u ovom postu objašnjava najpoznatiji, sveuzvišeni, nedodirljivi festival, a uz moju skromnu pomoć, kao prenosnika njihovog iskustva.

O čemu se radi? O čuvenom novosadskom Exit Festu, i njihovom odnosu prema svojim fanovima i posetiocima. Skratiću priču maksimalno, da ne bi post bio dužine prosečne ruske bajke, ukoliko ostanem nejasna, nedorečena – mail je tu, komentari su tu, budite slobodni.

Dakle, kupim karte za Exit 2010 i dobijem vaučere i informaciju da se isti menjaju par dana pred početak festivala, a  za narukvice. Odem da zamenim i evo šta dobijem:

exit narukvica 2010

Dođem kući, okačim fotografiju na svoj fb profil, uz sledeći komentar:

evo, to je ta čuvena krpa – jedna jadna žakardna traka, čijeg kvaliteta bi se i kinez postideo.
barcode, koji vidite na slici desno, je nalepnica – a to je najbitniji deo…

Isto to sam im i napisala na zvaničnoj FB stranici. Ljudi su komentarisali, malo smo se smejali, malo podsmevali. Šega i šala. Jer za drugo i nije.

Od momenta od kako sam je stavila na ruku, pa do poslednjeg dana Exita kupala sam se sa najlon-kesom oko ruke, moleći se svetim gljivicama da me poštede.  Stavljena mi je na ruku 6. jula, skinula sam je poslednjeg dana Exita, dakle, 12. jula. To je punih 6 dana kupanja, pranja ruku, umivanja sa najlonom. O tome koliko je udobna za spavanje neću ni da govorim.

Žalili im se ljudi, žalila se i ja. Nismo dobili ništa, osim što je izostalo to najavljeno skeniranje bar-koda na ulazu.

Poslednjeg dana Exita drugar me zove i da predlog, poslušam ga i ja, i svi ljudi koje sam poznavala.

I te narukvice – ulaznice su se opet preprodavale, i Exit, zapravo, nije uradio ništa bitno po pitanju zaštite svojih ulaznica od višestrukog korišćenja.

Naravno da sam im to i rekla, napisala jasno i glasno na zidu pomenute stranice. Ljudi su komentarisali, malo smo se smejali, malo podsmevali. Šega i šala. Jer za drugo i nije.

Kroz 2 dana svi moji postovi na tom zidu, kao i svi drugi postovi negodovanja, žalbi, primedbi – su obrisani. I na srpskom, i na kineskom, i na svim mogućim jezicima. Stojalo je samo sve lepo, divno i krasno. Od tada mi je zabranjeno i da “lajkujem”, i da pišem, i da komentarišem. Zato što sam bila iskrena?! :)

Od tada mi je stiglo ne znam koliko mailova, poruka u inbox, tvitova sa pozivom: Glasajte za Exit! Aha, znači, na to imam pravo, ali da kažem svoje mišljenje nemam? Kod mene ne pali ta jednosmerna demokratija. Ne mogu samo da vas podržavam, sve i da mi je mama rođena bila u organizaciji, dobila bi iste packe. Znamo se, je l’ tako? Novosađanka sam, pri tom, pa je trebalo da ćutim? Hahaha!

Da li ću ići na sledeći Exit? Ne znam. Znam samo da sve manje njih iz Srbije ide, a pogotovo iz Novog Sada. Je l’ znate kako novosađani idu na Exit?  Ako sredim kartu.

Hoće se neko naljutiti sad na mene? Jao, što sam se potresla. Izbrisaće me iz fanova Exita :)) Avaj?

Niti jedno zvanično obraćanje u vezi sa tim krpama na rukama što smo nosili, i osipa koje smo zbog njih imali. Ni: izvin’te, zajeb’o nas Pera Ložač iz Malog Dođoša, pa uradio fuš-narukvice – kako se obično rešavaju stvari, svaljivanjem krivice na druge. Ni: glupa nam je ideja sa narukvicama, ugradićemo vam čip u glavu za Exit 2011. Ni: odličan potez, biće i dogodine.

Samo smo ja i još neki ljudi koje poznajem, a koji su kritikovali, dobili ban – pa i na lajkove :)

Je l’ znate ko guši slobodno mišljenje naroda? Sećate se Slobodana Miloševića i slobode štampe u njegovo vreme? Sećate se zašto je nastao Exit, kao izlaz iz čega? :)

Mislite o tome.