Moje dojke su OK!

Jeste, opet ja o karcinomu dojke. I pisaću vam kad god bude trebalo, koliko god puta bude trebalo. I bude li samo jedna od vas na vreme otkrila promenu – smatraću da sam uspela. Ne smatram sebe uticajnom, već dovoljno upornom i dosadnom. Na neke od vas ne mogu da utičem ni ja, ni niko drugi. Ali neke od vas će reći same sebi: daj da odem da se pregledam, kad trube toliko o tome.

Vrlo rado sam prihvatila poziv Mahlat da se pridružim blogerkama (detalje o akciji potražite na Facebook stranici Moje dojke su OK) i napišem tekst o pregledu dojki, a kao podršku širenju svesti o raku dojke.

Koji je izlečiv.

Karcinom dojke je izlečiv!

Prvi put sam vam pisala o tome, citirajući dragu Aleksandru u tekstu Drage ženturače – moram da priznam, onako, od srca, da sam do kraja sveta i Interneta ponosna na sve vas moje drage čitaoce, jer je to najdeljeniji tekst koji sam ovde napisala. Da, pobedio je i Dudarima i Megatrend i Nokia telefon za crnogorce i svaki drugi od 85 objavljenih tekstova na ovom domenu. Malo šaljivog toga, tek da ne bude opet jedan u nizu smarajućih apela, sa par činjenica – zato vam se, pretpostavljam, i dopao.

Drugi put sam imala malo manje razloga za šalu. Šta se krije u tvom telu je drugi tekst, napisan izuzetno tužnim povodom: druga najbitnija žena u mom životu je izgubila borbu sa ovim glupim karcinomom: proširio se na preko 10 metastaza po telu.

Bez spoljašnjih simptoma! Bez tegoba!

Naravno da sam se uplašila. Ženska linija, izuzetno blizak rod. Karcinom joj dijagnostikovan kada je imala 43 godine. Uspešno operisan.

Ne radim samopregled, jer sam previše paranoična za njega – sve mi deluje kao nešto. Odem kod doktorke da me ispipa nekad, na 4-6 meseci. A prošle godine, na ultazvučnom pregledu dojki, dijagnoza: fibrocistična displazija dojki. U sekundi sam dobila tri raka i četiri tumora i umrla osam puta.

Šta bre ko bre kakva fibro i čega displazija i šta je to je l’ umirem kad ću da umrem koliko još imam da živim hoću li se mučiti je l’ se seče je l’ se vadi hoću li imati ožiljke kad mogu da ugradim silikone hoću li umreti da li ću morati da nosim proteze hoću li moći da idem na kupanje je l’ to boli nešto kako ništa nisam osetila jebem ti život sve je sranje da li ću ikada više nositi nešto usko jebem ti sise velike koji će mi očin koliko još imam života kad ću da umrem?!?!

E, tako nekako, samo još za nijansu šizofrenije je delovao moj tok misli. U svega par sekundi, dok doktor nije video, valjda, da sam promenila sve boje benetona, napisala testament, zakazala sahranu i ugovorila sastanak sa sv. Petrom. “Nije ti ništa. Te nepravilnosti koje osećaš ispod prstiju su normalan izgled tvojih grudi, koji se menja u zavisnosti od ciklusa blablablabla…” Ništa ja njega više nisam čula, nakon onog: nije ti ništa. I posle toga samo čuh još: redovna kontrola na 9 do 12 meseci. Došla kući, pročitala ceo Internet, zvala svakog za koga sam i pomislila da ima neko medicinsko znanje, maltretirala tetku da maltretira svog doktora da joj kaže šta je to i koliko je opasno.

Nakon godinu dana od pregleda i dva meseca od smrti tetke, zakažem pregled. Kod privatnika, naravno. Ne zato što nemam poverenja u državne, nego zato što mrzim iščekivanje. Danas sam odlučila da idem na pregled i danas, eventualno sutra, želim i da ga obavim. Samo ljudi koji imaju razloga da sumnjaju u svoje zdravstvene nalaze znaju šta znači i 5min, kamo li: “Dođite krajem meseca da uradite analize”.

Dan pregleda. Nervozna sam neopisivo. Ne smem da se pipnem, sve mi je sumnjivo, sve mi deluje kao da juče nije bilo tu, sve me boli i sve mi smeta. Odem 15min ranije, jer ne mogu da čekam. Uđem, skinem se do pola, sve vreme pričam i trtljam i gunđam, iznosim porodičnu anamnezu, doktorka me strpljivo sluša, pa me namaže od zuba do pupka, kako reče Magi. Mlati onom sondom po meni, gleda u monitor, ja ćutim i gledam u plafon. Čekam da mi kaže šta ima. Zakazujem operacije u mislima, sahrane, advokate, testament, šta da mi obuku. “Sve je u redu, draga Sandra. Možeš se obući.”

Kontrola za godinu dana

Sad sam mirna. Znam da ću za godinu dana ponovo kroz isti ovaj pakao da prođem, da se sahranim četiri puta na onom stolu – i da se sve vreme nadam da će mi ponovo reći: Kontrola za godinu dana. Ali – to je dogodine. Imam dokaz da tvrdim: moje dojke su OK! barem još godinu dana.

A tvoje?

Ovaj tekst su citirali:

• Darko VIdić Zverko u tekstu Moje dojke su OK
• Online časopis Preko Ramena u tekstu Akcija za prevenciju karcinoma dojke Moje dojke su OK

P.S. kad proradi skener, postaviću skenirane fotke. Do tad, fotografisana potvrda da su i moje dojke okej.

P.P.S. pozivam sve vas koje ste pisale na ovu temu da se linkujete u komentarima.