiška definicija. Čudno mi je da student ne ume da razlikuje pojam Nike od pojam patike, no, nisam tu da sudim. Svetlana je pojam brenda jednostavno objasnila:

Cabernet Sauvignon =

87% vino + 12% voda + 1% sve ostalo

Taj 1% je ono što određuje da li će vino koštati 1$ ili 1,000$. I taj 1% je, zapravo, ono što (ne) prodaje to vino. Takođe, lepo je naglasila da proizvođači prave proizvode, a potrošači kupuju brendove.

16.05-17.05 Miloje Sekulić (internet i marketing konsultant) „Šta sve možete na netu, a ne na drugim medijima?“

Miloje je objasnio da se za predavanje pripremao pred Božić, odnosno, tog dana, ali i dao do znanja da je na svom blogu već objavio o čemu će govoriti, tako da ne moram da vam to isto pišem ja. Prvi gost mu bio Bojan Rendulić ispred Fast Bridge agencije, koji je održao radije poslovnu prezentaciju, nego predavanje i zbog toga mislim da je studentima bilo malo teže da ga isprate i zbog toga čini mi se da je nedovoljno zapaženo prošlo i to što je Bojan ponudio i posao zainteresovanima. Drugi gost je bio Ivan Rečević, ispred Huge media agencije, koji je imao za nijansu interesantnije predavanje, ali opet, čini mi se, nedovoljno prilagođeno studentima. No, ja sam bila zadovoljna.

Pametnija za dosta primera iz prakse, najedena i sa dovoljno kafe, vode i soka u sebi vratila sam se u Novi Sad, sa utiskom da bih zaista volela da i sledeći put prisustvujem FONklamama. Nadam se samo da sledećeg puta neću ponovo morati da biram između dva događaja na kojima podjednako želim da učestvujem.

Ono čega sam svesna jeste da ovaj post, nažalost, neće stići do većeg broja ljudi, za razliku od, recimo, pomenutog o Noći reklamoždera, ili o tome kako se nositi sa negativnim komentarima, a iz prostog razloga što ljudi ne vole da čitaju i gledaju pozitivne komentare i utiske. Da je suprotno, ne bi nam najgledanije emisije bile one u kojima se neko tuče, svađa, vređa. Ali, o tome u nekom narednom tekstu.

A vi, naravno, mislite o tome.